Balkan: Zagrebačka deklaracija

Balkan: Zagrebačka deklaracija

Mi, lideri Evropske unije (EU) i njenih država članica, u konsultaciji s liderima Zapadnog Balkana i u prisustvu regionalnih i međunarodnih aktera, danas ponovo ističemo čvrstu solidarnost s našim partnerima u kontekstu krize izazvane koronavirusom. U ovo vreme bez presedana zaključili smo sledeće:

1. Podsećajući na samite održane 2000. u Zagrebu, 2003. u Solunu i 2018. u Sofiji, EU ponovo potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Partneri sa Zapadnog Balkana ponovo su istakli svoju posvećenost evropskoj perspektivi kao čvrstom strateškom izboru. Kredibilnost te posvećenosti zavisi i od jasne komunikacije s javnošću i sprovođenja neophodnih reformi.

2. Razmeri krize izazvane koronavirusom su poziv na naše jedinstvo i solidarnost. EU stoji uz partnere sa Zapadnog Balkana i ostaje posvećena aktivnoj podršci naporima koje ulažu u suzbijanje izbijanja zapaze koronavirusom i posledica tog virusa po društva i privrede.

3. EU i Zapadni Balkan se zajedno bore protiv koronavirusa i njegovih posledica. EU je vrlo brzo mobilisala paket od preko 3,3 milijarde evra u korist Zapadnog Balkana, kako je navedeno u komunikaciji Komisije od 29. aprila o podršci Zapadnom Balkanu u rešavanju posledica bolesti COVID-19 i oporavku nakon pandemije. To uključuje hitnu podršku zdravstvenom sektoru, naročito kroz dostavu osnovnih sredstava za spasavanje života i značajnu podršku za potrebe društvenog i privrednog oporavka naših partnera, kao i paket makrofinansijske pomoći u iznosu od 750 miliona evra i paket od 1,7 milijardi evra pomoći od Evropske investicione banke.

4. Aktuelna pandemija pokazuje kako EU i Zapadni Balkan zajedno rešavaju zajedničke izazove. Ta saradnja uključuje zajedničku nabavku i neograničen trgovinski tok lične zaštitne opreme, čime se obezbeđuje brzi protok osnovne robe kroz zelene koridore koji povezuju EU i Zapadni Balkan, dostavu materijala od strane EU za proveru ispravnog funkcionisanja testova na koronavirus na Zapadnom Balkanu kao i blisku saradnju s relevantnim zdravstvenim organima.

5. Činjenica da ta podrška i saradnja daleko premašuju doprinose bilo kojeg drugog partnera regionu zaslužuje javno priznanje. EU uvažava i dragocenu podršku koju je Zapadni Balkan za vreme pandemije pružio prvom susedstvu i EU. To odražava solidarnost i uzajamnu podršku na kojima je EU izgrađena. Ta saradnja i koordinacija bi trebalo da se nastave u budućnosti, između ostalog tokom faze izlaska i oporavka.

6. Mirna, snažna, stabilna i ujedinjena Evropa, podržana našim istorijskim, kulturnim i geografskim vezama i uzajamnim političkim, bezbednosnim i privrednim interesima je zajednički cilj EU i partnera sa Zapadnog Balkana. EU je odlučna da dodatno pojača angažman na svim nivoima kako bi podržala političku, privrednu i društvenu transformaciju regiona i pozdravlja opredeljenje partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju evropske vrednosti i načela i da neophodne reforme sprovedu na temeljan i odlučan način. Povećanje pomoći EU zavisiće od konkretnog napretka u oblasti vladavine prava i socio-ekonomskim reformama, kao i poštovanja, od stpane partnera sa Zapadnog Balkana, vrednosti, pravila i standarda EU.

7. EU pozdravlja snažnu posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana preimućstvu demokratije i vladavine prava, a naročito borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrom upravljanju, kao i poštovanju ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i prava pripadnika manjina. Lideri Zapadnog Balkana bi trebali obezbediti da se temeljne vrednosti, demokratska načela i vladavina prava strogo poštuju i sprovode, uključujući dok su na snazi posebne i vanredne mere za
suzbijanje pandemije izazvane koronavirusom. Drušvena transformacija i delotvorno sprovođenje reformi počivaju na tim temeljima. Civilno društvo i nezavisni i pluralistički mediji, kao i sloboda izražavanja i zaštita novinara imaju ključnu ulogu u procesu demokratizacije.

8. Jačaćemo saradnju u suzbijanju dezinformacija i drugih hibridnih aktivnosti, naročito onih koje potiču od aktera trećih zemalja koji žele narušiti evropsku perspektivu regiona. Bliža saradnja je neophodna u jačanju otpornosti i u oblasti sajber bezbednosti. Strateška komunikacija je u tom pogledu ključna.

9. EU u potpunosti podržava opredeljenje partnera sa Zapadnog Balkana za inkluzivnu regionalnu saradnju i jačanje dobrosusedskih odnosa, između ostalog sa državama članicama EU. Sprovođenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i uz konkretne rezultate, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Sporazum o dobrosusedskim odnosima s Bugarskom, ostaje važno u tom kontekstu. Dodatne i odlučne napore treba posvetiti pomirenju i regionalnoj stabilnosti, kao i pronalaženju i primeni konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove i pitanja ukorenjena u nasleđu iz prošlosti, u skladu s međunarodnim pravom i utvrđenim načelima, uključujući Sporazum o pitanjima sukcesije. Pozdravljamo nedavno imenovanje cpecijalnog predstavnika EU za dijalog između Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana.

10. Bliska saradnja Zapadnog Balkana u okviru postojećih regionalnih struktura pokazala se dragocenom u suočavanju sa krizom izazvanom bolešću COVID-19. EU će nastaviti da podržava takvu inkluzivnu regionalnu saradnju i poziva lidere Zapadnog Balkana da u potpunosti iskoriste potencijale regionalne saradnje kako bi se olakšao privredni oporavak nakon krize. Za to je potrebno da se ceo region snažno posveti daljem produbljivanju regionalne ekonomske integracije, na osnovu pravila i standarda EU, čime bi se region i njegova preduzeća približili unutrašnjem tržištu EU. Razvojem te dimenzije, između ostalog kroz regionalno ekonomsko područje, region može da postane atraktivniji za investicije.

11. Nakon završetka faze hitnih mera za suzbijanje pandemije COVID-19 uslediće nova faza bliske saradnje kako bi se prevladale značajne socio-ekonomske posledice krize. Evropska komisija se poziva da na temelju komunikacije od 29. aprila predstavi čvrst ekonomski i investicioni plan za region u cilju podsticanja privreda i ujedno unapređenja njihove konkurentnosti, kako bi se bolje povezale unutar regiona i s EU. Investicije su od najveće važnosti za podsticanje dugoročnog oporavka regiona i podršku reformama neophodnim za dalje napredovanje na evropskom putu i uklanjanje razlika kroz brže ostvarivanje koristi za region. Zapadni Balkan bi trebao da se transformiše u funkcionalne tržišne ekonomije koje su u stanju da se u potpunosti povežu s jedinstvenim tržištem EU, stvore radna mesta i preduzetničke prilike, poboljšaju poslovnu i investicionu klimu i promovišu vladavinu prava. U tom poduhvatu važnu ulogu bi trebalo dati pridruživanju regiona ambicijama EU koje se odnose na klimu, u skladu sa Pariskim sporazumom, promovisanju Zelene agende za Zapadni Balkan, kao i unapređivanju digitalne ekonomije i jačanju povezanosti u svim njenim dimenzijama: transportnoj, energetskoj, digitalnoj i međuljudskoj, kao i turističkoj i kulturnoj. Trebalo bi se usredsrediti i na socijalni razvoj, naročito na mere u oblasti zdravlja, obrazovanja, socijalne politike i stvaranja dodatnih prilika za mlade.

12. EU i partneri sa Zapadnog Balkana imaju određeni broj zajedničkih bezbednosnih izazova koji iziskuju koordinisano pojedinačno i kolektivno delovanje. Saglasni smo da na odlučniji i sistematičniji način unapredimo saradnju u vezi sa glavnim bezbednosnim pitanjima, uključujući na operativnom nivou. Partneri se obavezuju da će te napore upotpuniti razvojem inkluzivnih instrumenata za saradnju unutar Zapadnog Balkana i, ako je relevantno, posegnuti za instrumentima i okvirima EU.

13. Prevencija i borba protiv terorizma i ekstremizma, uključujući finasiranje, radikalizaciju i povratak stranih terorističkih boraca iziskuju posebnu pažnju.

14. EU i partneri sa Zapadnog Balkana uviđaju da su rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala od suštinskog značaja za političku i socio-ekonomsku transformaciju regiona i za regionalnu stabilnost i bezbednost, što je u najboljem interesu njihovog stanovništva. U tim oblastima treba da se uloži više napora i ostvare dobri rezultati, na temelju značajnih rezultata koji su postignuti kroz aktivnosti koje se finansiraju IPA sredstvima.

15. Partneri sa Zapadnog Balkana, u saradnji sa EU i u međusobnoj saradnji, nastaviće da preduzimaju odlučne mere protiv trgovine ljudima, uzgoja droge, pranja novca i krijumčarenja ljudi i droge. Borba protiv ilegalne trgovine oružjem odličan je primer kako možemo povećati našu bezbednost ako zajedno radimo na postizanju zajedničkog cilja.

16. Naša saradnja u rešavanju izazova koje donosi migracija, uključujući suzbijanje krijumčarenja migranata, pokazala se dragocenom i dalje će se razvijati i profitirati od novih instrumenata kao što je saradnja sa Fronteksom, Evropskom kancelarijom za podršku azilu i Evropolom. Preostali sporazumi o statusu sa Fronteksom bi trebalo da se sklope bez odlaganja. EU će nastaviti da podržava poboljšanje prihvatnih kapaciteta na Zapadnom Balkanu.

17. Energetska sigurnost bi trebalo da bude prioritet, uključujući diversifikaciju izvora i pravaca.

18. EU pozdravlja doprinos partnera sa Zapadnog Balkana misijama i operacijama EU. EU očekuje dalje produbljivanje saradnje u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike i ponovo poziva sve partnere da ostvare napredak u smeru potpunog usaglašavanja sa stajalištima spoljne politike EU, naročito u pitanjima u kojima se radi o bitnim zajedničkim interesima, i da deluju u skladu s tim.

19. Kako bi se dalje promovisali naši zajednički interesi, lideri EU izražavaju spremnost da ožive politički dijalog između EU i Zapadnog Balkana, između ostalog redovno i na visokom nivou.

20. Pozdravljamo to što su naši partneri sa Zapadnog Balkana saglasni s navedenim tačkama.