2020 WPF index: Gde je Balkan?

2020 WPF index: Gde je Balkan?

“Ulazimo u odlučujuću deceniju za novinarstvo, pogoršanu koronavirusom”

Svetski indeks slobode štampe 2020, koji su objavili Reporteri bez granica (RSF), pokazuje da će naredna decenija biti presudna za budućnost novinarstva, pri čemu će pandemija COVID-19 istaknuti i pojačati mnoge krize koje prete pravu na slobodno izveštavanje, nezavisne, različite i pouzdane informacije.

Ovo izdanje Indeksa za 2020. godinu, u kojem se svake godine procenjuje situacija s medijima u 180 zemalja i teritorija, nagoveštava da će sledećih deset godina biti najvažnije za slobodu štampe zbog konvergencijskih kriza koje utiču na budućnost novinarstva: geopolitička kriza (zbog agresivnost autoritarnih režima); tehnološka kriza (zbog nedostatka demokratskih garancija); demokratska kriza (zbog polarizacije i represivne politike); kriza poverenja (zbog sumnje i čak mržnje prema medijima); i ekonomska kriza (osiromašenje kvalitetnog novinarstva).

Ovih pet kriznih područja – čiji efekti Indexovoj metodologiji omogućavaju procenu – sada se spajaju s globalnom javnozdravstvenom krizom.

“Ulazimo u odlučujuću deceniju za novinarstvo povezanu sa krizama koje utiču na njegovu budućnost”, rekao je generalni sekretar RSF-a Christophe Deloire. „Pandemija koronavirusa ilustruje negativne faktore koji ugrožavaju pravo na pouzdane informacije i sam po sebi ih pojačava. Kako će izgledati sloboda informisanja, pluralizam i pouzdanost 2030. godine? Odgovor na to pitanje utvrđuje se danas.”

Postoji jasna povezanost između suzbijanja medijskih sloboda kao odgovora na pandemiju koronavirusa i položaja zemlje u indeksu. I Kina (177.) i Iran (pad za 3 mesta –  na 173. poziciju) uvelike su cenzurisali velike epidemije koronavirusa u svojim zemljama. U Iraku (pad za 6 mesta na 162. poziciju) vlasti su oduzele Reutersu dozvolu na tri meseca nakon što je objavio priču u kojoj je doveo u pitanje službene brojke u vezi koronavirusa. Čak je i u Europi, premijer Mađarske Viktor Orbán (pad od 2 mesta na 89. poziciju), usvojio zakon o „koronavirusu“ sa kaznama do pet godina zatvora zbog lažnih informacija, kao potpuno nesrazmernu i prisilnu meru.

Zemlje regiona koje pokriva Independent Balkan News Agency IBNA

27 Kipar (+1)

Politički uticaj

Iako je sloboda štampe u Republici Kipar zagarantovana ustavom, političke stranke, Pravoslavna crkva i komercijalni interesi imaju veliki utjecaj na medije. Novinarstvo je otežano i određenim zabranama upotrebe geografskih imena koje država nije prihvatila; negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina koje država nije priznala. Kleveta je kriminalizirana. Nedavno je generalni revizor javno zapretio dnevnom listu Cyprus Mail na engleskom jeziku zbog upotrebe turskog geografskog imena u svojim izveštajima. Rekao je da je u članku “počinjeno krivično delo” i dodao da će ispitati subvenciju koja je data novinama.

32 Slovenija (+2)

Pretnje, sistematske kampanje i koncentracija medija

Problemi za slobodu štampe nastavljaju se uprkos pritisku međunarodnih nevladinih organizacija za poboljšanja. Kleveta je i dalje kriminalizovana, a političari nastavljaju pretiti medijima tužbama a česti su i verbalni napadi. Uprkos ponovljenim zahtevima medija, u Zakonu o medijima iz 2006. godine nije došlo do izmene „prava na korekciju“ prema kome svako ko se oseća uvređenim navodima u novinarskom članku može inzistirati na tome da novine objave ispravku na istom položaju kao što je bio i originalni članak. U 2019. godini nije bilo fizičkih napada na novinare, ali vozaču automobila koji je u 2018. godini osuđen zbog namernog napada na TV reportera i snimatelja, izrečena je samo uslovna šestomesečna zatvorska kazna, što je izazvalo proteste slovenskih novinarskih organizacija. SDS, krajnje desničarska nacionalistička stranka koju su osnovali oligarsi udruženi s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, pojačala je svoje kampanje verbalnih napada i pretnji novinarima, kako na društvenim mrežama, tako i u SDS-ovim vlastitim medijima, od kojih su neki sada u vlasništvu KESMA, fondacija zadužena za mrežu provladinih medija u Mađarskoj. Visoka koncentracija medijskog vlasništva u Sloveniji slabi pluralizam i potiče samocenzuru.

48 Rumunija (-1)

Status quo

Uprkos mnogim promenama na najvišem nivou vlasti, poštovanje slobode štampe nije poboljšano. Stav prema novinarstvu i slobodnom govoru koji vladaju u državnoj i političkoj klasi i dalje potiču cenzuru i samocenzuru. Mehanizmi finansiranja medija su zamagljeni ili čak korumpirani, a uredničke politike podređene su vlasničkim interesima. Mediji su postepeno pretvoreni u oruđa za političku propagandu i redovno su podvrgnuti nadzoru od strane službi bezbednosti.

Desetine vlasnika medija trenutno su meta krivičnih postupaka od strane antikorupcijskih jedinica ili od strane državnog tužilaštva. Vlasti su također vršile rpitisak na novinare da otkriju svoje izvore ili da se suzdrže od kritike. Uz ohrabrenje vladajuće koalicije, nacionalistički diskurs postaje sve radikalniji i cilja na etničke i seksualne manjine. Posebno je bila ciljana sloboda izražavanja mađarske manjine. Na visokom nivou ponovo se raspravlja o mogućnosti kriminalizacije „vređanja države ili njenih vođa“. Vlasti, kompanije iz privatnog sektora i javnost nedavno su počeli pozivati ​​na Opštu uredbu o zaštiti podataka (GDPR) kao osnovu za uskraćivanje pristupa informacijama, ali i pretnje i procese protvi novinara u vezi sa njihovim istaživačkim tekstovima.

58 Bosna i Hercegovina (+5)

Dalji kolaps javnih RTV servisa

Polarizovana politička klima, obeležena stalnim verbalnim napadima i nacionalističkom retorikom, stvorila je neprijateljsko okruženje za slobodu štampe. Uređivačke politike koje odražavaju etničku podelu i govor mržnje sve su očitije. Novinari su napadani zbog svog etničkog porekla, kao i zbog onoga što pišu. Tužbe za klevetu političara često služe zastrašivanju novinara i odvraćaju ih od obavljanja svog posla. Nastavlja se instrumentalizacija medija u političke svrhe, a to se sve više očituje u slučaju javnih RTV servisa. Dok su novinari istraživači poslednjih meseci rasvetlili nekoliko značajnih skandala – optužbe za korupciju u koje su upleteni najviši sudski službenici, izdavanje lažnih diploma srednjoškolaca, izveštaji o pokušajima susedne Hrvatske da prikaže Bosnu i Hercegovinu kao terorističko središte – Državno tužilaštvo je uradilo veoma malo da reši te probleme. Koncentracija vlasništva u medijima izaziva zabrinutost, posebno jer vlasništvo nije transparentno. Uslovi za zapošljavanje novinara su jako loši: zapošljavaju ih na na kratkoročne ugovore sa malom platom.

59 Hrvatska (+5)

Problematična javna TV

Hrvatski novinari koji istražuju korupciju, organizovani kriminal ili ratne zločine često su izloženi kampanjama uznemiravanja. Kleveta je kriminalizovana a vređanje „Republike, njenog grba, nacionalne himne ili zastave“ kažnjavaju se zatvorskom kaznom u trajanju do tri godine. Što je još gore, “ponižavajući” medijski sadržaj kriminalizovan je od 2013. godine. Vlada se nije prestala mešati u poslove javne televizije HRT, a uprava HRT-a i dalje tuži zaposlene koji su se žalili na ovaj problem, i otišli su toliko daleko da je podnijeta prijava protiv Udruženja hrvatskih novinara. U međuvremenu, fizički napadi, zajedno s pretnjama i cyber-nasiljem, i dalje predstavljaju veliki problem novinarima ali prolaze bez ikakve reakcije vlasti.

65 Grčka (0)

Predsednički dekret koji bi mogao da utiče na slobodu štampe

Nova demokratija, stranka desnog centra, ostvarila je pobedu nad SIRIZOM na opštim izborima u julu 2019. godine. Ubrzo nakon toga, nova predsednička uredba, stavila je javnu radioteleviziju ERT i državnu novinsku agenciju ANA-MPA pod neposredni nadzor novog premijera Kyriakosa Mitsotakisa. Ostaje da se vidi kako će ova nova garnitura uticati na slobodu štampe u zemlji. Inače, novinari su se i dalje suočavali sa poteškoćama u obavljanju svog posla, s tim da je novinar koji je pokrivao demonstracije povodom 46. godišnjice ustanka u Atini napadnut od strane policije, fotoreporter koji je izveštavao o evakuaciji skvotera je uhapšen i pritvoren, dok su sedište atinskog nedeljnika Athens voice napale anarhističke grupe.

70 Kosovo (+5)

Nastavak nestabilnosti štampe

Mediji na Kosovu, kao i gotovo svi ostali u zemlji, ostaju podeljeni po etničkim linijama. Pristup informacijama je često ograničen na jednu etničku ili političku grupu, pri čemu većina medija izveštava uglavnom o pitanjima koja se tiču ​​njihove nacionalnosti. Neke od zajedničkih briga su fizički i verbalni napadi na novinare, cyber-napadi na internet medije kao i nedostatak transparentnosti vlasništva nad medijima. Mnogi mediji na Kosovu nisu finansijski stabilni, zbog čega su podložni političkom uticaju i često rezultiraju samocenzurom. Mnogi manjinski mediji nalaze se na ivici izumiranja i preživljavaju uglavnom zbog stranih donacija. Sudbine brojnih novinara na Kosovu do danas ostaju nepoznate, uključujući one novinare koji su nestali ili su oteti tokom sukoba 1999. godine.

84 Albanija (-2)

Preteći Zakon o kleveti

U 2019. vlada je pojačala pokušaje preuzimanja kontrole nad medijima uz izgovor da se bori protiv lažnih vesti. U decembru je vladajuća većina izglasala u Parlamentu „anti-klevetnički“ paket kojim se pooštrava regulacija internet medija. Ograničavajući slobodu izražavanja, informisanja i štampanja te suprotstavljajući se najboljoj međunarodnoj praksi, dva zakona rizikuju povećanje cenzure i čine novinare ranjivijim u odnosu na pritiske vlade. Zbog veta predsednika, zakoni su ponovo u Parlamentu čime se može poništiti odvijanje šefa države da ih potpiše. Međutim, sredinom marta, kako se čini, to je zaustavljeno nakon kritika sedam organizacija za slobodu štampe, uključujući RSF i posete predsednika Evropskog parlamenta Albaniji. Zakoni bi dodatno pogoršali situaciju slobode štampe u zemlji u kojoj vlada redovno novinarima ograničava pristup službenim informacijama i kontroliše TV tržište dodeljivanjem dozvola za emitovanje. 2019. godinu je obeležila i zloupotreba kriznih situacija radi ograničavanja slobode štampe. U kontekstu razornog zemljotresa, dva novinara i aktivista uhapšeni su zbog širenja “lažnih vesti” i “izazivanja panike”, dok su internet mediji koji su kritikovali akcije vlade zatvoreni od strane zvaničnih institucija. Kako je u martu 2020. izbila koronavirusna kriza, premijer Edi Rama pozvao je građane da se zaštite, između ostalog, i od medija. Slučajevi napada i klevete koje su službenici sve više podnosili protiv novinara i dalje održavaju klimu nesigurnosti i zastrašivanja. To – u kombinaciji sa jezivim jezikom političara – pretvara novinare u moguće mete napada. U međuvremenu, vlasti zemlje koja teži da uđe u Europsku uniju ne uspevaju razrešiti i sankcionisati različite slučajeve fizičkih napada i ozbiljnih pretnji protiv novinara.

92 Sjeverna Makedonija (+3)

Novinari se organizuju

Sadašnja vlada presekla je oglašavanje u medijima, što je bilo moćno sredstvo prethodne za kontrolu medija i zloupotrebe državnih sredstava. No, lokalnim opštinama dopušteno je oglašavanje u lokalnim medijima i to ostaje alat za pritisak. Postojao je i potencijalno rizičan potez vladajuće stranke da plaća oglase u medijima kako bi reklamirala dostignuća vlade. Ovu praksu je osudilo Asocijacija novinara Makedonije (AJM).

U oblasti unapređenja samoregulacije i radnih standarda profesionalnih novinara postoje dva revolucionarna dostignuća:

Savet medijske etike (CMEM) i AJM formirali su Registar profesionalnih internet medija koji broji oko 70 članova. Inicijativa naglašava samoregulaciju internet medija obvezujući ih da poštuju Kodeks novinara i objavljuju odluke CMEM-a.

Povelju o radnim uslovima novinara i nacrt poštenog ugovora o radu novinara i medijskih radnika u digitalnim medijima potpisao je i Sindikat makedonskih novinara i medijskih radnika (SSNM) u saradnji s AJM i CMEM, obavezajući se da će poštovati radna prava svih novinarea  i medijskih radnika, kao o njihovu slobodu izražavanja, te etičke i profesionalne standarde. Na žalost, visoki vladini funkcioneri imaju jaku tendenciju da prete i vređaju novinare. Kultura nekažnjavanja dobro je ukorenjena i još uvek predstavlja prepreku za bezbednost novinara. Broj fizičkih napada na novinare se smanjio, međutim sve je veća praksa cyber-maltretiranja i verbalnog zlostavljanja.

93 Srbija (-3)

Zabrinjavajuće stanje

Nakon šest godina pod vođstvom Aleksandra Vučića, prvo kao premijera, a potom predsednika, Srbija je postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti postaju sve vidljivije i popularnije i to alarmantnom brzinom. Iako su vlasti bile uspešne u procesuiranju odgovornih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, većina drugih istraga napada na medijske radnike zaustavila se ili je sklonjena, poput istraga napada na novinara Milana Jovanovića, čija je kuća zapaljena u decembra 2018. dok su on i njegova supruga spavali unutra. Broj napada na medije naglo je porastao, dok zvaničnici sve više koriste zapaljivu retoriku protiv novinara. Neki hrabri novinari nastavljaju obrađivati ​​opasne teme poput kriminala i korupcije. Međutim, zbog velike koncentracije medijskog vlasništva u zemlji, njihove su priče obično dostupne samo na internetu. Dogovori između političara i medija, široko rasprostranjene lažne vesti koje  vlasti tolerišu i maltretiranje zviždača Aleksandra Obradovića takođe ostaju veliki razlog za zabrinutost.

105 Crna Gora (-1)

Nema poboljšanja

Profesionalni mediji i novinari i dalje su pod pritiskom vlasti i ključni napadi na novinare nisu razrešeni. U maju 2018. godine u nogu je pogođena novinarka-istraživač Olivera Lakić. Kao i u mnogim prethodnim fizičkim napadima na novinare, njen slučaj još uvek nije rešen. Zvaničnici su 2019. javno priznali da, zbog nedostatka dokaza, slučaj ubistva glavnog urednika dnevnog lista Dan Duška Jovanovića, 2004. godine, najverovatnije nikada neće biti rešen.

Transformacija RTCG-a u javni servis potpuno je zaustavljena nakon imenovanja novog rukovodstva bliskog vladajućim krugovima. Samocenzura i dalje je glavni izazov. Iako je kleveta dekriminalizovana od 2011. godine, podneseno je nekoliko tužbi protiv nezavisnih novinara i medija.

Jovo Martinović, novinar-istraživač optužen za trgovinu drogom, dobio je u januaru 2019. godine kaznu od 18 meseci. Međutim, njegovu žalbu je podržao Apelacioni sud koji je naložio ponovno suđenje i ono je u toku. Međunarodna zajednica negodovala je na presudu.

Tri novinara uhapšena su pod sumnjom da su počinila dela izazivanja panike i nereda objavljivanjem lažnih vesti. Profesionalne medijske kuće morale su se nositi sa ozbiljnim ekonomskim teškoćama. Velika većina državnih institucija podržava provladine medije objavljivanjem reklama u svojim publikacijama.

111 Bugarska (0)

Crna ovca Evropske unije

Usprkos sve većem međunarodnom pritisku, sloboda medija u Bugarskoj se nije poboljšala u 2019. godini. Rukovodstvo Bugarskog nacionalnog radija (BNR) pokušalo je u septembru 2019. godine suspendovati istaknutu novinarku Silviju Velikovu. U istoj godini dve najpopularnije bugarske medijske grupe – NOVA Broadcasting Group i BTV Media Group promenile su vlasnike. Ubrzo nakon toga novinari-istraživači na Novoj, Miroluba Benatova i Genka Shikerova, bili su primorani da je napuste. Urednička politika bugarske Nacionalne televizije promenila se iz “prilično neutralne” u “provladinu” nakon imenovanja novog generalnog direktora. Korupcija i saradnja između medija, političara i oligarha rasprostranjena je u Bugarskoj. Najzloglasnije otelotvorenje ovog neslavnog stanja stvari je Delyan Peevski, koji navodno poseduje dvoje novine (Telegraph i Monitor), ali takođe kontroliše jedan TV kanal (Kanal 3), internet stranice s vestima i velik dio distribucije štampanih medija. Vlada i dalje dodeljuje sredstva EU-a i javna sredstva za medije s potpunim odsustvom transparentnosti, s efektom ohrabrivanja primalaca sredstava da lepo pišu o Vladi u svojim izveštajima ili da se suzdrže od pokrivanja određenih problematičnih priča. U isto vreme sudsko uznemiravanje neovisnih medija, poput Economedia grupe i Bivol, i dalje se povećava. 

154 Turska (+3)

Masivno čišćenje

Lov na veštice koje je vodila vlada predsednika Recepa Tayyipa Erdoğana protiv njegovih medijskih kritičara započeo je nakon propalog državnog udara u julu 2016. godine. Nakon eliminacije desetaka medija i akvizicije najveće turske medijske grupe od strane pro- vladinog konglomerata, vlasti čvršće drže u šaci ono malo što je ostalo od pluralizma – pregršt medija koji su maltretirani i marginalizovani. Turska je zemlja u čijim zatvorima se nalazi najveći broj profesionalnih novinara, ima ih više nego u bilo kojoj drugoj zemlji sveta. Provesti više od godinu dana zatvora pre suđenja nova je norma, a duge zatvorske kazne su uobičajene, u nekim slučajevima i doživotne zatvorske kazne bez mogućnosti pomilovanja. Privedenim novinarima i zatvorenim medijima uskraćen je bilo kakav pravni zahtev. U „Novoj Turskoj“ beldi pamćenje na vladavinu zakona, zbog najvećeg predsedničkog autoriteta. Cenzura web stranica i društvenih mreža dostigla je neviđene nivoe i vlasti sada pokušavaju staviti internet video usluge pod kontrolu. Vojni angažman Turske u Libiji i Siriji (duž granice i u Idlibu) i migrantsko pitanje proširili su raspon tema koje su podložne cenzuri i samocenzuri te su povećale korištenje pravosudnog sistema u političke svrhe./ibna