Amerikanci koji dolaze u Evropu često se suočavaju s kulturološkim šokovima kad moraju da skinu obuću u gostima ili kad shvate da su naručene porcije nekoliko puta manje nego kod kuće.

Studenti koji s drugog kontinenta dolaze na školovanje u Hrvatsku, sezonski radnici ili oni koji se zaustave u Lepoj Našoj na proputovanju po svetu po forumima izražavaju čuđenje ili se smeju razlikama – baš kao što i Evropljani to čine u obrnutoj situaciji. Neke od najzanimljivijih reakcija Amerikanaca na hrvatsku kulturu pronađeni su na forumima i turističkim internet stranicama, a skupio ih je Pun kufer.

„U Hrvatskoj se sve vrti oko hrane i pića. Kad dođem nekome u goste, već s vrata pitaju šta ću jesti i piti, a uobičajeno je i doneti kakvu bocu ili neki jestivi poklon. Hleb se jede uz svako jelo, uključujući i krompir i testeninu, što je takođe zanimljivo. Jedna od najčešćih rečenica koje čujem za stolom je: ‘Uzmi još malo da se ne baci.’ Čudi me da bacanje hrane ovde nije zakonom zabranjeno“, piše Lijam.

Povezani članci

„U Americi ljudi voze kilometrima da bi posetili lokalni park, a ovde za to vreme završim u drugom gradu ili preko granice“, piše P. B. i dodaje kako se iznenadio da u Hrvatskoj imaju drugačiji pojam o vremenu. Kako je Evropa stari kontinent, ovde je uobičajeno reći da je novi grad star tek 150 godina, dok je preko okeana takvo mesto pravi starac.

„Neverovatno je kako je u Evropi sve malecko u odnosu na Ameriku. Ulice su uske, automobili su maleni, baš kao i kuće. Neki ljudi čak žive u porodičnim kućama koje su podeljene između različitih vlasnika. Takvo nešto u SAD nije tako često“, navodi forumašica.

„Hrana u Hrvatskoj je ukusna, ali se mogu pronaći jela koja su i te kako bizarna. Jela koja se pripremaju od želuca krava i svinja, kobasice od svinjske krvi ili puhovi (mala stvorenja slična vevericama) koji se mogu jesti u nekim delovima zemlje nisu za svakoga“, piše Leon.

„Super mi je kako Dalmatinci razgovaraju. Tako su glasni i temperamentni da mi je trebalo neko vreme da shvatim kako se ne svađaju, nego tako normalno razgovaraju o svakodnevnim stvarima. Slično im je pak da se ne smeju toliko kao Amerikanci i ne trude se da budu veoma ljubazni prilikom upoznavanja“, komentariše Olivija.

„Grozno je koliko ljudi puše. Na svakom koraku može se osetiti dim, a ponekad je naći kafić u kojem se može disati nemoguća misija. Video sam žene koje guraju dečja kolica s cigaretom u ustima, kao i decu od 12, 13 godina koja gase opuške po putu“, užasnut je Džon.

Amerikance u Hrvatskoj najviše šokiraju javni WC-i koji se plaćaju, kao i „besplatni toaleti u kojima zaposleni prodaju toalet papir“ i „izvlače novac od turista u nuždi koji nemaju drugu opciju nego da ostave novčanice ako nemaju kovanice“.

Neki komentarišu da ih „klozetska mafija“ ne čudi jer to nije prijatan posao. U pričama o toaletima na forumima podelili su svoje traume o ženama koje bez srama odlaze u muške toalete, a neki od njih imali su neprijatna iskustva kod prijatelja jer odvod nije radio.

„Radio sam s ljudima iz raznih delova Hrvatske i iznenadilo me koliko postoji razlika na tako maloj geografskoj površini: od toga kako govore do samog karaktera, neverovatno je koliko su drukčiji“, piše Lukas.

„Imam osećaj da se Hrvatima nikuda ne žuri. Kafe piju satima na terasama, a kašnjenje je uobičajena praksa. Zaposleni u pošti i na drugim poslovima toga tipa takođe imaju usporen tempo“, komentariše Ema.

Amerikance šokira kako ljudi u Hrvatskoj paze na modu i koliko je lepih devojaka po gradu. Ali mnoge nisu srdačne poput Amerikanki.

Takođe, neobično im je da Hrvati ne ostavljaju velike napojnice. „Moj prvi obrok u Zagrebu bili su ćevapčići u malom restoranu s prijateljem iz Hrvatske. Platio sam, ali nisam ostavio veliku napojnicu jer su me upozorili da u Evropi nisu toliko velike kao u Americi. Prijatelj je video novčanicu koju sam ostavio na stolu, zgrabio je i tutnuo mi je u džep uz reči da je to zaista previše“, navodi Amerikanac.