Brzina i kvalitet pristupnih pregovora usko povezane

Brzina i kvalitet pristupnih pregovora usko povezane

Učinak u vladavini prava presudan je za brzinu i kvalitet pristupnih pregovora, a brzina i kvalitet su usko povezane kategorije, zaključeno je na debati „Brzina i(li) kvalitet pregovora“, koju su organizovali  Centar za građansko obrazovanje, ambasada Finske i EU Info centar.

Kimo Lahdevirta, ambasador Finske u Crnoj Gori, u osvrtu na aktuelno finsko predsedavanje EU, istakao je važnost politike proširenja EU za unapređenje mira, prosperiteta i bezbednosti, kao i nastavak rada na verodostojnoj perspektivi proširenja na zapadnom Balkanu.

“Konstruktivan pristup znači uvažavanje kritika od strane EU, kao i od stručnjaka i civilnog društva, preduzimanje konkretnih koraka za popravljanje situacije na verodostojan i transparentan način. Proces pristupanja EU može uspjeti samo ako je stvarno doveo do potrebnih reformi u praksi i ako su građani saglasni da su se stvari poboljšale,” kazao je Lahdevirta.

Plamena Halačeva, šefica Sektora za evropske integracije, politička pitanja, medije i informisanje u Delegaciji EU u Crnoj Gori navela je da su brzina i kvaliteta pregovora usko povezane kategorije jer, kako je navela, bez kvaliteta ne može biti brzine. Ona je, kako se navodi u saopštenju za javnost Delegacije EU u Crnoj Gori, istakla da brzina dominantno zavisi od napretka u svakoj od država i da tu ima dosta nezavršenog posla.

“Ljudi iz regiona očekuju da se reforme sprovode istrajno kako bi se videle konkretne koristi. Široj javnosti ništa ne znači broj otvorenih ili zatvorenih poglavlja, ali im znači da vide unapređenje kvaliteta života u skladu sa životom prosečnog građanina Evropske unije”, ocenila je Halačeva.

Halačeva je podsetila da  Komunikacija o politici proširenja EU od prošlog maja ukazuje da su neke države stagnirale u svojim reformskim aktivnostima, posebno u ključnim oblastima vladavine prava i temeljnih prava i da je potrebno da pojačaju napore kako bi dostigli ambiciozne ciljeve.

“Crna Gora ima uspostavljen pravni i institucionalni okvir, a sada je presudno da celi sistem vladavine prava donese opipljive i održive rezultate”, kazala je Halačeva dodajući  da perspektiva zapadnog Balkana u EU nije dovedena u pitanje.

Marko Mrdak, zamenik glavnog pregovarača, komentarišući odluku da se ne otvore pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, naveo je da to pokazuje rezervu određenih država članica prema politici proširenja EU, naglasivši da je regionalna težnja ka EU izuzetno važna u osiguranju stabilnosti i prosperiteta celog regiona.

“Celokupan pregovarački proces odvija se prvenstveno zbog kvaliteta života građana Crne Gore. Za Crnu Goru je značajno da dostiže evropske standarde kako bi bila spremna za fazu zatvaranja pregovaračkih poglavlja”, kazao je Mrdak.

Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za Građansko Obrazovanje, smatra da u Crnoj Gori postoji visok stepen društvenog konsenzusa o Evropskoj uniji kao odredištu, ali da nastaju razlike kad je reč o viđenjima različitih aktera o tome zašto treba ići u EU, kojom dinamikom i kroz koje domaće zadatke.

Ona je podsetila da je Crna Gora nakon 7 godina pregovora zabilježila dobar napredak u četiri poglavlja, ograničen napredak u 28 a da u jednom ima ocenu „bez napretka“. U oceni perspektive crnogorskih pregovora, ona je navela da Crna Gora sam sebe koči.

Debatu je pratila dinamična diskusija a okupila je blizu 60 učesnika iz pregovaračke strukture, državnih institucija, nevladinih organizacija, medija, privrednih društava, vladajućih i opozicionih političkih partija, univerziteta, akademske zajednice, studentskih udruženja i diplomatskog kora./ibna