Predsednik Rusije Vladimir Putin nalazi se u poseti Kazahstanu gde je govorio o eskalaciji sukoba sa Ukrajinom i korišćenju interkontinentalne balističke rakete “Orešnik”.
Zbog zaoštravanja sukoba na istoku Evrope u poslednjem periodu zbog dozvole Sjedinjenih Američkih Država da Ukrajina koristi rakete “ATACMS”, Putin je rekao da će Rusija pratiti svaki korak Ukrajine i da će “iskoristiti sve svoje resurse kako bi je sprečio da postane nuklearna sila”.
Portal “Njuzvik” je sa profesorom i istoričarem nuklearne tehnologije, Aleks Velerštajnom, napravio analizu smrtnosti od ruske rakete R-36M2, poznatijom kao “Sarmat” ili “Sotona 2”. Analizirali su snagu eksplozije i njene posledice u evropskim gradovima – Londonu, Berlinu, Amsterdamu i Madridu.
Eksplozija takve rakete može da proizvede ekvivalent od 20 megatona (20.000 kilotona) TNT eksploziva i ima domet do 10.000 milja. Radijus vatrene kugle, u kojoj se temperatura podiže na čak milion stepeni, dostigao bi 15,1 kvadratnih millja.
Umereniji radijus oštećenja od eksplozije (unutrašnji sivi krug), koji pokriva 442 kvadratne milje eksplozije, uništio bi stambene zgrade i verovatno izazvao široko rasprostranjene požare. Svako u krugu od 2.360 kvadratnih milja od eksplozije bio bi u opasnosti da zadobije rasprostranjene požare.
London
Ako bi Rusija gađala London, u proseku bi bilo oko 13.167.093 ljudi u punom opsegu eksplozije. Umrlo bi oko 3.941,740, dok bi teško povređeno bilo oko 4.616.650 ljudi.
Berlin
Ako bi Rusija gađala Berlin, u proseku bi bilo oko 4.452.381 ljudi u punom opsegu eksplozije. Umrlo bi oko 2.011.330, dok bi teško povređeno bilo oko 1.568.280 ljudi.
Amsterdam
Ako bi Rusija gađala Amsterdam, umrlo bi oko 1.108.930, dok bi teško povređeno bilo oko 1.792.920 ljudi.
Madrid
Ako bi Rusija gađala Madrid, umrlo bi oko 2.884.160, dok bi teško povređeno bilo oko 2.093.680 ljudi.
Ankara
Ako bi Rusija gađala Ankaru, umrlo bi oko 2.229.850, dok bi teško povređeno bilo oko 1.308.820 ljudi.
Šta je raketa Sarmat?
Britanski Rojters navodi da je raketa RS-28 “Sarmat” namenjena za ispaljivanje nuklearnih bojevih glava za gađanje hiljadama kilometara udaljenih meta – u SAD ili Evropi, ali da je njen razvoj praćen odlaganjima i neuspesima u testiranju. “Sarmat”, raketa dugog dometa je u razvoju od 2000-tih i smatra se velikim izazovom za zemaljske i satelitske radarske sisteme i sisteme za praćenje.
Rusija je u aprilu 2022. objavila da je testirala interkontinentalnu balističku raketu RS-28 “Sarmat”, za koji je predsednik Vladimir Putin tada rekao da će neprijatelje Moskve naterati na razmišljanje. Nadimak rakete je “Satanin sin”, a Rusi tvrde da može da zbriše oblast veličine Teksasa ili Francuske sa lica zemlje.
“Sarmat” je nova teška interkontinentalna balistička raketa, a očekuje se da će Rusija svaku opremiti sa deset ili više bojevih glava, prema Istraživačkoj službi američkog Кongresa u aprilu 2022. Razvoj Sarmata, započet 2009. godine, trebalo bi da zameni sadašnji sistem R-36M2, koji je u krugovima NATO-a poznat i kao SS-18 Satan.
Kao naslednik ovog oružja, ono takođe nosi zloglasni nadimak “SS-Кs-30 Satan 2” ili “Satanin sin”. Može da ponese 10 tona tereta, što znači da se na njega može postaviti 10 težih nuklearnih bojevih glava ili 15 lakših, a navodno ima domet od čak 18.000 kilometara.
Takođe može da nosi i hipersonična klizna vozila Avangard. Ovo je najmoćnija raketa kojom Putin raspolaže, kako se navodi, a to je i sam rekao nakon lansiranja.
“Novi kompleks ima najviše taktičko-tehničke karakteristike i sposoban je da savlada sva savremena sredstva protivraketne odbrane. Sličnih nema u svetu i neće ih biti još dugo. Ovo zaista jedinstveno oružje će ojačati borbeni potencijal naših oružanih snaga, pouzdano garantovati bezbednost Rusije od spoljnih pretnji i naterati na razmišljanje one koji, u žaru besne agresivne retorike, pokušavaju da ugroze našu zemlju”, rekao je ranije Putin.
Sarmat je osmišljen za lansiranje iz podzemnih silosa, što pruža dodatnu zaštitu i sposobnost brzog odgovora u slučaju krize. Jedan je od najnaprednijih raketnih sistema u ruskom arsenalu.
Kurir.rs/Njuzvik/Mondo/Preneo: P. P.