Banka Grčke predviđa da će rast ekonomije u ovoj godini biti na nuli

Banka Grčke predviđa da će rast ekonomije u ovoj godini biti na nuli

„Širenje koronavirusa i pogoršanje problema migranata/izbeglica imaju katalitički efekat na kratkoročne izglede za rast i privremeno predstavljaju velike prepreke na putu do redovnih tokova“, napominje Banka Grčke u svom izveštaju.

Izveštaj guvernera kao „izuzetno važnu“ opisuje odluku koju je Upravno veće ECB donelo 18. marta o primeni odricanja od opšteg pravila o podobnosti grčkih državnih obveznica u okviru novog programa pandemijskog tržišta obveznica (PEPP), u vrednosti od 750 milijardi evra , koji će trajati najmanje do kraja 2020. godine.

Zastoj rasta

Rast grčke ekonomije će 2020. godine u velikoj meri biti određen uticajem širenja koronavirusa na globalnu i evropsku ekonomiju, priznaje centralna grčka banka.

Kako sada stvari stoje, prema osnovnom scenariju Banke Grčke, predviđa se da će rast BDP-a biti 2020. na nuli, umesto 2,4% što je bila poslednja prognoza, nakon integracije podataka nacionalnih računa za Q4 2019 (6. marta 2020. godine). Na osnovu najnovijih podataka o pandemiji, najverovatnija verzija je da će u prva dva tromesečja 2020. godine doći do značajnog negativnog uticaja na ekonomiju, što će se delomično nadoknaditi u druga dva tromjesečja.

Usporavanje ekonomskog rasta uglavnom će proizići iz poremećaja potražnje, pada spoljne potražnje roba i usluga te domaće potražnje, jer su naročito pogođeni sektori kao što su transport, turizam, trgovina, ugostiteljstvo i zabava.

Danas niko ne može tačno predvideti razvoj pandemije, a njen uticaj na nacionalne ekonomije takođe će zavisiti od preduzetih nacionalnih i međunarodnih fiskalnih i monetarnih mera, navodi se u izveštaju. Osnovni scenario Banke Grčke uključuje pretpostavke o kompenzacionim merama koje su već preduzete.

Fiskalna politika

Širenje pandemije koronavirusa stvara nove velike troškove za borbu protiv bolesti, podršku preduzećima i očuvanju zaposlenosti i ima značajan negativan uticaj na tempo ekonomskog rasta, a samim tim i na državne prihode. S obzirom na to, očekuje se da će primarni ishod opšteg upravljanja krizom biti nekoliko procentnih bodova BDP-a ispod prvobitnog cilja od 3,5% BDP, mada je u ovom trenutku izuzetno teško tačno predvideti.

Ali, zbog fleksibilnosti koju je u izuzetnim okolnostima obuhvaćena Paktom o stabilnosti i rastu, smanjenje fiskalnog rezultata ni u kojem slučaju se ne može smatrati kršenjem cilja, napominje Banka Grčke.

Najveći izazov za fiskalnu politiku danas, koja radikalno menja sve dosadašnje podatke, jeste upotreba svih raspoloživih alata kako bi se osiguralo finansiranje troškova za lečenje koronavirusne bolesti i minimalizovali negativni efekti na realnu ekonomiju, a na takav način da ima najmanji mogući uticaj na održivost javnog duga.

Problem sa lošim kreditima

Prema izveštaju Banke, očekuje se da će cilj značajnog smanjenja stope nekvalitetnih i nenaplativih kredita u neposrednoj budućnosti imati negativan uticaj, ali ne i krajnji cilj koji je postavljen do kraja 2021. godine, na osnovu planova koje su grčke banke dostavile nadzornim vlastima.

„Ali, sve se to revidira u svetlu vanrednih okolnosti i nesigurnosti pod kojima su bankarski sistem i realna ekonomija pozvani da posluju danas“, kaže se u izveštaju.

U svakom slučaju, prema guverneru Banke Grčke Yiannisu Stournarasu, za sprovođenje plana „Hercules“ biće važno da se izvrši procena osnova grčkog bankarskog sektora, pre svega organske profitabilnosti, omera pokrivanja lošeg duga  i kvaliteta fondova za nadzor, posebno nakon prestanka pandemije koronavirusa./ibna