Balkanska politika na autopilotu

Balkanska politika na autopilotu

Autor: Giannis Brachos *

Povodom sastanka ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana u Solunu, čini se da aktuelna grčka Vlada nastavlja inicijative svojih prethodnika, ali bez jasnog okvira i perspektive. U kontekstu jačanja odnosa balkanskih država, postojala je inicijativa prekogranične saradnje balkanskih zemalja, kao i saradnja zemalja EU u regionu sa zemljama kandidatima za članstvo u EU.

Inicijative je pokrenuo bivši ministar spoljnih poslova N. Kotzias i bile su usmerene na produbljivanje odnosa zemalja u regionu. Debata o spoljnopolitičkim pitanjima kombinovana je sa razvojem saradnje zemalja učesnica u različitim oblastima. U evropskom kontekstu, cilj je bio da se, osnivanjem neformalnih mehanizama za produbljivanje odnosa u regionu a na ravnopravnim osnovama, uspostavi pojačana saradnja u spoljnoj politici, ekonomiji, reagovanju na prirodne katastrofe, kulturi i drugim oblastima.

To je dovelo do razvoja foruma za dijalog na nivou šefova država i vlada, šro je proširilo program dijaloga. Prethodna Vlada istakla je ulogu Grčke u regionu iskorištavajući zamah uspeha Prespanskih sporazuma i istaknuvši Grčku kao važnog igrača u regionu. Kao rezultat, država je učestvovala u Berlinskom mehanizmu za Zapadni Balkan i drugim međunarodnim inicijativama u regionu.

Sa pojavom nove Vlade i nedostatkom volje da podrže Sporazum iz Prespe iz čisto unutrašnjih razloga, političke inicijative Grčke u regionu su zamrznute ograničavajući ulogu zemlje na domaćina sastanaka sa naglaskom na perspektivu EU. Sastanci ministara spoljnih poslova regiona i visokih zvaničnika Evropske komisije i Evropske službe za spoljne poslove ukazuju na nepostojanje diplomatskog plana za region.

Pored pretvaranja suštinskog karaktera inicijative u sastanak „da nas bolje upoznaju“, očigledno je da grčko Ministarstvo spoljnih poslova nema strategiju i kontinuitet svoje politike na Balkanu, u zavisnosti od svojih inicijativa u vezi sa političkom situacijom i promenama u svojoj zemlji. Oni gledaju Balkan očima okrenutim na unutrašnju stranu.

Obično se navodi da unos za Zapadni Balkan na veb stranici Ministarstva spoljnih poslova nije ažuriran od 23.10.2018. i kako je tu tačno navedeno: „U ovom kontekstu, balkanska regionalna politika se vrti oko sledeće ose: ”. Upravo, balkanska politika Grčke se „vrti“ jer nije stabilna. Sastanci bez sadržaja fatalni su za komunikaciju, bez dodatne vrednosti u produbljivanju odnosa balkanskih zemalja, pretvaranju sastanaka u birokratski pojas upravljanja EU.

Stvaranje balkanskog foruma o politici na nižem nivou, ekonomskoj diplomatiji koja uključuje energiju, klimatske pretnje, kulturu, turizam, pojavu Soluna u centru razgovora o Balkanu, saradnju nevladinih organizacija itd. Ostalo predstavlja, samo po sebi, sastanak o novoj metodologiji proširenja EU.

Pitanje koje je postavio evropski istraživački centar CEPS o novoj metodologiji za priključenje Zapadnog Balkana je ključno. Da li je nova metodologija verodostojna za proširenje EU ili je to mehanizam za spašavanje? Odgovor je da je predložena revidirana metodologija predložena od strane Evropske komisije dobra, ali neadekvatna za vraćanje kredibiliteta EU u regionu.

Prema CEPS-u, tekst metodologije izgleda više kao vežba spašavanja lica nego prekretnica u proširenju EU na Zapadni Balkan. Veliki deo nove metodologije ima za cilj da ojača države članice EU u tom procesu, ne vodeći računa o ulozi građana Zapadnog Balkana i njihovog civilnog društva.

Ako je to slučaj, Grčka bi trebalo da razmisli o svojoj ulozi na Balkanu i da u aktivnim inicijativama, u saradnji sa državama članicama EU u regionu, traži unapređenje balkanske saradnje, a ne samo da čeka odluke Brisela, koje će donositi moćne države članice./ibna

* Iannis Brachos je ekonomista, bivši generalni sekretar za međunarodne ekonomske odnose Ministarstva spoljnih poslova Grčke