Borrell: Dopunjena lista sankcija protiv Turske nije spremna, ali ni ostavljena po strani

Borrell: Dopunjena lista sankcija protiv Turske nije spremna, ali ni ostavljena po strani

Završen je in vivo sastanak Saveta za spoljne poslove država članica EU kojim je predsedavao visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell.

Na konferenciji za novinare Borrell je primetio da “smo na kraju današnjeg sastanka razgovarali i o našim odnosima sa Turskom, kako je utvrđeno u Zaključcima Evropskog saveta prošlog decembra, uključujući sankcije. Zabeležili smo važnu poruku koju su od tada turske vlasti poslale, kao i poteze koji su povučeni. Ponovno potvrđujemo važnost kontakata sa Turskom u cilju kretanja napred i konsolidacije dijaloga i saradnje.

Pripremni razgovori između Grčke i Turske počeli su danas. Ovo je važan korak u ovom pravcu. Verujem da Konvencija o pomorskom pravu (UNCLOS) pruža solidnu osnovu za rešavanje sporova oko pomorskih pitanja. S obzirom da se zalažemo za međunarodno pravo, ovo je primer.

Biće podjednako važno obezbediti nastavak razgovora o rešavanju kiparskog pitanja pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i na osnovu odgovarajuće procedure. Razgovori treba da počnu što pre. EU je spremna da bude pozvana kao posmatrač, kao što se dogodilo u prethodnim rundama razgovora.

Mi ćemo pažljivo pratiti ovaj razvoj događaja i nastavićemo sa naporima u odnosu na Tursku, s obzirom na izveštaj koji ću zajedno sa Evropskom komisijom predstaviti Evropskom savetu sledećeg marta, posebno uzimajući u obzir zaključke Evropskog saveta od prošlog decembra, ali i dešavanja u narednim nedeljama, u svakom pogledu. U isto vreme, COREPER će nastaviti svoj rad u skladu sa gore navedenim zaključcima.“

Upitan o napretku u pitanju dodavanja više imena na spisak sankcija protiv Turske nakon relevantne odluke na decembarskom Evropskom savetu i da li je odlučeno da se postupak zaustavi zbog nedavnih optimističnih signala iz Turske, Visoki predstavnik Predstavnik je rekao da ažurirani spisak sankcija još nije gotov, ali nije ostavljen po strani. “Rad je u toku,” dodao je on.

Upitan da li će uskoro posetiti Tursku, u skladu sa porukama koje je EU dobila od turskog ministra spoljnih poslova, ali i o poruci koju je EU prenijela turskom ministru, Josep Borrell je rekao da je sa Mevlutom Čavušogluom bilo razgovora o pitanjima koja su izazvala probleme između EU i Turske 2020. godine, pri čemu su se obe strane složile da prevaziđu poteškoće i rekle da se raduju boljoj saradnji i boljem susedstvu.

Visoki predstavnik je pozdravio činjenicu da je frustracija koja je zatrovala odnose prošlog leta i jeseni prestala s obzirom da ne postoje turski brodovi ili operativni sistemi za bušenje u istočnom Mediteranu, napominjući da su se obe strane složile da ovaj momentum ne popuste i da ga pozitivno iskoriste kako bi postigle sporazume.

Visoki predstavnik se takođe osvrnuo na današnji početak pripremnih razgovora između Grčke i Turske, izrazivši nadu da će prvi razgovori o rešavanju kiparskog pitanja početi u februaru. „Moja zabrinutost“, dodao je, „jeste da moramo da nastavimo ovaj momentum i da smirenost mora prevladati u svim pitanjima koja su kočila bilateralne odnose 2020. godine, poput kiparskog pitanja ili razgraničenja pomorskih zona, tako da postoji dobra atmosfera.“

Prema diplomatskim izvorima, tokom diskusije, visoki predstavnik Josep Borrell i nemački ministar spoljnih poslova Heiko Maas upoznali su se sa kontaktima sa turskim ministrom spoljnih poslova, podvlačeći njihov glavni zaključak o postojanju spremnosti Turske da ojača svoje odnose sa EU. U ovom kontekstu čini se da je Turska u ovoj fazi prekinula svoja kršenja pravila u istočnom Mediteranu pripremnim pregovorima sa Grčkom, dok je Ankara, izgleda, dobro raspoložena za učešće EU u pregovorima o kiparskom pitanju i nastavak razgovora, navodeći da „oni nisu dogmatični“ u pogledu svrhe razgovora.

Prema diplomatskim izvorima, debata pokazuje pozitivnu prvu ocenu turskih izjava i postupaka koja, međutim, mora biti praćena daljim konkretnim akcijama i biti trajna.

Tokom diskusije, procenjeno je da bi „novi“ pristup Turske mogao biti posledica sledećih faktora: Prvo, pretnja sankcijama; drugo, finansijsko stanje zemlje; treće, Bajdenov izbor u SAD.

Na strani EU postoji spremnost i volja za jačanjem evro-turskih odnosa na osnovu zaključaka Evropskog saveta iz decembra. Istovremeno, na osnovu istih zaključaka, nastavlja se priprema za usvajanje ciljanih mera. Razvoj događaja u bilo kom smeru uslovljen je potezima Turske. / ibna