Anastasiades i Mitsotakis istakli odličnu koordinaciju u rešavanju turskog nasilja

Anastasiades i Mitsotakis istakli odličnu koordinaciju u rešavanju turskog nasilja

Predsednik Republike Kipar Nicos Anastasiades i premijer Grčke Kyriakos Mitsotakis, koji su se sastali danas u podne, u palati Maximos u Atini, istakli su odličnu koordinaciju vlada Grčke i Kipra i njihovu zajedničku odlučnost da se suprotstave agresiji Turske kroz značajnu intervenciju EU.

Nakon sastanka “jedan na jedan”, usledili su produženi razgovori delegacija dveju vlada, a predsednik Kipra u izjavi novinarima rekao je da je među pitanjima koja se danas raspravljao bio Višegodišnji finansijski okvir EU ističući da se „njihovi stavovi poklapaju s većinom evropskih zemalja i stoga je trebalo doći do koordinacije, znajući granice unutar kojih se moramo kretati kako bismo se nosili s ekonomskom krizom i problemima koji su nastali kao rezultat pandemije.

Drugo pitanje koje nas je zaokupilo i u kojem također postoji potpuna podudarnost stavova, odnosilo se na izazove usled kršenja međunarodnog prava, evropskih načela i vrednosti, od strane zemlje koja je još uvijek kandidat za članstvo.

Ono što naše dve zemlje traže je dijalog, mir i stabilnost u regionu. Nismo mi ti koji nekoga provociraju. Naprotiv, nas provociraju ilegalne akcije i to ne samo Grčku i Kipar, već i Evropu.

Ono u što želim da vas uverim i izrazim posebno zadovoljstvo je odlična koordinacija dveju vlada, zajednička odlučnost da se suočimo s ovom agresijom ne odgovarajućom provokacijom, već vođenjem smislenog dijaloga, smislene intervencije EU u biti, što će stvoriti uslove za smisleni dijalog koji će dovesti do mira, stabilnosti i poštivanja međunarodnog prava i evropskih principa i vrednosti. To su verovanja Evrope, verovanja Grčke i Republike Kipar i mi krećemo u tom pravcu.

I drago mi je što mogu reći da su zaključci iz razgovora zajednički.

Nećemo dozvoliti da prevlada ono što Turska traži, odnosno da podlegne provokacijama i stvori nepotrebnu krizu. Ono što ćemo učiniti zajedno je da vidimo kako se EU može efikasnije aktivirati. Konkretno, oslanjaćemo se na osetljivost evropskih partnera, ne samo zbog kršenja međunarodnog prava i evropskih principa i vrednosti, već i zbog onog što od sekularne države niko nije očekivao, pretvaranja Aje Sofije u džamiju.

Aja Sofija pripada ortodoksnim, univerzalnim ljudima koji protestuju širom svijeta koji poštuju kulturnu baštinu, jer je ona akvizicija, kulturno nasleđe koje ne razlikuje religijski identitet, već je simbol remek-dela iz 6. veka. Stoga ćemo zajedno sa civilizovanim narodom delovati svuda kako bismo poslali snažnu poruku da je u današnje vreme nezamislivo vređati kulturno nasleđe takvom neskromnošću.

Osećam potrebu da izrazim zahvalnost kiparskom helenizmu za njegovu dugogodišnju podršku pravima i slobodama Republike Kipar koji pokrivaju ne samo kiparske Grke, već i moje sunarodnjake, kiparske Turke.

Hvala vam na gostoprimstvu i želim najbolje i Grčkoj i Kipru “.

Sa svoje strane, grčki premijer je rekao: „Gospodine Predsedniče, dragi Nicos, danas sam vas, kao i uvek, dočekao u atmosferi prijateljstva i saradnje. Neposredno pre presudnog sastanka Evropskog veća, kao što znate, ključno pitanje njegovog dnevnog reda je Evropski fond za oporavak.

Novi finansijski mehanizam, koji će omogućiti ekonomijama država članica, ali i celoj Evropi, da se suoče s posledicama pandemije, što je od apsolutnog interesa za naše dve države, koje su pogođene, posebno recesijom u kritičnom turističkom sektoru. U vezi s tim, moram vam reći da su naše pozicije u potpunosti usklađene, ali takođe se podudaraju sa stavovima velike većine naših partnera.

Inzistiramo na punom iznosu pomoći koji je predložila Evropska komisija. Tvrdimo da bi se trebali bazirati na grantovima, a ne pozajmljivanju ​​i naravno, inzistiramo na tome da se ne trebaju ispuniti dodatni posebni uslovi za njihovo sobijanje. Sadašnji okvir Evropske unije je na kraju već operativan i, tamo gdje je to potrebno, prilično strog.

Ovo je ulog Evrope, što je temeljni princip. To je solidarnost i uravnotežen razvoj. Ali to je i izazov kako naša evropska porodica reaguje na pitanja u određenim vremenima. Kao što sam lično objasnio predsedniku Veća, gospodinu Charlesu Michelu, s kojim sam juče kontaktirao telefonom, nakon završetka Samita ne smemo se vratiti u svoje domovine bez prihvatljivog rešenja.

Tržišta su već pozdravila hrabre evropske reakcije, barem onako kako je predložila Evropska komisija. Čekaju njegovo provođenje. Stoga se svi moramo brzo kretati. Prijedlog Komisije je obećavajući. To je složeno. Pretpostavlja plodonosne kompromise. Siguran sam da će se dogoditi, jer drugi talas koronavirusa uvek vreba i postupci Fonda za oporavak ne samo da moraju biti efikasni, već moraju biti veoma brzi.

Predsjednik Anastasiades i ja takođe smo napravili pregled celokupnog razvoja u našoj široj regiji koje je, nažalost, još uvek opterećeno agresivnim stavom Ankare. Njihova retorika, ali i akcije, nažalost, insistiraju na iskoraku izvan okvira Međunarodnog prava, izazivajući sve susedne države. Oni otvoreno krše suverena prava Republike Kipar, ali i Grčke. Oni su u potpunosti usmereni, rekao bih, protiv Evrope, a ne samo protiv naše dve države. Provokacije su brojne i uobičajene su, a ne odnose se samo na naše dve države, one su upućene na Evropu u celini, jer ih je pokrenula zemlja koja je formalno kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Stoga im je potreban sveobuhvatan evropski odgovor.

Grčka i Kipar, prema tome, sarađuju, kao što smo uvijek radili a i dalje ćemo to činiti. I izjavljujemo da izazivanje naših suverenih prava i međunarodne legitimacije daje vreme za jače reakcije.

Ujedinjena i odlučna, Evropa sada mora izraditi poseban popis akcija i sankcija protiv zemlje koja je preuzela ulogu lokalnog izazivača problema, ali također postaje pretnja stabilnosti u regiji jugoistočnog Mediterana.

Grčka i Kipar, i to moram naglasiti, nikada nisu odbili dijalog u dobroj veri. Međutim, dijalog koji će se uvijek bazrati na principima međunarodnog prava, principima dobrosusjedstva i iznad svega principima poštovanja suverenih prava svake zemlje. Nema iznuđivačke prakse i skrivenih pretnji nasiljem.

Moj prijatelj Nicos i ja smo također razgovarali o neviđenoj odluci predsednika Erdogana o karakteru Aja Sofije. Odluka koja nas sigurno boli kao grčke pravoslavce, ali i boli nas kao građane sveta. Ovo pitanje nije grčko-tursko pitanje, nije čak ni evro-tursko pitanje, već je globalno. To je univerzalno pitanje.

Ovakvom odlukom Turska je odabrala da prekine veze sa zapadnim svetom i njegovim vrednostima. Napušta kulturni nivo mnogih vekova, preferirajući introverziju. Pribjegavanje takvim akcijama i korištenje takvih pitanja za interne manevre može se shvatiti samo kao slabost.

Konačno, Aja Sofija, ovo remek-delo, sledilo je ekumensku putanju. Bila je pravoslavna crkva, katolička crkva kao i džamija. Na kraju je, međutim, postala svetski spomenik, nešto što se ne menja. Zato su čak i oni koji je skrnave, prisiljeni da je zovu njenim vizantijskim imenom: Aja Sofija. Istorija nas uči da svetska baština ne može postati razlog tenzija između država i da se spomenici na kraju ne ponižavaju, već ponižavaju one koji ih ne poštuju.

Aja Sofija je veća od svih i nadmašuje ih sve, nadmašuje nas sve. Stoga će stajati čvrsto na svom mestu, održavajući zračenje koje emituje od 6. veka, uvek imajući netaknuto svoje istorijsko i umetničko blag. Njeno blago ima obim koji se proteže nad zemljama i religijama i s dimenzijama mnogo većim od ovih administrativnih odluka.

Nakon ove uvrede upućene njoj, naravno, postavlja se pitanje hoće li Aja Sofija sada moći održati posebne privilegije svetskog spomenika kulture UNESCO-a. Iako je naravno pošteno da UNESCO i dalje donira svoj ogromni uticaj, pa čak i da ga daje zemlji u kojoj se ovakav spomenik nalazi.

Protiv ove nepotrebne, maloumne inicijative Turske, Grčka proučava svoju reakciju na svim nivoima. U svakom slučaju, ovaj simbol mirnog suživota, religiozne tolerancije i kulture ne može biti zarobljen političkom manipulacijom, niti se na kraju može zatvoriti u malim granicama. Uostalom, Aja Sofija je vekovima upozoravala svakog hodočasnika ili posetioca rečima: “Νίψον ανομήματα μη μόναν όψιν”. Odnosno, “operite svoja dela a ne samo lice”.

Nakon izjava, dvojica lidera i članovi delegacija prisustvovali su radnom ručku.

U kiparskoj delegaciji bili su ministar spoljnih poslova Nikos Christodoulides, portparol vlade Kyriakos Kousios, ambasador republike Kyriakos Kenevezos i direktor diplomatske kancelarije predsjednika Republike Kyriakos Kouros. / ibna