Bojkot bi mogao da ojača Šešeljeve radikale

Bojkot bi mogao da ojača Šešeljeve radikale

Ako bojkot o kome mesecima unazad pričaju predstavnici opozicije okupljene oko Saveza za Srbiju (SzS) ne uspe, nova realnost bi mogla da bude – radikali glavna opoziciona snaga u parlamentu, piše Blic.

Doduše, možda ne jedina, ali sasvim sigurno njen najveći deo, s obzirom na to da je SRS stranka koja bi, prema aktuelnim istraživanjima, prešla izborni cenzus. Ako deo opozicije ne izađe na izbore, a ti izbori, ipak, budu proglašeni legitimnim i proizvedu legitiman parlament slika radiklizovane skupštine mogla bi da postane svakodnevnica u Srbiji.

Drugačije rečeno, ako skupštinsku većinu i nakon narednih izbora budu činile stranke koje su i sada na vlasti, hipotetički, Srbija bi dobila parlament bez stranaka koje se deklarišu kao građanske.

Bio bi to parlamet koji i previše naginje na desno, čak i do ekstrema, a u najkraćem slike iz skupštine mogle bi biti samo još drastičnije od ovih koje gledamo poslednjih meseci kada deo demokratske i proevropski orijentisane opozicije bojkotuje rad parlameta.

– Jasno je da na izbore, pored stranaka vladajuće koalicije, izlazi SRS koja u aktuelnom kontekstu, kao i često kroz svoju istoriju, više služi kao opozicija opoziciji, nego vladi. Taj stav će verovatno zauzeti i minorne stranke i pokreti sa manje ili više izraženim vezama ka SNS, kao što su Zavetnici, Srpska desnica i ostala vesela družina. Slično važi i za veće partije nacionalnih manjina, koje u aktuelnom političkom sistemu svoje preživljavanje i ostvarivanje (manjinskih) interesa nužno traže isključivo kroz učešće ili podršku vladajućim koalicijama, pa za njih bojkot nije opcija – piše Dejan Bursać iz Institutu za političke studije za portal Talas.rs.

Kako za Blic objašnjava izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, ako bojkota bude, on će za posledicu imati ozbiljno prekomponovanje političke scene. Očekivano, biće i “profitera”, ali i onih koji će pretrpeti gubitke. To mogu, pojašnjava on, “da budu oni koji zagovaraju bojkot a on ne uspe, ali i oni koji ga ne podržavaju, ali naprave loš rezultat”.

– Ako se desi da, recimo, izbore bojkotuju samo stranke okupljene oko SzS, ne treba isključiti mogućnost da SRS, PSG, SPAS Aleksandra Šapića i DSS budu neka nova opozicija u parlamentu, jer su po svim istraživanjima svi oni oko cenzusa. Sa druge strane, ako se PSG ipak priključi Savezu i podrži bojkot, onda bismo imali situaciju da, pored vladajuće koalicije i stranaka koje je čine, u poslaničke klupe uđu radikali, DSS i SPAS, pa bismo u tom slučaju dobili parlament desnog centra, pa i ozbiljnom desnom orjentacijom – pojašnjava Klačar.

Ova situacija bi, kaže, za opoziciju mogla da bude jedna sasvim nova realnost, koja će neke od partija potpuno izbaciti iz političke utakmice, neke zadržati, ali i uvesti neke sasvim nove.

– To, međutim, može biti i problem za društvo u celini, jer bi sve to moglo da se desi u momentu kada se očekuje rešenje kosovskog problema. Sa takvim sastavom parlamenta mogućnost da se on reši se umanjuje. Takođe, u obzir treba uzeti i evropsku orjentaciju, jer je reč o strankama koje su anti EU orjentisane, a upravo je približavanje EU nešto što nas takođe u perspektivi očekuje. Sve to ne bi bilo zgodno ni za vladajuću većinu, jer bi imala problem sa podrškom za ta važna pitanja – priča Klačar.