BiH: State Department objavio Izveštaj o ljudskim pravima

BiH: State Department objavio Izveštaj o ljudskim pravima

„Nekažnjavanje za neke zločine počinjene tokom sukoba 1992-95 i dalje predstavlja problem, što se posebno odnosi na one koji su odgovorni za približno 8.000 osoba ubijenih u genocidu u Srebrenici i za približno 8.000 drugih osoba koje su nestale i za koje se pretpostavlja da su ubijene tokom sukoba. Vlasti takođe nisu uspele procesuirati mnogo od više od 20.000 slučajeva seksualnog nasilja za koje se tvrdi da su se dogodile tokom sukoba“, kaže se u novom Izveštaju američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini 2020. godine.

Izveštaj navodi da tokom godine nacionalne vlasti nisu postigle dovoljan napredak u procesuiranju ratnih zločina zbog nedostatka strateškog okvira i dugotrajnih organizacionih i finansijskih problema.

U delu nazvanom „Uskraćivanje poštenog javnog suđenja“ primećeno je da „državni ustav daje pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim stvarima, dok entitetski ustavi predviđaju nezavisno sudstvo. Ipak, političke stranke i ličnosti iz organizovanog kriminala ponekad su uticale na pravosuđe i na državnom i na entitetskom nivou u politički osetljivim slučajevima, posebno onim koji se odnose na korupciju. Vlasti ponekad nisu uspele da izvrše sudske odluke”.

Izveštaj o „Slobodi izražavanja, uključujući štampu“ kaže da zakon predviđa slobodu izražavanja, uključujući štampu, ali da je poštovanje ovog prava od strane vlade ostalo loše tokom godine. „Zastrašivanje, uznemiravanje i pretnje, uključujući brojne pretnje smrću, novinarima i medijima nastavili su se tokom godine bez sistematskog institucionalnog odgovora. Brojne restriktivne mere uvedene za suzbijanje pandemije COVID-19 u nekim su slučajevima zloupotrebljene da bi se ograničio pristup informacijama. U značajnoj količini medijske pokrivenosti dominirala je nacionalistička retorika i etnička i politička pristrasnost, često podstičući netrpeljivost i ponekad mržnju. Odsustvo transparentnosti u vlasništvu medija i dalje predstavlja problem“, kaže se u Izveštaju.

Dodaje se da zakoni predviđaju visok nivo slobode izražavanja, ali je neredovna i, u nekim slučajevima netačna, primena zakona ozbiljno potkopala slobode štampe.

Zakon o slobodi mirnog okupljanja predviđa slobodu u ovoj obasti i vlasti su generalno poštovale ovo pravo. „Međutim, 12. maja policija RS rasterala je neformalni skup oko 10 članova neformalne grupe Pravda za Davida u centru grada Banja Luka, upozoravajući učesnike da njihov javni skup nije najavljen policiji. Vođu grupe Ozrena Perduva policija je istog dana pozvala na saslušanje, gde mu je rečeno da bilo koja slična okupljanja u budućnosti, čak i spontana, neće biti tolerisana. Pravda za Davida je saopštila da je u sudskom sistemu RS bilo oko 60 aktivnih sudskih sporova protiv njihovih pristalica. U dodatnih 30 slučajeva sud je odbacio sve optužbe”.

Izveštaj se nastavlja pregledom stanja prava LGBTI zajednice, rekavši da je ova zajednica planirala da organizuje drugu Paradu ponosa 23. avgusta u Sarajevu. Zbog pandemije COVID-19, organizatori su odlučili da ne održavaju stvarni marš i prebacili su događaj na mrežu. „Međutim, čak i pre premeštanja događaja na mrežu, organizatori su se suočili sa mnogim birokratskim preprekama, jer je Ministarstvo saobraćaja Kantona Sarajevo odbilo njihov zahtev za promenom trase marša, navodeći navodne finansijske gubitke kompanijama javnog prevoza, bez obzira što je parade bila planirana za nedelju kada je korišćenje javnog prevoza znatno niže. Kantonalno Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe je zahtevalo od organizatora da plate prekomerne mere bezbednosti, uključujući prisustvo dve hitne pomoći, dva vatrogasna vozila i betonske barijere na devet lokacija duž maršute. Slični bezbednosni zahtevi nisu traženi za druge velike događaje koji nisu LGBTI ”.

Izveštaj u delu „Korupcija i nedostatak transparentnosti u vladi“ kaže da zakon predviđa krivične kazne za korupciju od strane zvaničnika, ali vlada nije efikasno primenila zakon niti je postavila javnu korupciju kao ozbiljan problem. Sudovi nisu obrađivali slučajeve korupcije na visokom nivou, a u većini konačnih slučajeva izricane su uslovne kazne. Zvaničnici su se često nekažnjeno bavili korupcijom, a korupcija je i dalje bila prisutna u mnogim političkim i ekonomskim institucijama. Korupcija je bila posebno raširena u zdravstvu i obrazovanju, procesima javnih nabavki, lokalnoj upravi i postupcima zapošljavanja u javnoj upravi./ibna