Deklaracija zemalja južne EU Med7 sa konferencije u Ajačiju

Deklaracija zemalja južne EU Med7 sa konferencije u Ajačiju

1- Mi, šefovi država i vlada Kipra, Francuske, Grčke, Italije, Malte, Portugala i Španije, sastali smo se 10. septembra u Ajačiju na sedmom samitu južnih zemalja Evropske unije (Med7).

2- Uoči krize bez presedana izazvane pandemijom COVID-19 koja je duboko uticala na stanovništvo i ekonomije naših zemalja, umnožavanje regionalnih kriza i eskalaciju tenzija na Mediteranu, za nas je važnije nego ikad izgraditi ujedinjenu i solidarnu Evropu koja je sposobna da odgovori na sve izazove sa kojima se suočava i da snagom i odlučnošću brani interese, suverenitet i suverena prava Evropske unije i njenih država članica.

Za obnovljenu mediteransku politiku

3- Ističemo strateški značaj južnog susedstva za Evropu. 25 godina nakon pokretanja Barselonskog procesa i više od deset godina nakon uspostavljanja Unije za Mediteran, predlažemo davanje novog zamaha holističkoj evropskoj politici na Mediteranu, s ciljem jačanja kapaciteta EU i država članica da zajednički odgovore na različite izazove u regionu. U ovoj perspektivi, imajući u vidu kontinuirani rad u evropskim institucijama, predlažemo da obnovimo Južno partnerstvo između Evropske unije, njenih država članica i naših južnih suseda. Radujemo se Regionalnom forumu Unije za Mediteran 27. novembra, povodom obeležavanja 25 godina Barselonske deklaracije, kojoj je prethodio sastanak EU i južnog susedstva, u Španiji,

4- Ovo obnovljeno južno partnerstvo trebalo bi da ima za cilj dalje jačanje evro-mediteranskih odnosa, uključujući jačanje Unije za Mediteran, konsolidaciju dijaloga 5 + 5 i promociju dostignuća samita Dve obale zapadnog Mediterana. Trebalo bi da se zasniva na pozitivnoj političkoj agendi, usredsređenoj na razvoj konkretne saradnje na temama od zajedničkog interesa definisanim zajedno sa našim južnim partnerima: reforme, demokratsko upravljanje, otpornost civilnog društva, klima i životna sredina, zelena tranzicija, trgovina i investicije, energija, kultura i zaštita nasleđa, migracije i mobilnost, osnaživanje mladih i digitalna agenda. Uzimajući u obzir da nesigurnost na području Sahel-Sahare ima direktan uticaj na bezbednosnu situaciju na Mediteranu,

5- Ovo obnovljeno partnerstvo takođe bi trebalo da nam omogući da pronađemo kreativne i konstruktivne načine za upravljanje evro-mediteranskim zajedničkim dobrima i da se pozabavimo pitanjima od zajedničkog interesa, uključujući pristup i održivo upravljanje prirodnim resursima. Zajedničke obaveze za zaštitu biodiverziteta na Mediteranu bi se stoga mogle preuzeti na „Samitu jedne planete“ u Marseju u januaru 2021. godine i Ministarskoj konferenciji Unije za Mediteran o održivoj “plavoj ekonomiji” kasnije 2021. godine. U kontekstu promocije “plave ekonomije” u mediteranskom basenu ostajemo posvećeni daljem razvoju, takođe u saradnji sa našim južnim partnerima, upotrebe Kopernikovih usluga za nadgledanje i upravljanje obalnim područjima. Inicijativa za održivi razvoj “plave ekonomije” u zapadnom Mediteranu (VestMED inicijativa) mogla bi pružiti dragocen primer za čitav sliv uravnotežene saradnje Sever – Jug. Takođe bi trebalo povećati napore na postizanju ambicioznih rezultata na UNFCCC COP 26 i njegovim događajima koji se održavaju u Italiji, uključujući konferenciju „Youth4Climate“ u Milanu koja će mladim ljudima pružiti priliku da daju konkretan doprinos klimatskoj akciji. Slično tome, sastanak šefova država / vlada koji će se, u dogledno vreme, održati u Grčkoj, o zaštiti kulturnog i prirodnog nasleđa od uticaja klimatskih promena, biće još jedna prilika za blisku saradnju.

Mir i stabilnost na Mediteranu

6- Ponavljamo našu punu podršku i solidarnost sa Kiprom i Grčkom koji su suočeni sa ponovljenim kršenjima njihovog suvereniteta i suverenih prava, kao i akcijama Turske koje izazivaju sukobe. Pozivamo sve zemlje u regionu da se pridržavaju međunarodnog prava, posebno međunarodnog pomorskog prava, i podstičemo sve strane da reše svoje sporove dijalogom i pregovorima. U tom pogledu, pozdravljamo napore za posredovanje visokog predstavnika / potpredsednice i Nemačke kako bi se postigao nastavak dijaloga između Grčke i Turske o pitanju pomorske zone. Pored toga, pozdravljamo poziv vlade Kipra da pregovara sa Turskom, napominjući da bi se razgraničenjem ekskluzivnih ekonomskih zona i kontinentalnog pojasa trebalo pozabaviti dijalogom i pregovorima u dobroj nameri, uz puno poštovanje međunarodnog prava i u skladu sa principom dobrosusedskih odnosa. U skladu sa nedavnim zaključcima Evropskog saveta i Saveta EU, žalimo što Turska nije odgovorila na ponovljene pozive Evropske unije da okonča svoje jednostrane i ilegalne aktivnosti u istočnom Mediteranu i Egejskom moru. Ponovno potvrđujemo svoju odlučnost da koristimo sva adekvatna sredstva na raspolaganju Evropskoj uniji kao odgovor na ove akcije. U skladu sa najnovijim neformalnim sastankom ministara spoljnih poslova EU (Gimnich), slažemo se da ćemo ubrzati rad na dodatnim spiskovima na osnovu do sada podnetih predloga, s ciljem brzog usvajanja. Mi tvrdimo da u odsustvu napretka u uključivanju Turske u dijalog i ukoliko ona ne okonča svoje jednostrane aktivnosti,

7- Nestabilna situacija u Libiji predstavlja pretnju stabilnosti zemlje i čitavog regiona, uključujući Evropsku uniju, i doprinosi pogoršanju terorističke pretnje i trgovini ljudima i švercu. Podsećamo na potrebu da EU učini sve da doprinese naporima za stabilizaciju Libije. Izgradnja kapaciteta ključna je za libijske vlasti da steknu kontrolu nad kopnenim i morskim granicama i da se bore protiv tranzita i šverca. Pozdravljamo saopštenja koja su 21. avgusta izdali šefovi predsedničkog saveta i Predstavničkog doma države Libija i kojima su uspostavljeni osnovni principi za zajednički put za prevazilaženje trenutnog zastoja. To je pozitivan korak u pravom smeru koji se mora razvijati. Za rešenje krize ne postoji vojno rešenje: apelujemo na sve stranke da pristanu na prekid vatre i da se ponovo angažuju u političkom dijalogu pod okriljem Ujedinjenih nacija i parametara dogovorenih na Berlinskoj konferenciji. Takođe pozivamo na trenutni nastavak proizvodnje nafte u celoj zemlji, istovremeno radeći na uspostavljanju mehanizama koji će osigurati pravičnu i transparentnu raspodelu prihoda od nafte. Ponavljamo svoje protivljenje svim stranim uplitanjima u ovaj sukob, ma odakle on mogao doći, i ostajemo odlučni u sprovođenju UN-ovog embarga na oružje, uključujući i operaciju Irini, čija su kršenja pogoršala trenutnu vojnu eskalaciju u Libiji. Takođe smo i dalje spremni da usvojimo sankcije protiv onih koji su umešani u kršenje embarga i ljudskih prava, kao i protiv onih koji se protive političkom procesu.

8- Eksplozija u Bejrutu 4. avgusta, koja je grad pogodila u njegovom srcu, bila je šok za libanski narod, kao i za sve libanske prijatelje i partnere, pre svega Evropsku uniju. Ova tragedija pogodila je zemlju koja je već oslabljena vrlo dubokom političkom i ekonomskom krizom koju proživljava već nekoliko meseci i koja se i dalje pogoršava. U ovim teškim vremenima stojimo uz libanski narod i nastavićemo da činimo sve da ispunimo najnužnije potrebe zemlje i pratimo je na putu ka ekonomskom prilagođavanju. Ponavljamo da se prioritet mora dati brzom formiranju vlade koja može sprovesti reforme koje je libanski narod predugo čekao.

9- U Siriji se situacija nastavlja pogoršavati i zemlja tone u ciklus trajne nestabilnosti. Kroz pomoć sirijskom narodu i izbeglicama, odlučnom akcijom protiv terorizma u okviru Međunarodne koalicije protiv Daech-a, nastojimo ublažiti efekte ove tragedije. Naš cilj ostaje ponovno pokretanje političkog procesa i stvaranje uslova za dobrovoljni, bezbedni i dostojanstveni povratak izbeglica. Potraga za pregovaračkim političkim rešenjem pod okriljem Ujedinjenih nacija jedini je mogući izlaz iz sirijske krize. U tom duhu, i dok sirijski režim nastavlja opstrukciju svake političke promene, nastavićemo da uslovljavamo finansiranje obnove Sirije i normalizaciju odnosa sa Damaskom sprovođenjem verodostojnog i trajnog političkog rešenja.

10- Na Kipru, prepoznajući da status quo nije održiva alternativa za zemlju, u potpunosti podržavamo deklarisanu posvećenost generalnog sekretara UN-a da nastavi sa naporima za nastavak pregovora sa njih koji su zaustavljeni na konferenciji u Crans Montani 2017. godine, vodeći do održivog sveobuhvatnog rešavanja kiparskog problema na osnovu dvokomunalne, bizonalne federacije sa političkom jednakošću, kako je utvrđeno u relevantnim rezolucijama SBUN i u skladu sa pravnom tekovinom EU, njenim vrednostima i principima. Pozivamo sve strane da se obavežu i doprinesu takvom rešenju, uključujući i njegove spoljne aspekte.

11- Što se tiče bliskoistočnog mirovnog procesa, samo pregovaračko rešenje za uspostavljanje dve države koje žive u miru i bezbednosti duž sigurnih i priznatih granica, a na osnovu dogovorenih parametara i međunarodnog prava, može dovesti do pravednog i trajnog mira u regionu . Pozdravljamo najavu o normalizaciji odnosa između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata 14. avgusta. Posvećenost Izraela suspendovanju aneksije palestinskih teritorija pozitivan je korak koji mora postati konačan. Kao što je Evropska unija više puta naglasila, bilo koja aneksija predstavljala bi ozbiljno kršenje međunarodnog prava. Svaka jednostrana mera koja bi mogla ugroziti rešenje dve države i mogućnost nastavka pregovora mora se izbeći.

Evropska agenda

12- Pozdravljamo sporazum postignut o “EU sledeće generacije” u Briselu 21. jula, koji će biti instrument za koordinisani evropski oporavak kao odgovor na krizu COVID-19. Ovaj sporazum, nezamisliv pre samo nekoliko meseci, predstavlja neviđen i inovativan razvoj, jedan od najvažnijih od stvaranja zone evra. To je snažan signal Evrope solidarnosti i orijentisane ka budućnosti podržavanjem digitalnih, ekoloških i klimatskih prioriteta. Ovaj sporazum je takođe novi korak ka većoj ekonomskoj i socijalnoj konvergenciji između država članica i između regiona, a time i većoj ekonomskoj stabilnosti na kontinentu. U ovom kontekstu, ističemo važnost socijalne dimenzije evropskog oporavka i ponovo potvrđujemo svoju posvećenost primeni evropskog stuba socijalnih prava.

13- Sada je važno da se ovaj sporazum u potpunosti primeni brzim usvajanjem tekstova koji mu omogućavaju da postane operativan 1. januara 2021. Takođe moramo raditi na efikasnoj reformi sistema sopstvenih sredstava, uzimajući u obzir predloge koje će Komisija izneti u prvom semestru 2021. u vezi sa uvođenjem mehanizma za prilagođavanje granice ugljenika i evropskog digitalnog nameta s ciljem njihovog uvođenja najkasnije do 1. januara 2023.

14- Sporazum o višegodišnjem finansijskom okviru i planu oporavka omogućiće praćenje Evropske unije i njenih teritorija u njihovom prelazu na “ugljiko-neutralnost”. Odlučni smo da usvojimo što pre i najkasnije pre kraja godine naš novi cilj smanjenja emisija do 2030. godine, koji bi trebalo da odražava najviši mogući stepen ambicija. Obavezujemo se da ćemo ojačati napore u vezi sa klimatskom diplomatijom do COP26, kako bismo obezbedili revidirane opadajuće obaveze najvećih svetskih emitera. Takođe se obavezujemo da ćemo napredovati u procesu usmerenom na moguće proglašenje Sredozemnog bazena, kao celine, područjem za kontrolu emisije sumpora (SECA), prema odlukama 21. konferencije potpisnica Barselonske konvencije (COP 21) održane u Napulju u decembru 2019.

15- Saradnja u mediteranskim i atlantskim regionima važna je za završetak energetske unije i za potpuno integrisano i međusobno povezano evropsko tržište energije, takođe u cilju zaustavljanja svake izolacije država članica i ostrva od evropskog gasa i električne mreže. Buduća offshore strategija Komisije za obnovljivu energiju trebalo bi da predvidi saradnju za promociju svih izvora obnovljive i čiste energije, uključujući temeljnu procenu njihovih potencijala, i instrumente koji podržavaju sve morske energije, poput finansiranja demonstracionih projekata u industrijskim razmerama.

16- Novi Evropski pakt o migracijama i azilu koji će Komisija uskoro predstaviti moraće se zasnivati na zajedničkoj odgovornosti i solidarnosti. Moraće da omogući Uniji da se nosi sa vanrednim situacijama na spoljnim granicama, kao i sa strukturnim tokovima, i da se pozabavi pitanjima koja zabrinjavaju sve države članice, od prvih država do onih pogođenih sekundarnim kretanjima. Takav sistem podeljene odgovornosti bio bi presudan za uspostavljanje autentično evropskog sistema za upravljanje povratkom. Ova jedinstvena prilika da se prevaziđu razlike između država članica treba biti iskorištena za obnovu efikasnog i poštenog zajedničkog evropskog sistema azila i za jačanje saradnje sa trećim zemljama porekla i tranzita. To je takođe prilika za jačanje funkcionisanja šengenskog prostora. Potrebno je obezbediti konkretnu podršku trećim zemljama, posebno zemljama Severne Afrike, kako bi se obezbedio dovoljan operativni kapacitet za upravljanje migracionim tokovima. Štaviše, novi Evropski pakt o migracijama i azilu moraće da uspostavi mehanizam solidarnosti, uključujući i one koji su spašeni operacijama traganja i spasavanja. Zajedno ćemo nastaviti tražiti trajna i predvidljiva rešenja.

17- U pregovorima o budućnosti partnerstva sa Ujedinjenim Kraljevstvom, naša ambicija ostaje da postignemo sveobuhvatan, pošten i uravnotežen sporazum pre kraja prelaznog perioda, koji odražava status Ujedinjenog Kraljevstva kao treće zemlje i obezbeđuje ravnotežu prava i obaveza. U skladu sa pregovaračkim smernicama koje je odobrio Savet, zemlje MED7 će obratiti posebnu pažnju na to da buduće partnerstvo garantuje stabilan pristup ribolovnim resursima i robusne odredbe o jednakim uslovima. Da bi se postigao sporazum, od suštinske je važnosti da se Ujedinjeno Kraljevstvo zaista obaveže u ovim oblastima. Takođe ćemo ostati na oprezu u pogledu efikasne primene Sporazuma o povlačenju i njegova tri protokola. Istovremeno, spremni smo za neizbežne promene koje će se dogoditi na kraju prelaznog perioda, uzimajući u obzir sve moguće scenarije, uključujući odsustvo dogovora o budućem partnerstvu.

18 – U istom duhu kao i Šumanova deklaracija, usvojena pre 70 godina, za suočavanje sa ovim istorijskim izazovima biće potrebno više evropske suverenosti, konkretniji rezultati i stvarnija solidarnost kroz koordinaciju i delovanje. Ako želimo da uspemo, evropski građani moraju biti usko uključeni u ovo razmišljanje: zato podržavamo tekući rad na Konferenciji o budućnosti Evrope. Pozdravljamo usvajanje pregovaračkog mandata u Savetu i sada se nadamo da ćemo brzo postići međuinstitucionalni sporazum kako bismo mogli što pre formalno da pokrenemo konferenciju.

19- Slažemo se da se sledeći samit održi u Grčkoj. / ibna