BiH: Kritike posete Milorada Dodika Zagrebu

BiH: Kritike posete Milorada Dodika Zagrebu

Čak i pre nego što je srpski član Predsedništva BiH, Milorad Dodik, prešao državnu granicu i otišao u posetu Zagrebu, ovaj događaj izazvao je nove tenzije na ionako krhkoj političkoj sceni male, podeljene zemlje.

Neki pretpostavljaju da bi Dodik na sastancima sa premijerom Andrejem Plenkovićem i predsednikom Zoranom MIlanovićem trebao prezentovati stav da se pitanje ostanka RS u biH treba i mora vezati za pitanje Kosova, iz Zagreba stižu potpuno drugačije informacije. Kancelarija hrvatskog predsednika saopštila je da Dodik u službenu posetu Zagrebu ne dolazi kao član Predsedništva nego kao lider Srba u BiH sa kojim će sagovornici razgovarati o celom spektru pitanja, uključujući i položaj hrvatskog naroda u Republici Srpskoj. To zvuči normalno ali se mora znati da je samo dan ranije, tokom proslave Dana srpskog jedinstva, rekao da je “ujedinjenje RS i Srbije cilj kojeg se nećemo odreći”.

Predsedavajući BiH Predsedništva, Šefik Džaferović, je i na sam pomen ovako organizovane posete izjavio da se ne radi o službenom nego o privatno organizovanom događaju.

„Zvanični Zagreb prihvatio je privatnu posetu, ignorišući bosanske državne institucije. To je njihov izbor, baš kao i njihov izbor u pogledu posledica koje će takva akcija imati “, rekao je Džaferović na svojim nalozima na društvenim mrežama.

Treći član Predsedništva, Željko Komšić, smatra da će Dodik u Zagrebu preneti poruku da će RS i Srbija biti jedna država.

„Bez obzira na to kako će službeni Zagreb prihvatiti tu poruku, sa ili bez njihovog odobrenja, mi koji živimo u BiH znamo šta moramo učiniti. Zagreb može kako hoće. Miloševićev i Tuđmanov plan iz Karađorđeva nikada neće biti realizovani ”, rekao je Komšić za medije.

U martu 1991. godine tadašnji predsednici jugoslovenskih saveznih država Srbije i Hrvatske, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman sastali su se u Srbiji, Karađorđevo, kako bi razgovarali o tekućoj jugoslovenskoj krizi.

Tada su različiti mediji izveštavali da su se tokom sastanka dva predsednika navodno dogovorila o ponovnoj podeli Bosne i Hercegovine između uskoro nezavisnih Hrvatske i Srbije. Prema tim tvrdnjama, dve države bi pripojile teritorije sa etničkom hrvatskom ili srpskom većinom, a između njih bi ostala tamna bošnjačka tampon država. Budući da su razgovori protekli bez ijednog svedoka, a nije uzet ni transkript, tačan sadržaj razgovora nije poznat.

Komšić je, kao Hrvat koji je u Predsedništvo izabran glasovima Bošnjaka, u stvari izneo i najveći strah bošnjačke populacije u BiH – raspad države u kojoj bi oni imali samo mali deo teritorije. Sve dok taj strah postoji, tenzije u BiH se mogu samo pojačavati.