S potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom Kurir je razgovarao u nedelji koju je obeležila velika tenzija na svetskoj političkoj sceni nakon odluke odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini korišćenje američkih raketa dugog dometa ATACMS za gađanje ciljeva u dubini teritorije Rusije, ali i na domaćoj – odlazeću sedmicu u Srbiji obeležile su ostavke Tomislava Momirovića i Jelene Tanasković, i hapšenje više osoba zbog tragedije u Novom Sadu, između ostalih i ministra u ostavci Gorana Vesića.
Vulin je istakao, između ostalog, je da Srbija uživa veliki ugled u svetu zbog svoje suverene i nezavisne politike, ali i da se mnogim predstavnicima opozicije to ne dopada, stoga pokušavaju da iskoriste tragediju koja se dogodila u Novom Sadu ne bi li skupili političke poene. Kada je globalni plan u pitanju, on dodaje da postoji mogućnost izbijanja nuklearnog sukoba ako se Moskva oseti dovoljno ugroženom, ali podseća da je Vladimir Putin razuman čovek koji pokazuje veliku udržanost.
Srbija jeste i ostaje na evropskom putu, ali ne odustaje ni od saradnje sa Rusijom. Neki stalno govore da sedimo na dve stolice i da će nam jedna izmaći. Hoće li i koja?
– Predsednik Vučić nije licemer i kukavica kao oni koji to govore, nadajući se da će Srbija biti oštećena. Nije to sedenje na dve stolice već je to principijelna borba za srpske interese. Zašto bismo uveli sankcije Rusiji, čime su nas to Rusi povredili a čime nas je to EU zadužila da se sa Rusijom zakrvimo i da sukob EU prihvatimo kao svoj. Zašto bi Srbija odustala od sebe. Srbija je jedna od retkih zemalja, možda samo UAE ima sličan položaj u svetu u kome je uspela da održi približno slične odnose i sa zapadom i sa istokom, a nemojmo zaboraviti da UAE ima i novac i naftu. Srbija ima slobodarski duh i to cene i prijatelji i neprijatelji. Predsednik Vučić je u mesec dana razgovarao i sa predsednikom Putinom i sa predsednikom Trampom, koliko još svetskih državnika može time da se pohvali. Moram da primetim da je veoma zanimljivo da se ambasador Harčenko oglasio nakon razgovora predsednika Vučića sa predsednikom Putinom a da je ambasador Hil ostao nem nakon razgovora predsednika Vučića i predsednika Trampa, izgleda Hil ne smatra Trampa svojim predsednikom.
Često ste u Rusiji, kako gleda Moskva na zvanični Beograd i poziciju Srbije?
– Rusija poštuje hrabrost i principijelnost Srbije. Predsednik Putin odlično poznaje naše prilike i zna koliko je napora i hrabrosti potrebno da se sačuva nezavisna politika Srbije dok smo u okruženju NATO zemalja i izloženi neprekidnim pretnjama i pritiscima. Predsednik Vučić se smatra jednim od poslednjih slobodnih lidera u Evropi i njegova hrabrost se visoko ceni a njegovim izjavama i stavovima se daje veliki publicitet. Srbija je ostrvo slobode u kome se ruski mediji nadmeću za prostor sa američkim ili evropskim. Mi nismo menjali istoriju da bi smo učestvovali u antiruskoj histeriji i nismo postali deo ludila u kome se zabranjuju ruski pisci, jezik, škole ili pravoslavna crkva. Kada bi Srbija uvela sankcije Rusiji, Rusiji to ne bi nanelo ni najmanji vojni ili ekonomski udarac a Srbiju bi značajno oštetilo, i otuda se samo po sebi nameće pitanje zašto EU toliko insistira na uvođenju sankcija Ruskoj federaciji pa i po cenu da takva odluka uvede Srbiju u ozbiljne ekonomske i političke probleme. A odgovor je da bi to nanelo snažan psihološki udarac ruskom narodu. Kada je razbijana Jugoslavija Srbi nisu mislili da je veliko iznenađenje što su nas napustili ni Slovenci ni Hrvati baš kao što ni građanski rat u Hrvatskoj ili BiH nije bio neočekivan a posebno ne teroristički napadi Šiptara. Jednostavno znali smo da je naš zajednički život pre bio posledica sile nego iskrene i obostrane želje i to se videlo devedesetih kao i 40 godina kada god bi se ukazala prilika. Razbijanje Državne zajednice Srbije i Crne Gore bio je razoran udarac za nas, osećaj da smo se razdvojili sa jednovernom i jednojezičnom braćom, delom istog naroda koji ima razliku samo u pokrajinskom, teritorijalnom identitetu a nikako u nacionalnom, nanelo je gotovo fatalan udarac našem samopoštovanju. Upravo to pokušavaju da urade Rusima kroz Srbe da Rusi pomisle da su izdani od poslednjeg naroda na svetu od koga bi to očekivali. To se zna u Rusiji i zato se srpska hrabrost ceni a zahvalnost se pokazuje. Da je predsednik Vučić poslušao sve one koji su ga savetovali da se svrsta uz Zapad koliko bi danas koštao gas u Srbiji, gde bi ga nabavili i koliko bismo plaćali struju? A šta bi i kako mi mislili sami o sebi da smo postali prva generacija u istoriji srpskog naroda koja se zavadila sa ruskim narodom i zaboravila zajedničku prošlost i napustila zajedničku budućnost. Da smo to uradili, da smo izdali Rusiju, ne bi nas cenili ni oni zbog kojih bismo Rusiju izdali.
Da li posle poslednjih poteza Džozefa Bajdena i odgovora Vladimira Putina može zaista da dođe do Trećeg svetskog rata?
– Treći svetski rat je počeo još kada je ujedinjenjem Nemačke i razbijanjem Jugoslavije i SSSR izvršena konačna revizija rezultata Drugog svetskog rata. Od tada pa preko bombardovanja Srbije, rušenja slobodnih zemalja obojenim revolucijama, razbijanja SRJ, rušenja legitimne vlasti u Ukrajini, kršenjem Minskih sporazuma, trajao je prikriveni i još neimenovani svetski rat da bi se u potpunosti pokazao sukobom u Ukrajini. Nije više u pitanju da li je počeo treći svetski rat i da li ga vodi NATO protiv Rusije već da li će se rat nastaviti nuklearnim oružjem. Bajden nije bio psihički ni fizički sposoban da bude kandidat za predsednika SAD ali je sposoban da donese odluku koja može da uništi planetu.Nisam optimista da ćemo izbeći nuklearni sukob, dovoljno je da jedna raketa završi u Moskvi i da stigne odgovor posle koga će svi zaboraviti i kako je počelo i ko je počeo. Predsednik Putin za razliku od Bajdena upravlja svojom zemljom i samim sobom i zato je imao snage da pokaže veliku uzdržanost, a dokle će moći da ne odgovori istom merom prema Zapadu ostaje da se vidi. Umirući svet demokratske stranke SAD, svet vlasti jedne sile, svet bombardovanja i obojenih revolucija hoće da u smrt povuče i svet koji se rađa.
Da pređemo na Srbiju, ono što je najaktuelnije jeste tragedija u Novom Sadu. Političku odgovornost koju je odmah nakon tragedije tražio predsednik Aleksandar Vučić pokazao je pre svih Goran Vesić, sada već bivši ministar. Usledile su ostavke Tomislava Momirovića i Jelene Tanasković, pa hapšenja. Uhapšen je i Vesić…
– Nisam deo žutog ološa koji sudi bez suda. Politička odgovornost ne mora da bude isto što i krivična odgovornost. Ne morate biti stvarno odgovorni za nešto da bi ste osećali moralnu odgovornost. Poštujem svaki moralni čin, i sam sam to radio više puta i uvek sam podnosio ostavke iz pozicije vlasti, ovi iz opozicije koji omalovažavaju takve postupke nisu napustili ni najmanji odbornički mandat a još manje su osećali moralnu odgovornost za bilo šta što se dešavalo u vreme njihove vlasti. Masakr u Jabukovcu, užasne tragedije ponovljenih požara u Novom Sadu ništa od toga nikada nije izazvalo bilo kakvu moralnu dilemu kod onih koji traže odogovornost bez tužilaštva i suda.
Opozicija je odmah krenula sa protestima, koji i dalje traju, najavljuju se novi…
– A šta bi lešinari drugo i radili? Svaka tragedija je za njih prilika da dobiju mesto pred kamerama, da izazivaju nered u kome se osećaju važnim i da se pokažu korisnim za svakog ko bi voleo da vidi slabu i razbijenu Srbiju. Rad protiv svoje zemlje se plaća ali kako vreme prolazi moraju da budu sve nasilniji i besprizorniji da bi ih stranci shvatili ozbiljno i ulagali u njih. Proteste uvek vode isti profesionalni demonstranti i aktivisti. Bilo da su u pitanju radnici na internetu, seljaci, prosvetni radnici ili je u pitanju lešinarenje na bolu i tragediji, uvek se isti okupe i uvek imaju isto ponašanje. Prvi skup govori o temi zbog koje je pozvano na okupljanje a već sledeći postaje skup sa političkim zahtevima i kreće se sa nasiljem. Kako se tačno pomoglo uspomeni na tragično nastaradale Novosađane uriniranjem po Gradskoj kući, prosipanjem dve tone fekalija ili paljenjem Gradske kuće? Kako se to tačno pomoglo istrazi linčovanjem zaposlenih u novosadaskom sudu i tužilaštvu i kako se to došlo do istine maltretiranjem građana koji su dolazili po pravdu u novosadski sud? Kako se to pomaže Beograđanima kada se radnim danima blokira saobraćaj zato što se sprečava preseljenje mosta sa jednog na drugo mesto? Ne razumem zašto se zakon ne odnosi na njih, ali to je pitanje za tužilaštvo.
Premijer je za sledeću godinu najavio rekonstrukciju Vlade, u kojim resorima vidite prostor za unapređenje?
– Nije to pitanje za mene. To je pitanje za premijera i najveću stranku u koaliciji SNS, a na kraju to je pitanje za onog ko ima najveće poverenje građana Srbije Aleksandra Vučića.
Predsednik Vlade je ministarku Đurđević Stamenkovski i Vas opisao kao “korektne i pouzdane koalicione partnere”. Da li to znači da ste sigurni u predstojećoj rekonstrukciji?
– Ja sam saborac Aleksandra Vučića i PS je saborac SNS. Ima SNS veće, draže, važnije partnere ali nema ni tvrdoglavije ni borbenije ni lojalnije. Mi smo bili zajedno od svog osnivanja i ja nikada nisam menjao stranu ili ideologiju. U politici možete da menjate stranku ali ne smete da menjate temeljna uverenja zbog kojih ste i počeli da se bavite politikom. Ja sam lojalan partner zato što verujem u ispravnost politike koju zajedno vodimo a ne zato što ću biti nagrađen. Ja sam napustio mesto šefa BIA zato što nisam hteo da napustim svoju ideologiju. U politici se treba čuvati onih koji lako menjaju ubeđenja i saveznike i sa kojima se lako dogovorite. U svakoj vladi koja je srpska, vladi koja će slediti politiku Aleksandra Vučića, samostalne, vojno neutralne Srbije, vladi koja neće priznati tzv. Kosovo, napustiti Republiku Srpsku, vladi koja neće uvesti sankcije Ruskoj Federaciji i popustiti pritiscima da zahladimo odnose sa Kinom, u svakoj vladi u kojoj se borimo za socijalnu pravdu i vladi koja zna da je Srpski svet prirodna težnja Srba, u svakoj vladi u kojoj ne odlučuju ambasadori i NVO vidim mogućnost i za moj rad.
Razgovarao: Antonio Ćorović
