Al Ahram: Sporazum Egipta i Grčke je “iza ćoška”

Al Ahram: Sporazum Egipta i Grčke je “iza ćoška”

Nikoaos Garilidis novi je ambasador Grčke u Egiptu, zemlje u kojoj je rođen u julu 1958. i u kojoj je živio do ranih 1970-ih, kad se vratio u Atinu kako bi studirao pravo i pridružio se grčkoj diplomatskoj službi.

Ovo mu je prva godina u Kairu na mestu ambasadora, a nada se da će da će tokom mandata videti završetak dugotrajnih pregovora o utvrđivanju pomorskih granica između Egipta i Grčke.

“Blizu smo, vrlo smo blizu dogovora,” rekao je Garilidis u intervjuu za Al-Ahram Weekly u Kairu ranije ove sedmice.

Proces pregovaranja o ekskluzivnim ekonomskim zonama (EEZ) između Egipta i Grčke pokrenut je prije više od tri godine, tokom posete predsjednika Abdel-Fattaha Al-Sisija Atini, gde su se on i tadašnji grčki premijer Alexis Tsipras složili da je, kako bi obezbedili svakoj od država da ima korist iz mogućih resursa u svojim nacionalnim vodama, potrebno potpisati sporazum.

Odgovarajući pregovarački proces o određivanju pomorskih granica između Kaira i Atine nikada ranije nije ozbiljno pokrenut, jer je Kairo želio stati na stranu Ankare, čiji je spor s Atinom i Nikozijom oko Kipra sprečavao pomorsko razgraničenje između Turske, Grčke i Kipra.

S obzirom na odluku Kaira iz 2016. godine da zaobiđe to pitanje, izdate su političke direktive pregovaračkim timovima za pokretanje postupka.

Prema Garilidisu, tokom protekle više od tri godine između Kaira i Atine održano je 13 rundi pregovora. “Poslednja runda razgovora završena je u utorak u Atini”, dodao je.

Garilidis je rekao da bi moglo doći do još jednog ili dva kruga razgovora tehničkih delegacija, ali da će na kraju dana „obe strane morati da zavise od mudrosti odgovarajućih političkih rukovodstava da bi se posao dogovorio“.

Prošlog meseca Nikos Dendias, grčki ministar spoljnih poslova, bio je u Kairu radi razgovora o tom pitanju i situaciji u Istočnom Mediteranu.

Predsednik Al-Sisi sastao se sa Dendiasom, koji se sastao i s ministrom spoljnih poslova Samehom Shoukrijem. Shoukri i Dendias prisustvovali su 12. krugu razgovora o sporazumu o EEZ.

Dendiasova poseta Kairu usledila je nešto više od sedam dana nakon što su Grčka i Italija, 9. juna, potpisale sporazum o morskim granicama, uspostavljajući EEZ između dveju zemalja i rešavajući dugotrajna pitanja oko prava ribolova u Jonskom moru.

Takvi sporazumi otvorit će put mediteranskim zemljama da u potpunosti iskoriste svoje EEZ, uključujući bušenje i korištenje ugljovodonika i ribolov. Egipat je s Kiprom već potpisao sporazum o EEZ-u, ali nema sporazum s Turskom.

Prema proceni grčkog ambasadora u Egiptu, EEZ je pitanje koje bi „trebalo biti urađeno ovog leta“. Kazao je da bi moglo postojati elektronsko potpisivanje ili opunomoćivanje odgovarajućih lidera zemalja da njihovi ambasadori ili ministri spoljnih poslova potpišu ove dokumente.

Jednom kada je tekst dogovoren, odlučit će se detaljni protokoli, rekao je on.

Potpisivanje sporazuma o EEZ između Grčke i Egipta neće se svideti Turskoj koja već mjesecima šalje Egiptu poruke u kojima se navodi da želi potpisati sporazum o razgraničenju morskih granica, posebno nakon prošlogodišnjeg potpisivanja sporazuma između Ankare i libijske Vlade nacionalnog jedinstva (GNA) kojom dominiraju islamisti u Libiji.

Grčka je kritikovala sporazum potpisan u novembru 2019. i rekla da Turskoj daje više nego što su njena legitimna prava. Stav Turske u ovom sporazumu, tvrdio je Garilidis, deo je većeg pitanja o ulozi Turske u Istočnom Mediteranu.

Garilidis je prethodno tri godine vodio kancelariju za Tursku u Ministarstvu spoljnih poslova u Grčkoj, pre nego što je stigao u Kairo kako bi zamenio Michaela-Christosa Diamessisa, koji sada predstavlja svoju zemlju u Ankari.

Diamessisa je nedavno pozvalo tursko ministarstvo spoljnih poslova u znak protesta protiv navodnih grčkih narušavanja turskih nacionalnih voda.

Prema Garilidisu, sporazum između Kaira i Atine pomoći će upravljati nerešenim pitanjima EEZ-a na Istočnom Mediteranu.

Ov izjava je došla pre nego što je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu u izjavama za novinare dao naslutiti da postoje zakulisni razgovori Turske i Egipta o pitanju morskih granica, nakon sporazuma koji su Ankara i GNA potpisali između Turske i Libije, te zapadnog suseda Egipta, pre godinu dana.

Garilidis je rekao da nijedna zemlja na Sredozemlju ne želi da uđe u sukob sa Turskom. Grčka je, dodao je, neprestano poštovala sporazum o morskim granicama s Turskom.

Izjavio je da je Turskoj potrebno da nastavi dobre odnose sa svojim susedima. Osnovni problem između Turske i mnogih njenih suseda, kako je rekao, je u tome što trenutni politički režim u Ankari ogromnu većinu njih percipirao kao “nekadašnje osmanske vilajete” (pokrajine).

„Bolje je da svi sarađujemo – Grčka, Egipat, Turska, Izrael, Palestinci, Sirijci i svi ostali“, rekao je Garilidis. „Ali to se ne može dogoditi ako nas neko želi kontrolisati. To ne bi bilo dobro jer bi se svi [ostali] okrenuli protiv njega”, dodao je Garilidis.

Ako bi Turska odustala od “osmanskih ideja”, rekao je Garilidis, Grčka bi pomogla Ankari da pronađe put prema napred u daljoj ekonomskoj saradnji na Istočnom Mediteranu, uključujući projekte vezane za prirodni gas.

Turska nije članica Istočnomediteranskog foruma za gas, koji okuplja ostale zemlje Istočnog Mediterana, uključujući Izrael i Palestinu. Potonji su još dugo čekali utvrđivanje svojih pomorskih granica i granica između njih i mediteranskih suseda.

Garilidis je dodao da ono što Turska „radi, na primjer, u Libiji“, nije samo njena želja da nastavi saradnju u oblasti iskorištavanja prirodnih resursa s Libijom, već više predstavlja težnju da se etablira kao vrhunski igrač u regiji.

To većina zemalja na Mediteranu ne bi prihvatila, rekao je grčki ambasador.

“Na primer, Egipat je legitimno rekao da ne može dozvoliti da Libija bude igračka za milicije koje su dovedene u Libiju [od strane Turske] i to je potpuno razumljivo”, rekao je Garilidis. „Jasno je da je ovo pitanje koje utječe na bezbednost ne samo Egipta, već i svih zemalja severne Afrike i svih zemalja oko Mediterana.“

Ono što je Turska trebala učiniti jeste da nastavi pregovore sa susedima u skladu s međunarodnim pravom, rekao je Garilidis.

Evropska unija u ponedjeljak je kritikovala turska bušenje za istraživanje prirodnog gasa i nafte u Istočnom Mediteranu. Upozorenje je usledilo nakon što je Ankara objavila da će uskoro početi bušenje .

Karalambos Petrides, kiparski ministar obrane, 9. jula razgovarao je o situaciji na Istočnom Mediteranu, kao i u kiparskoj EEZ, tokom sastanaka s ambasadorima Grčke, Francuske i Italije.

Garilidis je rekao da će se njegov mandat grčkog ambasadora u Egiptu zasnivati ​​na unapređenju svih oblika saradnje na što većem broju frontova, a ne samo na prirodnim resursima na šta su se dve zemlje obavezale svojim članstvom u Istočnomediteranskom  forumu za gas i eventualnom Istočnomediteranskom gasovodu.

Garilidis je posebno zainteresovan za jačanje kulturne suradnje, a između ostalih zajedničkih projekata razmatra mogućnosti za unapređenje saradnje u arheologiji.

* Verzija ovog članka pojavila se u štampanom u izdanju Al-Ahram Weekly-a za 16. juli 2020. godine