BiH: NATO deklaracija će spominjati Dejtonski mirovni sporazum

BiH: NATO deklaracija će spominjati Dejtonski mirovni sporazum

Lideri 30 zemalja članica NATO-a okupili su se u ponedeljak na samitu u Briselu kako bi definisali reforme Alijanse koje će se sprovoditi do 2030. godine, što uključuje prilagođavanje izazovima kao što su destabilizujuće aktivnosti Rusije, rast Kine, terorističke pretnje, sajber napadi i klimatske promene.

Na samitu će biti usvojeno sedam dokumenata, uključujući zajedničku deklaraciju u kojoj se pominje Bosna i Hercegovina, javila je N1 TV.

Međutim, hrvatski predsednik Zoran Milanović najavio je da se njegova zemlja neće složiti s dokumentom ako se ne pominju tri konstitutivna naroda – Bošnjaco, Hrvati i Srbi ili Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. godine – mirovni sporazum kojim je okončan rat 1992-1955. u BiH i uspostavljeni ustavni i institucionalni sistem zemlje.

Prema mirovnom sporazumu, koji uključuje i Ustav BiH, zemlja je podeljena na dve poluautonomne regije – Federaciju (FBiH), u kojoj većinom žive Bošnjaci i Hrvati, i Republiku Srpsku (RS) sa većinskim srpskim stanovništvom, s tim da su entiteti i tri glavne etničke grupe jednako zastupljeni u državnim institucijama. Tokom godina istinski napredak zemlje ometali su politička neslaganja između tri grupe i njihovih suprotstavljenih težnji.

Među pitanjima koja su pokrenuli Hrvatska i politički predstavnici bosanskih Hrvata je i izborna reforma u BiH za koju tvrde da bi trebala uključivati koncept „legitimnog predstavljanja“ tri glavne etničke grupe.

Nikola Radišić iz N1 potvrdio je da su se Milanovićevi napori isplatili, jer će se u konačnoj deklaraciji o Bosni i Hercegovini pominjati Dejtonski sporazum, kao i izborna reforma.

„Dejtonski mirovni sporazum definitivno je bio u završnoj deklaraciji i tekstu koji je pripremljen, kao i izborna reforma“, rekao je Radišić.

„Inicijativa Hrvatske i njihova diplomatska akcija da se ovi predmeti uvrste u konačnu deklaraciju trajala je praktično šest dana“, objasnio je on.

Prema Radišićevim rečima, Hrvatska je bila iznenađena nacrtom završne deklaracije koja je stigla 6. juna u kojoj nisu pomenuti Dejtonski sporazum, konstitutivni narodi i izborna reforma.

„Ovaj put je Hrvatska tvrdila da situacija u Bosni i Hercegovini nije ista kao prethodnih godina, odnosno da je situacija bila gora i nestabilnija. Zbog toga su insistirali da se sve to izričito navede u završnoj deklaraciji“, objasnio je on.

„Deklaracija se odnosi na Dejtonski mirovni sporazum, ali ne spominje izričito tri konstitutivna naroda, ali znamo da Dejtonski sporazum u paragrafu 4 govori o tome“, rekao je, dodajući takođe da je u obzir uzeta pozicija Hrvatske u pogledu izborne reforme, koji se u završnoj deklaraciji pominje.