BiH: Snabdevanje prirodnim gasom između diverzifikacije i politike

BiH: Snabdevanje prirodnim gasom između diverzifikacije i politike

Već nekoliko decenija jedini ulaz prirodnog gasa u BiH je u mestu Šapak kod Zvornika a spojen je na gasovod kojim se Srbija iz Rusije napaja ovim energentom.

Interesantno je da je konekcija u Zvorniku tokom rata radila bez većih obustavljanja a prirodni gas je stizao do velkog broja domaćinstava u Sarajevu, kojima je to bila slamka spasa u uslovima u kojima su tada živeli.

Danas “zvornička veza” još uvek radi ali se godinama razmišlja i o diverzifikaciji izvora snabdevanja. Prošlo je skoro deset godina od kada je Republika Srpska najavila da će biti povezana na tadašnji “Južni tok”, projekat koji je neslavno propao. Sada se radi na spajanju gasovoda na “Turski tok”, koji je na neki način nasledio prethodni projekat, a ulaz bi trebao biti kod Bijeljine. Preduzeće “Gas Res” trebalo bi da brine o snabdevanju gasom u ovom entitetu.

Pored toga, preduzeće “BiH Gas” koje posluje na području Federacije BiH, planira Južnu konekciju na granici sa Hrvatskom, kako bi se ovaj deo BiH snabdevao gasom iz Evrope ali i iz novog LNG terminala na ostrvu Krk u Hrvatskoj.

U ovom preduzeću kažu da projekat Južna interkonekcija nije samo konekcija prema terminalu Krk već je posvećen punoj diverzifikaciji izvora snabdevanja i podizanju koeficijenata bezbednosti snabdevanja BiH prirodnim gasom do nivoa koji znači zadovoljenje standarda EU u ovoj oblasti.

“Projekat Južna interkonecija je sadržan u svim Energetskim planovima i strategijama BiH; desetogodišnjim planovima susednog gasnog transportnog operatera u Republici HR; nalazi se na listi prioritetnih projekata Energetske zajednice, podržan je i od strane Evropske komisije i EU. Završetak izgradnje Južne interkonecija planiran je za kraj 2024 godine,” rečeno je za agenciju IBNA u ovoj kompaniji.

BH Gas je opredeljen i podržava izgradnju novih interkonekcija/ulaza prirodnog gasa u cilju povećanja bezbednosti snabdevanja i diverzifikacije izvora, ali to podrazumeva nove ulaze prirodnog gasa iz različitih pravaca, što će dovesti i do mogućnosti izbora, a tržište će diktirati cene ovog energenta.

Kao najbolji primer za potrebu diverzifikacije ulaza prirodnog gasa u BiH navode “gasnu krizu” između Ukrajine i Rusije kada je BiH 72 sata bila bez dotoka gasa jer ima samo jedan pravac snabdevanja, onaj preko Zvornika.

“Trenutno se radi na tome da BiH ima dva ulaza prirodnog gasa (jedan postojeći i buduća Južna interkonekcija ) i spominjati fasifikaciju Rafinerije Brod kao eventualno treći ulaz/interkonekciju nema osnovu kad je riječ o gasnoj priči BiH,” kažu u BiH Gasu.

Međutim, pre samo nekoliko dana Rafinerija Brod je postavljala cevi ispod korita reke Save čime se povezuje na gasovod u Hrvatskoj i prelazi na gas kao energent. Trenutno se radi na projektovanju gasne sabirne kompresorske stanice kapaciteta do 40 miliona m3, koja bi sa radom trebala da počne u martu iduće godine. Gas je izabran kao ekološki prihvatliviji energent za rad Rafinerije.

“Komprimovani gas biće 24 časa dostupan krajnjim potrošačima bilo da se radi o industrijskim, komercijalnim objektima, upravnim ili komunalnim zgradama, školama ili zdravstvenim ustanovama,”  kažu za IBNA u Rafineriji Brod.

Ovo praktično znači da će taj deo BiH da dobije i gas za komercijalnu a ne samo potrošnju u Rafineriji. Ulaz ovog gasovoda se nalazi na mestu gdje bi trebala da bude takozvana “Severna interkonekcija”.

Odavde pa nadalje, stvari u diverzifikaciji ulaza prirodnog gasa u BiH postaju – politika.

Kompanija BH Gas tvrdi da je u planovima razvoja plinskih interkonkecija Evropske Unije u okviru projekta Južnoevropski gasni prsten tzv. EC RING upravo Severna interkonekcija, pravac Slobodnica (CRO) – Brod – Zenica planirana kao međunarodna gasna intekonekcija i kao takva treba da bude strateški interes države BiH. Južna interkonekcija bi trebala da ima svoj nastavak prema Brodu i time bi preko BiH išao trasnportni/tranzitni gasovod čime bi se stvorio Južnoevropski gasni prsten koji je i ucrtan u gasne karte Evrope.

“Usprkos svim pokazateljima isplativosti projekta “Severna interkonekcija“ Republika Srpska  je odbila da učestvuje u njegovoj realizaciji te odbija dati saglasnost da se preko njihove teritorije  gradi transportni gasovod. Povezivanje gasnih sistema na jugu i severu BiH sa Hrvatskom, izgradnjom transportnog gasovoda kroz BiH, bi omogućilo i RS da ovu konekciju stavi u funkciju snabdevanja čitave BiH. Ne želeći da koristi sve benefite ovakog transportnog/tranzitnog gasovoda RS je jednostrano krenula u postupak priključivanja Rafinerije Brod na gasnu mrežu Hrvatske,” tvrdi BH Gas.

Dodaju da se spajanjem jednog kraka gasovoda iz Hrvatske do Rafinerije čitav projekat ograničava na jedno industrijsko postrojenje, umesto da se rešava bezbednost snabdevanja čitave BiH. Ujedno:

  • ograničava se pristup čitavoj BiH gasnom tržištu, a sve u cilju bezbednog dopremanja ovog energenta,
  • gubi se mogućnost osiguranja drugog ulaza za snabdevanje gasom cele zemlje,
  • krše se direktive EU u fundamentu.

Takođe, navode u ovoj kompaniji, ni jednom studijom, planom razvoja ili incijativom EU, Energetske zajednice ili BiH nije planirano ovako povezivanje gasne mreže dve države i predstavlja jedinstven primer u svetu i, prema tome, “od ovog povezivanja koristi nemaju ni stanovnici Federacije ali ni cele BIH, osim što će omogućiti profit nekom veletrgovcu gasom”.

Preduzeće Gas Res, kao kompanija koja radi na distribuciji gasa u Republici Srpskoj, smatra da buduća interkonekcija na granici sa Srbijom i nastavak kupovine gasa od ruske kompanije “Gazprom Export” ne bi trebala predstavljati problem ni za koga u BiH ili van nje.

“Diverzifikacija izvora se u svim stručnim analizama pominje kao jedan od bitnih  preduslova razvoja gasnog sektora, ali se sa ovim terminom često povezuje i geopolitički uticaj. Za Republiku Srpsku i BiH kao slabo razvijeno gasno tržište u celini, više izvora snabdevanja bi trebalo da podrazumeva veću konkurentnost, a samim tim i niže cene gasa i smanjenje rizika od drugih uslovljavanja. Strategija razvoja energetike Republike Srpske do 2035, koja definiše pravac snabdevanja iz Republike Srbije je prioritet za Gas Res. Smatramo da drugi pravci snabdevanja ne ugrožavaju ovo strateško opredelenje Gas Res,” kažu u ovoj kompaniji.

Njihove ideje o gasifikaciji u BiH su, bar tako izgleda, malo drugačije nego one u kompaniji “BH Gas”. Gas Res, kao preduzeće zaduženo za realizaciju ovog projekta, a skladu sa relevantnim dokumentima i Odlukama Vlade Republike Srpske, usvojilo je Idejna rešenja trase i iniciralo donošenje Plana parcelacije za gasovod od granice Repubilke Srbije kod Bijeljine do Brčkog i od Brčkog do Vukosavlja. Takođe, predviđeno je da nova ulazna interkonekcija, korištenjem gasovoda Šepak (Zvornik)-Bijeljina bude povezana sa postojećim gasnim sistemom u BiH i to na način da ta veza bude reverzibilna.

“Tako bi se formirao svojevrsni gasni prsten kojim bi postojala mogućnost da se gas iz nove interkonekcije plasira prema potrošačima u istočnom delu Republike Srpske i Federaciji BiH, a i da se preko stare interkonekcije gas može transportovati do Bijeljine i dalje na zapad. Ovakvo povezivanje bi stvorilo perspektivu stabilnom razvoja gasnog sektora u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini,” rekli su za agenciju IBNA u ovom preduzeću.

Iako iz Rafinerije Brod kažu da će gas koji oni uvezu iz Hrvatske biti dostupan i drugim potrošačima a ne samo ovom preduzeću, Gas Res ih ne smatra “trećim ulazom” gasa u BiH. Ističu da se radi o gasu za potrebe Rafinerije.

“Koliko nam je poznato Rafineriji Brod je od nadležnih organa Republike Srpske data saglasnost za gasifikaciju iz pravca Hrvatske isključivo za snabdevanje prirodnim gasom Rafinerije nafte Brod, kao direktni vod, a zbog hitnosti rešavanja ekoloških problema. Gas-Res, kao direktni uvoznik, nema potrebu da kupuje prirodni gas od bilo koga unutar Bosne i Hercegovine, pa ni od Rafinerije nafte Brod. Dodatno, Gas-Res je još od 2015. godine u više navrata nudio Rafineriji Brod snabdevanje komprimovanim prirodnim gasom i to drumskim transportom mobilnim rezervoarima,” ističe Gas Res.

Dakle, u tri kompanije koje uvoze gas u BiH dobili smo različite odgovore na pitanje pravaca gasifikacije BiH. Tržište je malo i o načinu gasifikacije će najverovatnije, kao i o svemu ostalom u BiH, odlučivati politika a ne ekonomija.