Slušaj vest

Piše: Zoran Gajić, ministar sporta

Prosečna starost u Republici Srbiji je 42,4 godine za muškarce i 45,2 godine za žene. Republički zavod za statistiku objavio je rezultate projekcija stanovništva za period od 2022. do 2052. godine, a prema srednjem scenariju, broj stanovnika 2052. godine će biti 5.224.762, što predstavlja pad od oko 1,5 miliona stanovnika u odnosu na 2022.

Iako ovi podaci ne zvuče ohrabrujuće, važno ih je znati, jer samo tako, kao hrabra nacija, nacija sportskog i borbenog duha, možemo da se uhvatimo ukoštac s njima. Jedino tako možemo da radimo na sistemskim promenama koje će učiniti da se ove projekcije nikada ne ostvare.

Mi kao Ministarstvo sporta smo ovaj problem prepoznali, i učinili prvi korak ka uspostavljanju stabilnog i snažnog sistema sporta u Republici Srbiji. Jer sport je preduslov za stvaranje zdrave nacije, a ne razbibriga. Upravo zato, formirali smo Radnu grupu koja ima zadatak da izradi Strategiju razvoja sporta za period 2025-2035. godine s pripadajućim Akcionim planom.

Ova strategija uspostaviće sistem koji sport neće predstavljati kao nadgradnju, već kao važnu kariku koja će pomoći stvaranju zdrave nacije – jer samo kada je većina građana fizički zdrava i fizički aktivna, smanjuje se opterećenje na zdravstveni sistem, a povećava produktivnost u radu, poboljšava opšte stanje duha i naposletku, i ne manje važno po državni sistem, smanjuju se troškovi lečenja.

Da bi se izradila kvalitetna strategija, potrebno je uraditi analizu postojećeg stanja ili eks ante analizu. Na primer, kada dođete u jedan klub kao trener, prvo što morate da uradite jeste analiza stanja u klubu, s kakvim igračkim kadrom raspolažete, kakvi su uslovi za sprovođenje treninga.

Upravo danas, mi u ministarstvu to radimo, započeli smo izradu detaljne analize postojećeg stanja u našem sportu, želimo da znamo kakva nam je infrastruktura, koliko licenciranih trenera imamo, koliko žena imamo na upravljačkim funkcijama u sportskim organizacijama, koliko nam se deca često bave sportom, kakav je kvalitet nastave fizičkog vaspitanja, kako je razvijen školski i univerzitetski sport, u kakvom su nam stanju sportski klubovi, koliko su nam edukovani kadrovi koji upravljaju sistemom sporta, kakvo je finansiranje sporta u jedinicama lokalnih samouprava i na nacionalnom nivou, koliko imamo stipendista, kakva je zdravstvena zaštita sportista, koliko nam je ugrožen integritet sporta zbog negativnih pojava kao što su doping, nameštanje mečeva i nelegalno klađenje i mnoga druga pitanja.

Da bismo sagledali postojeće stanje, potrebno je i da čujemo šta to muči one koji su direktno uključeni u sportski život Srbije. Zato smo, pored kvantitativnog istraživanja, pokrenuli i kvalitativna istraživanja. Tako smo u prethodnim nedeljama organizovali tribine s predstavnicima teritorijalnih sportskih saveza, jedinicama lokalnih samouprava u Leskovcu, Kraljevu, Beogradu i Novom Sadu. Ukupno je na ovim skupovima učestvovalo više od 500 učesnika s kojima smo zajedno identifikovali određene probleme, ali i moguća rešenja koja bi mogla postati sastavni deo našeg budućeg akcionog plana.

Trener svoje planove treninga definiše kroz mikro, mezo i makro cikluse, a mi ćemo definisati kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve za realizaciju strategije. Važno je istaći da naša država ima veoma uređen sistem koji služi kao podrška svim institucijama koje imaju potrebu za izradom strategija. Tako imamo Republički sekretarijat za javne politike i zakon o planskom sistemu Republike Srbije, gde su detaljno razrađene procedure kako se izrađuje jedan dokument javne politike kao što je naša strategija razvoja sporta.

I da zaključim – sistem sporta se mora resetovati na jedan pametan, strpljiv i dobro isplaniran način. A sve u cilju stvaranja zdrave, sportske Srbije.