BiH ima “proizvode bez GMO”, prva u regionu

BiH ima “proizvode bez GMO”, prva u regionu

BiH ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, Mirko Šarović, potvrdio je danas u Sarajevu da je Bosna i Hercegovina prva zemlja u regiji s domaćim proizvodima koji će nositi oznaku “proizvedeno bez GMO-a ”.

Prvi uspešni primeri certifikovanja i označavanja „Proizvedeno bez GMO-a“ u BiH provedeni su u saradnji s kompanijamaBingo (Bingo eggs) i Bimal (biljno ulje).

BiH je, sa 14 zemalja u dunavskom regionu, učestvovala u razvoju standarda „Proizvedeno bez GMO“ za Dunavski region i prva je zemlja u regionu koja je usvojila nacionalne Smernice o ZSO na osnovu ovog standarda. Oznaka kvaliteta „Proizvedeno bez GMO-a“ garantuje da se celi proces proizvodnje kontroliše i certifikuje prema standardu „Proizvedeno bez GMO-a“ za Dunavski region, što je jedinstvena oznaka za cijeli region.

Ministar Šarović je istakao na pres konferenciji da je bio jedan od 14 ministara koji su pre nekoliko godina potpisali zajedničku deklaraciju, što je označilo početak ovog velikog i značajnog projekta. On je istakao da ovaj projekat u BiH ne bi mogao biti implementiran bez podrške svih relevantnih institucija u RS, FBiH, Brčko Distriktu, nadležnih organa i agencija u BiH. Šarović je naveo da je BiH uspostavila pravila koja se primenjuju u celoj zemlji, prvo na proizvodnju, kontrolu, certifikaciju i označavanje proizvoda bez GMO-a.

“Imamo proizvođače u BiH, prvi su Bingo i Bimal u Brčkom. Mislim da je BiH na pravom putu. Pored ova dva prva proizvođača, vrlo brzo, će biti mnogo više ovakvih. To znači da je BiH, pored prava potrošača, postigla odgovarajući standard, da ima ovlaštena tela za provođenje određene procedure za proizvod koji može nositi oznaku „proizvedeno bez GMO-a“. To je, po mom mišljenju, suština”, rekao je Šarović.

Načelnik Odelenja za biljnu proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH, Mario Beus, rekao je da kada je reč o genetski modifikovanoj hrani, ovde pre svega govorimo o GMO soji koja se koristi kao hrana za životinje, “i BiH i cela Evropa uvozi i koristi velike količine GMO soje. “

“BiH godišnje proizvede oko 20.000 tona soje na svojoj teritoriji, što je skoro tri puta više nego u poslednjih pet godina, budući da naša ministarstva sarađuju sa udruženjima za proizvodnju soje u slivu reke Dunav. Međutim, to nije dovoljno. BiH još uvek treba pet puta više od naše sadašnje proizvodnje”, istakao je Beus.

On je dodao da je označavanje hrane bez GMO-a važno i zahteva upotrebu sirovina koje ne sadrže GMO.

Direktor Agencije za bezbednost hrane Bosne i Hercegovine, Džemil Hajrić, rekao je da postoje dve vrlo važne smernice koje regulišu način proizvodnje i način kontrole proizvodnje proizvoda koji su označeni kao “proizvedeno bez GMO-a”, a drugi tip smernice koje definišu način označavanja takvih proizvoda i takve hrane.

Direktor korporativnih komunikacija u Bimalu, Nataša Pucar, izrazila je zadovoljstvo što BiH sada može obeležiti proizvode i dati mogućnost potrošačima da sami izaberu.

Ona je navela da je Bimal od 2012. godine član Dunavskog udruženja soje „zato što ovde u Bosni vidimo ozbiljnu šansu u proizvodnji bez GMO-a“.