Berlin u posredničkoj misiji između Skoplja i Sofije

Berlin u posredničkoj misiji između Skoplja i Sofije

Na poziv nemačkog ministra spoljnih poslova Heiko Maasa i nemačkog državnog sekretara za Evropu Michael Rotha, održan je radni sastanak zamenika premijera za evropske poslove Severne Makedonije Nikole Dimitrova i ministra spoljnih poslova ove zemlje Bujara Osmanija sa bugarskom ministarkom spoljnih poslova Ekaterinom Zaharievom.

Vlada Severne Makedonije potvrdila je da su razgovori u nemačkoj prestonici usmereni na pronalaženje načina za približavanje stavova Skoplja i Sofije i omogućavanje početka pregovora između Republike Severne Makedonije i EU pod nemačkim predsedavanjem.

„Svrha sastanka je da se razmotre mogućnosti rešenja iz Sporazuma o prijateljstvu, kako bi se uspešno zajednički predsedavalo Berlinskim procesom za Zapadni Balkan i zajednički uspeh u procesu integracije u EU“, objasnila je vlada.

U jučerašnjem izdanju nemačkog lista Frankfurter Allgemeine Zeitung objavljena je analiza koja pokazuje da trenutno u Briselu postoji kontroverza koja bi mogla da ima ozbiljne posledice na budućnost proširenja EU, aludirajući na raspoloženje Bugarske prema Skoplju.

FAZ smatra da bugarska tvrdnja da postoji samo jedna „istorijska istina“, tj. njihova, i da ona mora biti čvrsto navedena u pregovorima o pristupanju EU, ne odgovara 21. veku, zbog čega stav Sofije zabrinjava čitav region.

Nemački list objašnjava da će osnovnu odluku o tome da li će Severnoj Makedoniji biti dozvoljeno da započne pregovore, ministri spoljnih poslova EU doneti 10. novembra, jer to moraju da pripreme ambasadori država članica. Bugarska može obustaviti ove postupke jer se odluke donose konsenzusom. Prema tome, Nemačka, kako se kaže, zahteva od dve zemlje da reše takve bilateralne sporove i da ih ne uključuju u pregovarački okvir.

Ministar spoljnih poslova Heiko Mas i ministar za Evropu Michael Roth nedeljama rade na takvom rešenju, razgovarajući telefonom sa kolegama iz dve prestonice. Diplomate EU optimisti su da će takvo rešenje biti pronađeno, piše FAZ.

Mađutim, bugarski ministar odbrane i lider VMRO-BND Krasimir Karakačanov juče je rekao da nije bilo diplomatskog pritiska na Bugarsku iz Nemačke i da Sofija neće odstupiti od zahteva Skoplja za priznavanjem bugarske istorije i njenog identiteta ako žele da započnu pregovore sa EU.

„Videćemo šta će se dogoditi za nedelju dana. Izbor da li će se pridružiti EU je njihov. Oni neće postati članice Evropske unije bacanjem Komunističke internacionale na sto”, rekao je Karakačanov bugarskoj nacionalnoj televiziji BTV.

U intervjuu za „24 sata“ bugarski istoričar Ivan Ilčev, bivši rektor Sofijskog univerziteta „Sv. Kliment Ohridski“ i trenutni član bugarskog tima u zajedničkom makedonsko-bugarskom odboru za istorijska i obrazovna pitanja, veruje da se Bugarska po pitanju makedonskog jezika bori sa izgubljenim ciljem, ali ne i kada je reč o istoriji, koja je, kako kaže, nesporna.

„Bugarsko neslaganje oko makedonskog jezika nije jasno evropskom javnom mnenju. Prema evropskom javnom mnenju, ako postoji država, ona ima i jezik. Sa ove tačke gledišta, zahtevi o makedonskom jeziku su za nas izgubljena pozicija“, kaže Ilčev.

Izgleda skeptično da će sporna pitanja između dve zemlje biti rešena do 10. novembra, kada će Bugarska i Severna Makedonija biti kopredsedavajući Berlinskim procesom, prenosi Dojče vele.

Naučnici Severne Makedonije i Bugarske uputili su juče zajedničko pismo premijerima Severne Makedonije i Bugarske Zoranu Zaevu i Bojku Borisovu, ministrima spoljnih poslova dveju država Ekaterini Zaharijevoj i Bujaru Osmaniju i potpredsedniku vlade Dimitrovu, pozivajući ih da sarađuju. Što se tiče razlika i sporova oko istorijskih pitanja, prema potpisnicima pisma, bilo bi dovoljno da se stvori atmosfera otvorenija za dijalog. Zabrinuti su da se pregovorima između dve države traži sporazum o jedinstvenoj istorijskoj istini, kada moderna istoriografija već dugo prihvata postojanje različitih tumačenja, kao rezultat različitih perspektiva.

„Dosadašnji rad Zajedničkog istorijskog odbora pokazuje da je moguće postići dogovor o najtežim pitanjima za naše dve države, ali to je dug proces i ne bi trebalo postavljati realno kratke rokove. Istovremeno, ovaj proces ne bi trebalo da se izvodi pod pritiskom, što bi diskreditovalo postignute kompromise i dogovore. Bilo koji narativ o nacionalnoj prošlosti podleže preispitivanju, ali treba da se odvija u otvorenim akademskim i društvenim diskusijama“, navodi se u pismu.

Savet ambasadora, u kojem su i bivše diplomate, opisao je, u izjavi medijima, pretnju Bugarske mogućom blokadom puta Severne Makedonije ka EU kao „nepristojnu“, „pokrećući opscena pitanja u vidu trgovine identitetom, jezikom i činjenica iz istorije“.

Predsednik Stevo Pendarovski i premijer Zoran Zaev rekli su prošle nedelje nakon sastanka nacionalnog Saveta za bezbednost o rešavanju krize COVID-19, da nije bilo i neće biti nikakvih pregovora o identitetu i jeziku. / Ibna