Analiza: Pet rana

Analiza: Pet rana

Autor: Nikos Kotzias *

Egipat je prijatelj i saveznik. Imamo zajedničku ekskluzivnu ekonomsku zonu i dobro je identifikovati je, razgraničiti i objaviti. O tome smo pregovarali dugi niz godina, u dobroj veri. Jer je to zemlja koja veruje i primenjuje međunarodno pomorsko pravo, priznaje EEZ, kontinentalni pojas i druge pomorske zone.

U svim pregovorima, koji se vode zajedničkim prihvatanjem međunarodnog prava, postoje neslaganja oko odredbi za njegovu provedbu. Smisao pregovora je pronaći iskren kompromisni paket, u kojem će svaka strana „osvojiti“ deo predmeta neslaganja. U sporazumu Grčke i Egipta o EEZ imamo zadivljujući fenomen da je u pogledu pitanja u pregovorima, gledajući karte, Grčka prihvatila sve egipatske prigovore i zahteve i nije dobila ništa od pitanja o kojima se pregovara. U osnovi, kao što je to činilo u razgraničenju EEZ-a s Italijom, ona je drugoj strani dala ono što je tražila i nije dobila ništa zauzvrat u pregovorima.

U dugim pregovorima s Egiptom postajalo je pet ozbiljnih pitanja oko kojih je činjenica da nije bilo kompromisa, te zbog toga nije bilo moguće potpisati sporazum. Budući da me neki pitaju “zašto ga niste postigli”, odgovor je vrlo jednostavan: zato što se takvi sporazumi ne sklapaju na brzinu, povlačenjem sa pregovaračkogfronta. Da je to slučaj, diplomatija ne bi bila potrebna. Izjavite da ništa ne tražite, da ćete dati ono što se traži i sporazum je spreman. Nikada nisam sklapao takve sporazume i nikad ih ne bih potpisao. Naravno da u sporazumu “u paketu” ne bi dobili sve. To je tačno. Ali ni druga strana to ne bi dobila, kao što je to slučaj ovde.

Egipat i Kipar su se o EEZ dogovorili o primeni principa srednje linije. S Grčkom, „paradoksalno“, nisu želeli napraviti sličan dogovor. Hteli su primeniti princip (obale, odnosno temeljnih točaka) koji je već u primeni. Taj princip Turska, u nekim aspektima, provodi. Sporazum EEZ sa Egiptom ne deli EEZ između nas na dva jednaka dela, već mu daje 55%, a nama 45%. Dakle, „obični“ princip srednje linije nije primenjen.

Drugo, sporazum s Egiptom nije samo delomično okrenut prema Istoku, kao što je to uvek traženo, već i dogovor sa Zapadom. Ne stiže do granica Egipta i Libije. To znači da je postavljen na zapad bez argumenta da „Egipat ne želi tenzije sa Turskom“. Slično se desilo i u EEZ sa Italijom. Potonji nije išao previše južno, gdje započinje libijska EEZ, kako ne bi ostavio prostor za počinjenje drugih nezakonitosti.

Treće i vrlo važno, jugu prefekture Lassithi pripada grupostrva i ostrvaca. Tri od njih, Trochilos, Strongylo i Koufonisi, od velikog su značaja kao osnovne točke za određivanje EEZ-a s Egiptom (isto vredi i za Gaidouronisi ili, u suprotnom, Chrysi). Najveći od njih, Koufonisi, ima svoj ekonomski život. Uz veliki trud, zahvaljujući pomoći „Pratto“ Ierapetra, prikupio sam sve dokaze. Fotografije, brošure kompanije na otoku, brošure čamaca koji su prevozili turiste do Koufonisija, itd. To jest, imali smo dokaze da je ostrvo imalo samostalan ekonomski život i da je stoga imalo sva prava ostrva kako je predviđeno u Zakon mora. Dok sam čitao objavljene karte, nije se smatralo da ovaj skup ostrva ima bilo kakav uticaj na razgraničenje EEZ, čak ni Koufonissi. Nakon što je ograničila dijapontska ostrva iznad Krfa na 70% i Strofades (dva ostrva na dijagonali između Peloponeza i Zakintosa) na 32%, Vlada je sada dogovorila Koufonissi na 0%. Ko ne razume posledice ovakve situacije za ostrva koja u zaleđini nemaju grčku obalu, nego treću zemlju, u najboljem je slučaju glup i u najgorem slučaju opasan. Ovo potvrđuje činjenica da se na karti, od točke E do D, EEZ kreće u suprotnom smeru od geografije! Vlada je sada dogovorila Koufonissi na 0%.

Četvrto, najveća grčka ostrva, poput Karpatosa i Kasosa, pa čak i Rodos, imaju ograničen uticaj. Jasno je da je to rezultat neprincipijelnog povlačenja i elementarnih pregovora.

Peto, jednako važno i problematično kao prethodne dvetačke. Istočno, EEZ se iznajmljuje do 28. meridijana. U sredini ga preseca Rodos (još jedno dostignuće). Kad su nam to predložili Egipćani, to smo odbili bez razmišljanja. Hoće li Vlada reći da, nakon postizanja delomičnog razgraničenja, ima veze što to ne uključuje cijeli Rodos? Odgovor je jednostavan: (a) Turska je uvijek negirala da postoje grčka prava od 28. do 32. Sledom toga, Grčka de facto prihvata da je reč o spornom području, s vlastitim potpisom. (b) Neposredno do mesta gdje se završava crta, započinje crtanje EEZ-a koje je predložila Turska u Egiptu. Na ovaj način, Egipat ne gubi nijedan svoj EEZ. Samo Grčka ima značajne gubitke.

Zaključak: u svim pitanjima u pregovorima Grčka je pravila ustupke. Dodeljena su prava trećim licima. Kao i kod Italije, od „spornih“ pitanja nije uzela ništa, iako je dala sve. Sporazum koji je sklopila, kao i s Italijom, slabi bilo koji od njegovih budućih pregovaračkih pozicija, i sa Albanijom i puno više s Turskom.

Sporazum nije dobar kompromis s međusobnim ustupcima. Voleo bih da jeste. U stvari, samo je jedna strana pravila ustupke na štetu svojih dugogodišnjih interesa i prava. Jednostrane koncesije nisu kompromis. Jer, Egipat se ni u jednom trenutku nije povukao sa pozicija koje je godinama zagovarao u pregovorima. Suprotno tome, Grčka je odustala od svih svojih pregovaračkih stavova. Nažalost./ ibna

* Nikos Kotzias bivši je ministar vanjskih poslova Grčke, profesor međunarodnih odnosa i vanjske politike na Univerzitetu u Pireju i član Pratto pokreta.