Albanci nemaju poverenja u glavne institucije, zabrinuti zbog korupcije

Albanci nemaju poverenja u glavne institucije, zabrinuti zbog korupcije

Političke stranke, sudovi, parlament, tužilaštvo i predsednik su institucije u Albaniji kojima se najmanje veruje, a manje od četvrtine građana imalo ima poverenja u njih.

Ovo su pokazali rezultati istraživanja javnog mnenja Instituta za demokratiju i posredovanje za poverenje u upravljanje za 2020. godinu. U svom osmom izdanju anketiran je reprezentativni uzorak od 2.500 građana kako bi se ispitala njihova percepcija o onima koji vode svoje zemlje.

Albanci imaju malo poverenja u domaće institucije, radije bida svoje poverenje ukažu međunarodnim organizacijama poput NATO-a, UN-a i EU. Na lokalnom nivou imali su više poverenja u verske institucije, zatim u obrazovne institucije, oružane snage, a zatim u civilno društvo.

Albanci veruju da vlada i opštine nisu transparentne, iako su se brojevi malo popravili u odnosu na prethodnu godinu. Generalno, oni veruju da samo strane institucije mogu držati vladu odgovornom, iako imaju poverenja u Vrhovnu državnu revizorsku instituciju, medije, ombudsmana i civilno društvo.

Što se tiče korupcije, više od 84% vjeruje da su i mala i velika korupcija široko rasprostranjene. Pravosudne institucije su svrstali u red najkorumpiranijih. U stvari, samo 28,7% veruje da se pravosudna reforma sprovodi ispravno i otprilike polovina smatra da će imati pozitivan uticaj na Albaniju. Prema rečima ispitanika, brine ih način na koji politika utiče na pravosuđe.

Ovo je četvrta godina zaredom da poverenje u reformu pravosuđa nastavlja da opada.

Rezultati ankete pokazuju da građani na drugo mesto po korumpiranosti stavljaju zdravstvene ustanove. Ovde treba imati na umu da je istraživanje sprovedeno tokom godine pandemije. Nakon zdravstva slede organi reda i parlament.

Većina ne veruje ni da ća se sitna ili velika korupcija procesuirati.

Zabrinjavajuće je i to što je 32% ispitanika reklo da je platilo mito da bi primilo uslugu od državne vlade 2020. godine – primetan porast od 2019. godine, kada je samo 19% ispitanika prijavilo isto.

TV ostaje glavni izvor informacija, a prate ga društveni mediji i internet portali. Samo trećina veruje da su informacije koje pružaju mediji istinite.

U pogledu prirodnih katastrofa poput zemljotresa 2019. i pandemije, samo 40,3% je bilo zadovoljno vladinim donošenjem odluka. Sledećih 65% nije bilo zadovoljno kako se postupalo sa njihovim ljudskim pravima i ličnim slobodama tokom pandemije.

Manje od 40% reklo je da je vlada pravilno upravljala reakcijama nakon zemljotresa.

U pogledu jednakosti, nije iznenađujuće što je 50% muškaraca reklo da misli da postoji ravnopravnost među polovima, dok se samo 39% žena tako oseća. / Ibna