Neprihodni krediti: Savet usvojio stav o novom mehanizmu za vansudsku naplatu

Neprihodni krediti: Savet usvojio stav o novom mehanizmu za vansudsku naplatu

EU preduzima korake kako bi provela sveobuhvatnu strategiju za rešavanje pitanja neprihodnih kredita banaka.

Ambasadori EU danas su odobrili stav Saveta o predlogu zajedničkog okvira i minimalnim zahtevima za vansudski mehanizam za naplatu vrednosti iz kredita osiguranih kolateralom u slučaju da ih dužnik ne može vratiti. Efikasna vansudska naplata može pomoći u sprečavanju akumulacije neprihodnih kredita jer bankama osigurava pravne instrumente za bržu naplatu kolaterala.

„Nivo neprihodnih kredita u EU-u najniža je od finansijske krize zahvaljujući povoljnijem stanju privrede i nizu mera koje su preduzete kako bi se oni u potpunosti uklonili iz bilansi banaka. Ipak, brojke u nekim državama članicama i dalje su visoke te moramo spriječiti akumulaciju loših kredita u budućnosti. Zbog toga je važno bankama pružiti pravne instrumente za brzu naplatu vrednosti neprihodnih kredita bez odlaska na sud, uz istovremeno obezbeđenje visokog nivoa zaštite dužnika”, izjavio je finski ministar financija Mika Lintilä.

Predloženi novi mehanizam za ubrzanu vansudsku naplatu kolaterala trebalo bi unapred dogovoriti između kreditne institucije i dužnika, obično prilikom odobravanja kredita. Bio bi dostupan samo za poslovne kredite. Potrošački krediti bili bi isključeni, kao i krediti za koje je kao kolateral upotrebljeno dužnikovo primarno mesto stanovanja.

Ako je između strana postignut dogovor o ovom novom mehanizmu i ako dužnik ne ispunjava obaveze po kreditu, procenila bi se vrednost kolaterala i on bi se prodao (privatnom prodajom ili javnom prodajom) ili prisvojio (prenosom vlasništva na poverioca). Prihodi do preostalog iznosa zatim bi se dali poveriocu.

Predloženim pravilima na različite se načine nastoji pronaći ravnoteža između interesa poverioca i dužnika. Na primer:

  • Poverilac mora dužniku dati određeni rok za podmirivanje dospelih plaćanja i izbegavanja njihove naplate.
  • Dužnik ima pravo obratiti se sudu kako bi osporio naplatu ili pravo poverioca na naplatu kolaterala.
  • Poverilac može zadržati prihode samo u meri koja je potrebna za pokrivanje nepodmirenih iznosa kredita. Deo prihoda iznad tog iznosa isplaćuje se dužniku ili drugim poveriocima.
  • Države članice mogu odlučiti da će se, ako prihodi od kolaterala ne dosegnu nepodmireni iznos kredita, kredit ipak smatrati u celosti namiren./ibna