BiH: Samo Rusija u SB UN protiv imenovanja Schmidta

BiH: Samo Rusija u SB UN protiv imenovanja Schmidta

Rusko “njet” u Savetu bezbednosti UN nije bilo dovoljno da spreči izbor Christiana Schmidta za novog visokog predstavnika međunardone zajednice u BiH, iako to osporava srpski član Predsedništva BiH, Milorad Dodik.

Činjenica je da su se na sednici sukobile dve opcije – Dodikova, koju je zagovarao ruski ambasador Vasilij Nebenzja, i bošnjačka, koju je predstavljala ministarka spoljnih poslova BiH, Bisera Turković. Nebenzja je, apsolutno legitimno, zatražio da se o ovom pitanju razgovara u Savetu bezbednosti jer bi ovo telo UN trebalo da dadne zeleno svetlo na izbor novog visokog predstavnika. Nikad nije bila praksa da visokog predstavnika, kao ovaj put, imenuje Savet za implementaciju mira u BiH (PIC BiH). Stav koji je Nebenzja izneo je stav stalne članice Saveta bezbednosti i morao se čuti, što je nesporno.

S druge strane, Turković je zagovarala tezu da je Schmidt legitimno izabran od strane PIC BiH, bez odobrenja Saveta bezbednosti. Na sednici je rekla da će se “BiH radovati kada više ne bude potrebe za visokim predstavnikom ali da to vreme još nije došlo”. Ono što odgovara bošnjačkoj politici, čija je Turković očito predstavnica, u ovom slučaju je to što je sam Schmidt rekao da će koristiti “bonska ovlaštenja” protiv političara koji ne poštuju Dejtonski sporazum. To praktično znači da se bošnjački deo političara u BiH nada da će sa političke scene otići svi oni koji su protiv BiH po njihovom ukusu, uključujući i Dodika, kojeg vide kao najveću opasnost za jedinstvenu i građansku državu. Drugim rečima, očekuju da neko drugi ispuni njihove politčke želje.

Neposredno pre sednice, Dodik je poslao pismo predsedavajućem SB UN u kojem je istakao da Turković nema saglasnost Predsedništva BiH, koje je po Ustavu zaduženo za spoljnu politiku, da se obrati na sednici. Nakon što je ona, i pored toga govorila, reagovao je Nebenzja tražeći da pojasni u čije ime govori ako nema saglasnost najvišeg državnog tela. Razvila se rasprava o nadležnostima i dozvolama, koja je završila nerešeno – obe strane su ostale pri svojim stavovima.

Ono što je veoma važno u ovom slučaju je činjenica da ne postoji zaključak Predsedništva BiH u kojem se striktno kaže da ne postoji konsenzus oko obraćanja Turkovićeve. To trebad a se uradi na sednici Predsedništva, koja u ovom slučaju nije održana nego je Dodik, kao predsedavajući, uzeo pravo da pokuša da spreči Turkovićevu da govori na sednici. Da je sazvao sednicu Predsedništva i da je na njoj donesen zaključak da nema konsenzusa oko obraćanja Turkovićeve, sve bi bilo drugačije – pismo bi predstavljalo stav Predsedništva, Turkovićeva ne bi smela da govori i glas Nebenzja bi bio daleko snažniji.

Iako je samo Rusija bila protiv imenovanja, Dodik još uvek smatra da nije postignut konsenzus oko ovog pitanja u SB UN te Schmidt time nije ni dobio zeleno svetlo za dolazak na funkciju visokog predstavnika. Time nagoveštava da će u narednim mesecima biti dosta neizvesnosti u odnosima Dodik – Schmidt, koji bi mogli da završe na, za Dodika, veoma nepovoljan način.