Albanija: Budžet za iduću godinu je dašak svežeg vazduha za privredu, kaže Denaj

Albanija: Budžet za iduću godinu je dašak svežeg vazduha za privredu, kaže Denaj

Ministarka finansija i privrede Albanije Anila Denaj izjavila je juče da je „budžet za 2021. godinu jedan od najambicioznijih ciljeva za oživljavanje ekonomije“.

Denaj je u TV intervjuu rekla da „predviđena stopa ekonomskog rasta od 5,5% zahteva da se sa pandemijom nosimo u trenutnoj situaciji, a ne u hitnim slučajevima“.

„Bavimo se posledicama zemljotresa i pandemijom. Zemljotres je napravio značajne troškove, a podrška koju pruža albanska vlada Propisima 2020. preliva se 2021. godinu. Sav ovaj novac biće dodeljen privredi, biće potrebna ne samo radna snaga koja omogućava rekonstrukciju, već i ona koja će takođe povećati potrošnju“, rekla je ona.

Denaj je rekla da „imamo infrastrukturne projekte i postoje značajna sredstva za javne projekte, što će doneti povećanu potrošnju za koju verujemo da će doprineti ovom ekonomskom rastu“.

„Imamo dve alternative: ili smanjiti zaposlenost i ne stvarati mogućnosti za rast zaposlenosti, ili ga povećavati obezbeđivanjem likvidnosti, što je naš pristup. Dalje, ovaj budžet je obećanje, jer govorimo o velikom fondu za obnovu, skoro 34 milijarde leka i 280 miliona dolara sledeće godine. To omogućava rekonstrukciju stanova i škola u većoj meri, te nam takođe omogućava da ispunimo obećanje da ćemo stanovnike vratiti u njihove stanove“, rekla je Denaj.

Dodala je da jej vlada „ponosna na povećanje plata za sve lekare, medicinske sestre i nastavnike predviđeno u budžetu za 2021. godinu“.

Denaj je naglasila da su smanjenja poreza za mala preduzeća kao deo oporavka poslužila za omogućavanje samozapošljavanja i pomoć sektoru da uspe usprkos uslovima koje diktira pandemija.

S druge strane, Denaj je naglasila da će fiskalno dobro upravljanje u kompanijama koje su sklonije neformalnim informacijama smanjiti sisteme utaje poreza.

Što se tiče budžetskih izdataka, Denaj je istakla da je vlada „za tekuće izdatke krenula napred sa mnogim smanjenjem ovih izdataka koji nisu neophodni“.

„Idemo napred sa scenarijem koji ne podrazumeva vanredne situacije. Još nemamo scenario za vanredne situacije, ali ako se ovo ipak dogodi, smanjićemo troškove, takođe ćemo započeti sa koncesijskim ugovorima i pokrenućemo neke projekte koji čekaju na početak, a raskinuti ćemo i neke ugovore. U vezi sa zdravljem i upravljanjem situacijom imamo šest milijardi leka. Na ovom polju predvideli smo nabavku vakcine COVID-19 i imamo rezervni fond u slučaju nužde“, rekla je.

Denaj je primetila da „ako se dogodi hitan slučaj, imaćemo više sredstava, možemo ga dobiti od JPP-a, ali ovaj scenario još uvek ne postoji“.

„Nismo ga planirali, jer ne bismo želeli da razmišljamo o finansijskom zatvaranju, ne sada, ali ni u junu. Stoga je neophodno ponovo naglasiti potrebu za oprezom. Ali, ako se ovo dogodi, biće veoma teško za preduzeća. Da li ćemo smanjiti troškove, da li ćemo blokirati neke javne radove, da li ćemo pregovarati o JPP, podržati preduzeća, porodice. Potrošnja domaćinstva će više biti pogođena. Biće fatalno oporaviti se nakon drugog zatvaranja”, rekao je Denaj.

Naglasila je da je „privreda ponovo počela da radi 18. maja; nismo razgovarali o paketima pomoći, ali imamo druga sredstva koja smo primenili tokom ove godine, poput programa za promociju zapošljavanja”.

Govoreći o budžetu za obnovu, Denaj je rekla da je „funkcionisao vrlo dobro u pogledu procedura i da će se isplate ovih sredstava izvršiti u periodu novembar-decembar“.

„Ne zaboravimo da je ovo prenosni kapital, koji ne “izgori” na kraju godine. Sredstva donatora u ukupnom iznosu od 300 miliona evra su koordinirana i sami donatori su izabrali koju će infrastrukturu pokriti. Zajmovima treba vremena da se primene. Potrebna je godina ili čak godinu i po dana, tako da nismo mogli čekati dok se pregovara o svim kreditima da bi obnova započela“, rekao je Denaj. / ibna