Albin Kurti: Srbija treba prestati da gleda Kosovo kroz vojnički dvogled

Albin Kurti: Srbija treba prestati da gleda Kosovo kroz vojnički dvogled

Lider kosovskog pokreta Samoopredelenje, Albin Kurti, govorio je u intervjuu za “The Guardian” o nedavnim stavovima EU za Balkan.

Levičarski lider, koji je iznenađujuće postao novi premijer Kosova, osudio je odluku EU da zaustavi proširenje na Balkan, rekavši da to pokazuje da su zapadni lideri zaboravili lekcije iz dva svetska rata i umesto toga okreću glavu od fašizma i populizma.

Albin Kurti je rekao da ovaj stav može da našteti šansama Kosova da postigne sporazum sa Srbijom, koja odbija da mu prizna nezavisnost od rata 1998-1999, jer Beograd neće imati podsticaja da se dogovara bez izgleda za članstvo u EU.

Francuska je izazvala zaprepaštenje u regionu kada je na EU samitu prošle sedmice blokirala pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ugrožavajući šanse Srbije da će dostići članstvo u EU u doglednoj budućnosti. Francuski predsednik Macron smatra da se Evropa mora fokusirati na interne probleme.

“EU je formirana kao odgovor na fašizam, ali sada uplašeno beži od populizma i fašizma,” rekao je Kurti Guardianu.

Kritikujući Macrona, rekao je: “Ne možete reći da se moraju napraviti interne reforme u EU a zatim ići u proširenje – to ide ruku pod ruku. Evropa je tako važan istorijski projekat da niko ne može biti proglašen autorom, niti je usmeravati ili voditi. Videli smo da je, kada god bi (odlazeći predsednik Evropske Komisije) Jean-Claude Juncker rekao da priširenja nema narednih pet godina, stvari na Balkanu postale gore”.

“Da, EU je važna za Balkan, ali je i Balkan važan za EU. Berlin i Pariz ovo dobro trebaju znati, i zaista je tužno za sve nas, da su ovo zaboravili. Za par decenija, istoričari će pisati da nisu bila dva svetska rata nego jedan sa dve epizode i počeo je u Sarajevu”.

Kurtijev levičarski pokret Samoopredelenje, postao je jaka stranka nakon prevremenih izbora prošlog meseca. Nakon što je proveo u srpskom zatvoru 18 meseci, tokom najjačih sukoba na Kosovu 1999. godine, četrdesetčetverogodišnji Kurti našao se na vrhu vlasti, obećavajući da će završiti dve decenije neoliberalizma na Kosovu.

Trenutno pregovara sa strankom desnog centra LDK, koja je bila druga na izborima, o formiranju vlasti, u kojoj će najmanje 30% biti žene. Kurti predviđa da će sporazum biti gotov za mesec dana i kaže da su prioriteti otvaranje novih radnih mesta i situacija u pravosuđu, a ne i dogovor sa Srbijom.

Nakon godina i godina padanja optužnica zbog korupcije, obećao je da će završiti ono što se smatra zauzimanjem države od strane pravosuđa.

Rekao je da ga zanimaju novi postupci koje će voditi dinamični šefovi tužilaštva. “Moramo pronaći domaćeg Eliota Nesa, i on mora postati prepoznatljivo ime u državi,” rekao je on, “Imamo preko 200 tužilaca, neki nemaju znanja a neki nemaju hrabrosti, a ima i onih koji nemaju ni jedno od to dvoje. Takvi moraju otići”.

Suočavajući se sa dugovima i emigracijom, Kurti je rekao da je odlučan za prekine veliki jaz u radnoj snazi, da se fokusira na tehničko obrazovanje te da smanji zavisnost industrije od nerealnih stopa interesa stranih banaka: “Moramo napraviti našu zemlju mestom za život i ubediti više ljudi da ostaju u zemlji”.

Ali, Kurti će biti pod međunarodnim pritiskom da postigne sporazum s Srbijom. SAD su imenovale novog specijalnog izaslanika za dijalog dve države.

On je upozorio da će tarife od 100% koje je njegov prethodnik uveo za robu iz Srbije, biti ukinute samo ako bude postojao puni reciprocitet slobode kosovske trgovine u Srbiji. Kaže da Beograd takođe mora prekinuti međunarodnu dipomatsku kampanju ubeđivanja država da otkažu priznanje nezavisnosti Kosova. “Ako žele da počnemo dijalog, trebaju zaustaviti kampanju protiv našeg prava na državnost,” rekao je Kurti.

Srbija se usprotivila članstvu Kosova u Interpolu, Unesco i Savetu Evrope. “Srbija se mora suočiti sa sopstvenom prošlošću, umesto da gleda Kosovo i Albaniju kroz vojni dvogled. Srbiji treba samoispitivanje”.

Kurti je rekao da će trostepeni program početi sa najniže tačke dijaloga sa Srbima na Kosovu o praktičnoj saradnji, na primer u poljoprivredi, nakon čega bi sledio pregled uticaja na stvarni život 33 ugovora sa Srbijom potpisanih pod nadzorom EU od 2012. godine, a na kraju je sastanak sa Josephom Borellom, dolazećim šefom spoljne politike EU. “Ne možemo si priuštiti još jedan propali dijalog. Mora imati jasne principe,” rekao je Kurti. Borell je rekao da će posetiti Kosovo kao prvu destinaciju u inostranstvu.

Kurti je rekao da se protivi razmeni teritorija sa Srbijom, što je ideja koju su ove godine izneli predsednici Aleksandar Vučić i Hashim Thaci. “Kakvu god granicu da napravite, biće Srba ili Albanaca na obe strane, a vi ćete se pretvarati da to možete uraditi na miran način”.

Srbi se plaše da je njegov stvarni cilj traženje neke konfederacije sa Albanijom što bi imalo za rezultat marginalizaciju srpske manjine na severu Kosova.

Srbija je već osudila kao provokativnu odluku Kurtija da se sa stranim diplomatama u svom kabinetu sastane sa albanskom zastavom u pozadini. Kurti kaže da je službena zastava Kosova nametnuta zemlji da mora biti bez crvene i crne boje te bez orla, “kao da smo proglasili nezavisnost od Albanije a ne od Srbije”.

Ali, obećao je da će kao premijer u punom kapacitetu držati i poštovati službenu zastavu Kosova. “Imam mnogo važnijih obaveza od pomeranja nameštaja u kancelariji premijera”./ibna