Bio je petak, 20. jun 1947. godine. Bagzi Sigel, ušao je oko 22.30 u kuću na Beverli Hilsu, koja je nekada pripadala Rudolfu Valentinu, a sada ju je on iznajmljivao za sebe i svoju devojku Virdžiniju Hil. Niko ga nije dočekao, jer je Virdžinija 12 dana pre otputovala u Čikago, pa u Francusku poslom – u Parizu je planirala da dogovori isporuku finih francuskih vina za Bagzijev hotel “Flamingo” u Las Vegasu.
Sigel, jedan od najozloglašenijih mafijaša u istoriji, upalio je svetla u dnevnoj sobi, udobno se smestio na sofi i počeo da čita novine. Tada su ga kroz prozor zasuli meci – prvi ga je pogodio glavu i usmrtio na mestu. Imao je 41 godinu.
Njegova smrt označila je i trenutak u kojem je sve krenulo nizbrdo i za Virdžiniju Hil.
Knjige i filmovi o mafijašima, gangsterima i organizovanom kriminalu bave se uglavnom muškarcima. Žene su ukras, lepotice očarane lošim momcima, tajanstvene supruge koje tiho trpe afere i zlodela svojih muževa ili, pak, poštovane stare majke s najboljim receptima za jela iz zavičaja.
U stvarnosti, posebno u Las Vegasu, gradu greha, mafijaške supruge i devojke imale su važnu ulogu u svetu s one strane zakona.
Novinarka i spisateljica Lisa Taunsend Rodžers, koja se u svom radu najviše bavi Las Vegasom, objavila je knjigu “Shameless: Women of the Underworld”. U njoj govori o šest žena koje su imale bitne uloge u organizovanom kriminalu: Ketrin Keli, Boni Parker, Stefani St. Kler, Geri Rosental, Liz Reni i Virdžiniji Hil.
“Amerika je od početka do sredine 20. veka bila mesto gde su žene znale svoje mesto, a rodne uloge i pravila bili su još rigidniji u podzemlju tog doba. U običnom životu, podela na to šta rade muškarci, a šta žene bila je jako stroga. Još je gore bilo u mafijaškom svetu gde su čistile, pazile da sve štima u kući, bile ljubavnice i držale usta zatvorenim”, piše Rodžers.
“Kraljice kriminala” uspele su da razbiju kalup. A Virdžinija Hil bila je kraljica među kraljicama.
Ona, lepotica s nadimkom “Flamingo”, crvenkasto-smeđe kose i bujnih oblina, bila je u samom središtu mafijaških planova da upravljaju Las Vegasom. Hil i Bagzi Sigel ispisali su legendarno poglavlje u priči o gangsterima i pretvaranju prašnjavog pustinjskog gradića u moderan grad.
Druga autorka, Endi Edmonds je u svojoj knjizi “Bugsy‘s Baby: The Secret Life of Mob Queen”, 1992. godine, podrobno opisala Virdžiniju Hil. Rekla je da je od detinjstva bila vrlo čvrsta. Rođena je u porodici s desetoro dece, na siromašnom jugu, u teško, turbulentno vreme kada je “Amerika bila zemlja čiji su građani počeli da prihvataju huligane kao predvodnike društva”.
Otac je bio nasilan, tukao je i majku i decu. Virdžinija ga je jednom prilikom zalila masnoćom na kojoj su se pekle kobasice. Roditelji su se razveli kad je imala 14 godina, a ona je otišla da živi s majkom u Marijetu u Džordžiji. Nije mogla da dočeka da pobegne. Sa 17 godina udala se za četiri godine starijeg Džordža Rodžersa. Zaputili su se u Čikago, u potrazi za boljim životom. Odmah ga je ostavila.
Počela je da radi kao konobarica, a povremeno se bavila i prostitucijom. Tako je srela Džoa Epstajna, računovođu koji je radio za Ala Kaponea. On ju je i nazvao “Flamingo”, jer je imala duge noge. Različiti izvori tvrde različite stvari – jedni da je bio lud za njom, drugi da je bio gej i nikad je nije pipnuo, nego su bili prijatelji do kraja života. U svakom slučaju, Epstajn je počeo da joj daje male poslove, zadatke koji će joj popraviti budžet.
“Prenosila je novac, poruke, koverte s mitom i novcem od reketiranja”, napisala je Rodžers, “Odlazila je na konjske trke, kladila se, a s obzirom na to da je bila žena, nije bila sumnjiva. Policija je imala uobičajene osumnjičene, Hil nije bila među njima. Zato je mogla da prenosi novac i druge vredne, ukradene stvari, a da niko ne posumnja u nju.”
Kako Rodžers piše, Hil je obavljala najbeznačajnije poslove, a od svakog je uzela mali procenat. Međutim, kako su njeni zadaci bivali sve ozbiljniji, tako je rasla i svota na njenom bankovnom računu. Nije se snebivala da pokaže – ima se, može se. Po nečemu je ipak bila drugačija od obične kurirke – bila je prihvatljiva posrednica za sve sukobljene mafijaške porodice.
“Stvorila je tu mrežu, jer niko nije bio povezan i s Čikagom i s Njujorkom, Las Vegasom i Los Anđelesom”, napisala je Rodžers, “Međutim, ona je mogla da se kreće svuda. Zadobila je njihovo poverenje. Mogli su da je pošalju bilo gde kao izaslanicu ili špijunku između dveju grupa”.
Razni autori tvrde da je Hil pisala dnevnik u kom je sačuvala mnoštvo mračnih tajni.
Seks je oduvek bio njeno moćno oružje. Tako se u knjigama o njoj spominje kako je 1936. godine, na božićnoj zabavi kod Kaponeovog rođaka Čarlija Fišetija, pao oralni seks s domaćinom i još nekoliko top-mafijaša i to pred gostima i Fišetijevom suprugom.
Bila je, navodno, ljubavnica Džoa Adonisa Dota, uz Lakija Lućijana, najmoćnijeg njujorškog bosa.
Rodžers takođe tvrdi da je Hil na svojim putovanjima u Meksiko postavila temelje za buduću umešanost mafije u trgovinu drogom. U Meksiku je, između ostalog, zavela sina ministra finansija da bi od njega izvukla informacije i pridobila ga na svoju stranu.
Neverovatna je priča i o njenoj udaji za Ozguda Grifina. Taj 19-godišnjak iz jedne od najbogatijih porodica u državi je, 1939. godine, postao njen drugi suprug. Razveli su se ekspresno, a ona dobila lepu alimentaciju. Dobro ju je iskoristila i treći put se udala (i ubrzo razvela) za Karlosa “Migelita” Valdeza. Valdez, Meksikanac, tako je dobio papire u SAD i mogao da uhodava posao s drogom.
Hil i Sigel, koji je svoje carstvo izgradio na krijumčarenju alkohola i kocki, i bio poznat kao izuzetno nasilan čovek i nemilosrdni ubica, upoznali su se u Njujorku, gde je ona došla kao kurirka čikaških gangstera. Iste večeri, u februaru 1937, kada su se prvi put sreli u jednom baru u Briklinu, proveli su noć zajedno. Ona će posle reći da joj je to bio “najbolji seks u životu”.
Kasnije te godine, njegovi partneri su ga postavili za šefa Los Anđelesu. S obzirom na to da je imao lošu reputaciju čak i među mafijašima, zbog kratkog fitilja i mnogi mu nisu previše verovali.
Hil je u to vreme bila ljubavnica Džona “Zgodnog Džonija” Roselija, koji je iz Čikaga otišao na Zapadnu obalu, gde je radio s Džekom Dragnom, glavom kriminalne grupe Los Anđelesa. Informacije su putovale na sve strane zahvaljujući Virdžiniji. Na spisku njenih ljubavnika bio je i Pat Dikiko, filmski agent i producent, povremeni glumac i plejboj s čvrstim mafijaškim vezama.
Virdžinija je bila srećna kada su joj šefovi naložili da se ponovo poveže sa Sigelom i javlja im šta se događa. Ona i njen brat Čip ubrzo su se uselili u kuću s Bagzijem. Sledećih pet godina uživaće uz najdražeg ljubavnika (uz povremene agresivne ispade i žestoke svađe) u bogatstvu, raskošnim zabavama i društvenom statusu koji joj je omogućilo stalno koketiranje holivudske elite s moćnicima iz kriminalnog sveta.
Edmonds je, nakon što je pomno istražila gomilu dokumentacije o Hil zaključila da je Virdžinija odnos sa Sigelom videla kao “posao s povlasticama”.
“Nije joj bilo uopšte stalo do njega. Bila je na zadatku, radila svoj posao, špijunirala ga za čikaški ogranak”, napisala je.
Kada je Sigel preuzeo kontrolu nad vrlo problematičnim projektom izgradnje hotela i kockarnice u Las Vegasu koji će postati “Flamingo”, Hil je pošla s njim. Međutim, mrzela je Las Vegas, koji je tih godina bio poprilično dosadno mesto.
Troškovi izgradnje doneli su Sigelu ogromne probleme. Predviđeni budžet je s 1,2 miliona dolara porastao na šest miliona, što je razbesnelo ulagače. Nije im se sviđalo njegovo ponašanje i smatrali su da pokušava da postane šef svih šefova. Iako je novac 1947. godine napokon počeo da pristiže, mafijašima to nije bilo dovoljno.
Doslovno nekoliko minuta nakon što je Bagzi Sigel ubijen, trojica saradnika Majera Lanskog ušla su u hotel i objavila da su sada oni šefovi. Lanski je negirao bilo kakvu umešanost u ubistvo, ali razne teorije govore kako su ubice imale blagoslov kriminalnog vrha.
Postoji teorija i da je Sigela glave koštala baš Virdžinija Hil, te da ga je ubio njen brat zbog stalnih sukoba i nasilja u odnosu para. U još jednoj priči ključnu ulogu ima Hil. Navodno je Moi Sidvej, jedan od tri saradnika Lanskog koji su preuzeli “Flamingo” bio deo ljubavnog trougla iz kog je Sigel ispao uz pomoć kiše metaka.
Prema zapisima iz “Muzeja mafije” (National Museum of Organized Crime and Law Enforcement) u Las Vegasu, u sledećih nekoliko nedelja nakon Sigelove smrti, dok je još bila u Francuskoj, Hil je čak tri puta pokušavala da oduzme sebi život. Četvrti put pokušala je da se ubije u Majamiju, nakon povratka u SAD, gde joj je Sigel kupio kuću. Otputovala je u Meksiko, a kada se vratila počela je da traži novi dom u Renu, u Nevadi i u Spokenu u Vašingtonu. Nije prekinula svoje veze s podzemljem iako se bojala da će završiti kao Sigel. Vlasti su je u to vreme već jako intenzivno pratile.
Početkom 1950. otputovala je u San Vali u Ajdaho, gde je upoznala Hansa Hausera, bivšeg svetskog prvaka u spustu iz Austrije. Radio je kao skijaški instruktor. Brzo su se venčali, ona je rodila sina Pitera i porodica se preselila u Spoken.
Virdžinija se godinama poigravala s idejom da postane glumica. Imala je malu, epizodnu ulogu u filmu “Manpower”, 1941. godine. No, pravi nastup pred kamerama desiće se 1951. godine. Pozvali su je da svedoči u Senatu, pred Kefauverovom komisijom koja je istraživala organizovani kriminal. Tada će postati slavna i poznata širom SAD, a ne samo u kancelarijama detektiva i istražitelja FBI-ja. Cela zemlja je preko malih ekrana pratila događaje u Senatu.
Na svedočenju je nosila krzneni plašt, svilene rukavice i veliki šešir i ponašala se poput filmske zvezde. Na pitanja o tome odakle “prijateljima koji su joj davali novac i poklone” sredstva za to, rekla je da “nema pojma ni o čemu”. Izbegavala je odgovore i, svima je bilo jasno – pravila se blesava.
“Bila je savršen primer gangsterske krtice. Naoružana, lukava, glamurozna i seksi, i iznad svega bogata”, napisala je Endi Edmonds u svojoj knjizi, “Njeno ime postalo je poznato u svakom domaćinstvu. Žene su je mrzele, muškarci maštali o njoj, a vlasti se zaklinjale da će je uništiti.”.
Njeni sarkastični, ponekad vulgarni odgovori šokirali su i zabavljali gledaoce. Kada ju je jedan od senatora iz komisije pitao zašto bi joj Džo Epstajn davao sav taj novac odgovorila je:
“Stvarno želite da znate?”, a na njegov potvrdni odgovor rekla: “Reći ću vam zašto. Jer najbolje u gradu pušim k***c”.
Kada je završila sa svedočenjem morala je da se probije kroz gomilu novinara, jednu reporterku je pljusnula i proklinjala fotografe: “Nadam se da će atomska bomba pasti na svakoga od vas”, vikala je.
“Nakon toga vlasti su je definitivno imale na oku. Tada su ozbiljno počeli da se bave njenim raskošnim stilom života, a bez vidljivih izvora prihoda”, napisala je Rodžers.
Kada su krenule optužbe za utaju poreza, sa suprugom i sinom ukrcala se u avion i pobegla u Evropu. Poreznici su izračunali da je utajila više od pola miliona dolara (danas bi to bilo oko šest miliona). Njena kuća i imovina su zaplenjeni i prodati za namirenje poreskog duga. FBI ju je stavio na svoju listu najtraženijih kriminalaca. Bila je na trećem mestu.
Poslednjih 15 godina života provela je u Evropi. Želela je da se vrati u SAD, ali nije htela u zatvor. Nije uspela da ode ni na Kubu, niti u Meksiko. Sredinom 1960-ih ona i suprug su počeli da žive odvojeno. Sa sinom se preselila u skromni hotel u Salcburgu, a živeli su od njegove plate koju je 15-godišnjak zarađivao kao konobar-praktikant. Hil je 22. marta 1966. otišla od kuće i nije se vratila. Dva dana kasnije njeno telo je pronađeno u snegu, uz potok na periferiji grada. Umrla je 10.000 kilometara daleko od Lipskomba u Alabami, gde se rodila 49 godina ranije.
“Njen kaput bio je uredno odložen sa strane. U poruci pronađenoj uz kaput pisalo je da je “umorna od života”, napisao je Džef Berbank iz Muzeja mafije 2016. godine, kada je obeležena 50. godišnjica njene smrti. Nakon osam pokušaja, uspela je da se ubije, što je zaključio i patolog.
Kao i neki drugi autori i Lisa Taunsend Rodžers smatra da je Hil bila žrtva mafije. Navodno je njeno ubistvo naručio Džo Adonis, koji je par godina pre deportovan u Evropu, jer je pokušala da unovči dnevnik koji je pisala tokom svojih godina s lošim momcima. Dnevnik se nikad nije pojavio.
(Kurir.rs/ Jutarnji.hr/ L. S.)
Video: Sofija Vergara
