BiH: Izjava ruske ambasade u BiH o težnji članstva BiH ka NATO-u izazvala ogorčene reakcije

BiH: Izjava ruske ambasade u BiH o težnji članstva BiH ka NATO-u izazvala ogorčene reakcije

Nijedna treća strana nema pravo da interveniše protiv bilo koje zemlje koja želi da se pridruži NATO-u i takve pretnje su neprihvatljive za Severnoatlantsku alijansu, rekla je portparolka NATO-a Oana Lungescu u petak za N1, komentarišući nedavne ruske pretnje da bi morale da reaguju ukoliko se BiH pridruži NATO.

„Svaka zemlja ima suvereno pravo da bira sopstvene bezbednosne aranžmane. Da li će se države odlučiti za saradnju sa NATO-om – bilo putem partnerstva ili kao punopravne članice Alijanse – zavisi od svakog pojedinačnog podnosioca zahteva i 30 saveznika. Nijedna treća strana nema pravo da interveniše ili stavi veto na takav postupak. Sve pretnje u tom pogledu su neprihvatljive. Vreme sfera uticaja je prošlo“, rekla je Oana Lungescu.

„NATO i Bosna i Hercegovina imaju dugogodišnju i obostrano korisnu saradnju. Saradnja sa NATO-om ne prejudicira bilo kakvo potencijalno buduće članstvo Bosne i Hercegovine u NATO-u. U potpunosti poštujemo suverenitet i nezavisnost zemlje i pozdravljamo kontinuirani doprinos Bosne i Hercegovine našoj evroatlantskoj bezbednosti.”

Ruska ambasada saoštila je u četvrtak da će članstvo BiH u NATO-u biti viđeno kao „neprijateljski čin“ na koji bi Ruska Federacija „morala da reaguje“.

“Pozivamo prijatelje iz BiH da dobro razmisle, razmotre sve prednosti i nedostatke, uzmu u obzir mišljenje svih njenih građana koji su daleko od konsenzusa po ovom pitanju”, navodi se u izjavi, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Dva od tri člana Predsedništva BiH, Šefik Džaferović i Željko Komšić, reagovali su na izjavu ruske ambasade.

„Spoljnopolitički ciljevi BiH definisani su Strategijom spoljne politike BiH. Što se tiče članstva u NATO-u, stvari su definisane Zakonom o odbrani i odlukama Predsedništva BiH. Bosna i Hercegovina će nastaviti tim putem, bez obzira na stavove i mišljenja ambasade Ruske Federacije“, saopštio je Džaferovićev kabinet.

Hrvatski član tročlanog Predsedništva, Željko Komšić, rekao je da bi ruska ambasada trebala dobro znati nekoliko činjenica zasnovanih na odlukama institucija BiH, koje bi ambasada trebala poštovati, posebno znajući nedavno izneseni ruski stav o poštovanju odluka koje je su donele institucije BiH.

„Bosna i Hercegovina je podnela zvanični zahtev za učešće u Akcionom planu za članstvo (MAP) za NATO 2009. godine u skladu sa odlukom tadašnjeg Predsedništva BiH. Sledeće 2010. godine, na zasedanju NATO-a u Talinu, Bosna je pozvana na MAP, gde je postavljen uslov – registracija vojne imovine. Taj uslov je ukinut na zasedanju NATO-a 5. decembra 2018. godine, kada je BiH pozvana da učestvuje u MAP-u. Podsetio bih da je MAP, NATO-ov plan za zemlje sa aspiracijama za članstvo, pokrenut 1999. godine, sa ciljem da pripremi države koje teže članstvu u NATO-u. Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Albanija, Hrvatska, Crna Gora i Severna Makedonija su to prošle”, rekao je Komšić.

Dodao je da je, sa svoje strane, Bosna i Hercegovina započela svoje učešće u MAP-u podnošenjem prvog Programa reformi, usvojenog u novembru 2019. godine, koji je odmah dostavljen sedištu NATO-a u Briselu.

„Što se tiče saopštenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova, to je sigurno kontinuitet njihovih aktivnosti prema svim zemljama kandidatima za članstvo u NATO-u, i, na žalost, najčešće se takve aktivnosti manifestuju izazivanjem sve većih i manjih poteškoća. To je bio slučaj u Crnoj Gori, a kasnije i u Severnoj Makedoniji, tokom njihovog puta ka članstvu u NATO-u. Očigledno je da se radi o ruskoj geopolitičkoj igri koja ima za cilj zaustavljanje širenja NATO-a u Evropi. Međutim, ovo nije samo poruka Bosni i Hercegovini, već i našim NATO saveznicima poput Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Nemačke i drugih. Politički govor koji obiluje ‘uvrnutim’ pretnjama sigurno nije prihvatljiv ni njima, a ni nama u Bosni i Hercegovini“, zaključio je Komšić.

Izjava se takođe suočila sa kritikama različitih međunarodnih institucija i analitičara, ali ne i srpskog člana i predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika, koji se smatra “ruskim čovekom na Balkanu” i glavnim protivnikom članstvu BiH u NATO-u.