BiH: Dodik i Čović pred Savetom bezbednosti UN rekli ono što niko nije želeo da čuje

BiH: Dodik i Čović pred Savetom bezbednosti UN rekli ono što niko nije želeo da čuje

Neformalni sastanak Saveta bezbednosti UN, kojeg je sazvao ruski ambasador u UN, Vasilij Nebenzja, pretvorio se u nešto što niko nije očekivao – napade na instituciju visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH i lične napade na Valentina Incka. Naime, predsednik Hrvatske Demokratske zajednice (HDZ), Dragan Čović, i lider Saveza Nezavisnih Socijaldemokrata (SNSD), Milorad Dodik, imali su priliku da se obrate ambasadorima SB UN i pojasne svoje stavove o situaciji u BiH. Poziv Nebenzja da učestvuje u raspravi odbio je predsednik Stranke Demokratske Akcije (SDA), Bakir Izetbegović, koji je smatrao da na sastanku treba da učestvuju članovi Predsedništva BiH a ne politički lideri tri najveće nacionalne stranke u državi.

Ono što se dogodilo tokom sastanka, bilo je kompletno iznenađenje za većinu ambasadora. Incko je u svom tonu predstavio svoje viđenje situacije, ali mu se ovaj put nije usprotivio samo ruski ambasador nego i dvjica stranačkih lidera.

Nastup Dragana Čovića je bio, u najmanju ruku, umeren u odnosu na ono što je sledilo kada je mikrofon preuzeo Dodik. Čović je istakao da se Savet bezbednosti UN o situaciji u BiH uglavnom informisao putem kvartalnih izveštaja visokog predstavnika, koji su, kako je rekao, bili površni.

“Međutim, najviše zabrinjava to što nisu prezentovali celovitu sliku u BiH. Nema pravog razumevanja problema, a onda izostaje i adekvatan pristup za demokratsko sazrevanje i samoodrživu perspektivu. Dejtonski sporazum se narušava brojnim izazovima”, rekao je Čović.

U nastavku izlaganja naveo stvari koje, kako je istakao, nisu u izveštaju visokog predstavnika.

“To su nelegalne kvalifikacije hrvatskog naroda kao manjine, što je protivno Ustavu. U izveštaju se nije izjasnio o pozivima bošnjačkih stranaka za nametanje političkih hrvatskih predstavnika. Tu je i nelegitimno i nelegalno sazivanje CIK-a, ignorisanje nelegitimnosti člana Predsedništva iz reda hrvatskog naroda. Zatim politika SDA koja relativizuje važnost Izbornog zakona”, rekao je Čović.

On je istakao da visoki predstavnik treba da deluje nepristrasno.

“Ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da se BiH temelji na principu ravnopravnosti tri naroda koji predstavljaju više od 97 odsto svih građana. Rešenja visokih predstavnika u BiH stvorila su nove probleme kojima se morao baviti Evropski sud za ljudska prava. Najviše problema za hrvatski narod izazvale su izmene Izbornog zakona. U tri navrata izbornim inžinjeringom u Predsedništvo BiH izabran je nerealni predstavnik hrvatskog naroda”, rekao je Čović.

Nakon njega govorio je Milorad Dodik, čije će izlaganje zasigurno biti dugo prepričavano u hodnicima zgrade UN. Dodik je rekao da “Srbija, Hrvatska i Republika Srpska, kao i 50 odsto Federacije BiH, hoće da visoki predstavnik ode iz BiH”,  i dodao da sadašnji visoki predstavnik Valentin Incko mrzi Srbe i govori u ime bošnjačkog naroda, a ne u ime Dejtonskog sporazuma.

Dodik je ukazao na to da su Incko, kao i visoki predstavnici pre njega, promenili karakter Dejtonskog sporazuma i umesto da ga, u skladu sa Bečkom konvencijom, primenjuju, oni su ga tumačili, uvodeći takozvani “duh Dejtona”.

“Zbog toga je neobjektivan, nepravičan i kriminalan bio Pedi Ešdaun koji je koristio sve moguće načine da skrši Dejtonski sporazum, a u svojoj knjizi je napisao da je njegova uloga bila da ukine Dejtonski sporazum i napravi novu BiH”, naveo je Dodik.

Prema njegovim rečima, to nikada nije bilo ovlaštenje viskog predstavnika.

“To je bila laž koju su promovisali i njegovi nasljednici sve do Incka, tvrdeći da treba da naprave neku drugu BiH mimo Dejtonskog sporazuma”, dodao je Dodik.

Prema njegovim rečima, u Aneksu 10 piše da je visoki predstavnik dužan da podnosi izveštaj stranama potpisnicama i drugim zainteresovanim međunarodnim institucijama, a Incko nikad nije podnio izveštaj Republici Srpskoj.

“Danas od tih pet strana (koje su potpisnice Dejtonskog sporazuma) Srbija, Hrvatska i Republika Srpska, kao i 50 odsto Federacije BiH, hoće da visoki predstavnik ode. Na nivou BiH dve trećine političkih predstavnika hoće da visoki predstavnik nestane, a on i ovde večeras nastavlja da manipuliše Savetom bezbednosti, iznosi neistine, govori na bazi očekivanja tapšanja po ramenu u Sarajevu i značajnih dobrobiti koje dobija zbog toga”, rekao je Dodik.

Nastavljajući verbalne napade na visokog predstavnika, Dodik ga je na kraju nazvao i “monstrumom”!

Činjenica je da je Dodik kroz cijeli svoj govor, kao lider najveće stranke Srba u BiH, pokušao da pojasni svoje stavove o provođenju Dejtonskog sporazuma, koji je potpisan pre 25 godina. Međutim, ono što će stvarno ostati upamćeno u Savetu bezbedosti UN je način na koji je te stavove prezentovao, bahatost i nepoštovanje ne samo institucije visokog predstavnika nego i ambasadora kojima se obratio.

Slobodno se može reći da je, još jednom, sam sebi napravio lošu uslugu.