MMF: Siva ekonomija u Grčkoj rasla tokom ekonomske krize

MMF: Siva ekonomija u Grčkoj rasla tokom ekonomske krize

Na poreske prihode, socijalna davanja i zaposlenost u Grčkoj značajno utiče veličina sive ekonomije koja čini oko 30% ukupne ekonomije. Zaista je nivo ilegalnih aktivnosti u privredi poslednjih godina možda opao širom Evrope, ali njegova veličina i dalje ostaje primetna, posebno u Istočnoj Evropi i Grčkoj.

Ovo je istaknuto u novom izveštaju MMF-a, u kojem tehnokrate Fonda podvlače potrebu za sveobuhvatnim paketom reformi fokusiranim na pokretače specifične za zemlju kako bi se uspešno borili protiv sive ekonomije, jer to šteti smanjenju poreza.

Evropa

Što se tiče procenta ilegalnih tokova u ekonomiji, čini se da je značajno visok u nekoliko evropskih zemalja, kreće se od manje od 10% do preko 40% BDP-a. Za Grčku, ona iznosi oko 30%. U zemljama sa boljom ekonomijom siva ekonomija obično fluktuira u proseku između 10% i 20% BDP-a.

Kada se radi o ekonomijama u razvoju, navodi se da one imaju viši nivo podzemne privrede, odnosno u proseku oko 30% do 35% BDP-a. Veličina sive ekonomije prelazi 40% BDP-a u većini zemalja, a u nekim slučajevima čak i veća.

Prosečna veličina sive ekonomije u Evropi uglavnom se plasira od sredine 2000-ih. U mnogim zemljama ilegalni tokovi u ekonomiji rastu od početka 2000-ih (kao što je slučaj sa zemljama kao što su Hrvatska, Kipar, Grčka i Srbija), dok se u drugim smanjuje (Češka, Severna Makedonija).

U većini zemalja, neoporezovane transakcije su uglavnom rasle između 2008. i 2010. godine, a potom su opale neposredno pred ekonomsku krizu. Veličina sive ekonomije je manja u razvijenijim zemljama.

Grčka je među onim zemljama koje su doživele porast procenata sive ekonomije, posebno tokom ere ekonomske krize. / ibna