Albin Kurti se protivi balkanskom mini-Šengenu

Albin Kurti se protivi balkanskom mini-Šengenu

Lider pokreta Samoopredelenje, i budući premijer Kosova, Albin Kurti, rekao je da je sastanak o mini-Šengenu u Ohridu trebalo da bude odložen do formiranja kosovske vlade.

Prema Kurtiju, učešće u ovom projektu mora se fokusirati na principima političkog i ekonomskog reciprociteta.

Za Kurtija, fokusiranje na regionalne inicijative ne služi ujedinjenju albanskog naroda.

Takođe je apelovao na zvaničnike u Tirani da prvo uklone barijere između Albanije i Kosova pre „žurbe“ za mini-Šengenskim sporazumom.

Vlasti na Kosovu odbacile su uključenje u inicijativu Albanije, Srbije i Severne Makedonije, nazivajući je besmislenom sve dok Srbija i Bosna i Hercegovina ne priznaju nezavisnost Kosova. Političke stranke su to čak opisale kao pokušaj oživljavanja bivše Jugoslavije.

Albanski premijer, Edi Rama, odbacio je takve procene, istovremeno naglašavajući da Kosovo niko nije isključio nego da je to samo uradilo.

Crna Gora i Bosna i Hercegovina su takođe izrazile rezerve i zatražile su vreme za procenu ove regionalne inicijative.

Tri nade zapadnog Balkana u EU, Albanija, Severna Makedonija i Srbija, odlučile su da unaprede regionalnu saradnju formiranjem takozvanog „mini-Šengena“ u cilju poboljšanja života i ekonomije u regionu dok EU ne otvori svoja vrata.

Ideja da se zemlje Zapadnog Balkana zbliže, prvi put se čula na regionalnom samitu u Trstu 2017. godine, kada su se lideri dogovorili o akcionom planu za regionalno ekonomsko područje.

Premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev, zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, sastali su se u četvrtak, 11. oktobra, u Novom Sadu, na severu Srbije i potpisali deklaraciju o namerama da se uspostavi slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala između tri zemlje.

„Mini-Šengen“ treba da počne da funkcioniše 2021. godine, kada će građani, kako je rekao Vučić, moći da pređu granice svake od tri države sa ličnom kartom.

Inicijativa je otvorena za preostale članice ‘šestorke zapadnog Balkana’, naglasila su trojica lidera, pozivajući Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo da im se pridruže. Po rečima Rame, zato deklaracija spominje „balkansku šestorku u celom tekstu.“ / Ibna