Bugarska: 38% Bugara se ne oseća bezbedno zbog koronavirusa

Bugarska: 38% Bugara se ne oseća bezbedno zbog koronavirusa

38% Bugara se oseća nesigurno zbog koronavirusa, što je ispod proseka EU. 70% Bugara veruje da bi EU trebalo da dobije veća ovlaštenja u borbi protiv COVID-19, pokazuju rezultati studije Kantar koju je naručio Evropski parlament.

U kontekstu drugog talasa koronavirusa, dve trećine evropskih građana traže veću agenciju EU i budžet sa dovoljnim resursima za rešavanje krize.

Evropski parlament objavio je danas pune rezultate svog trećeg ovogodišnjeg sociološkog istraživanja o stavovima evropskih građana o krizi od koronavirusa i Evropskoj uniji.

Iako 50% Evropljana još uvek doživljava „nesigurnost“ kao glavno emocionalno stanje usled negativnog ekonomskog uticaja pandemije, trenutni podaci pokazuju da više ljudi sada ima pozitivan pogled na EU nego na proleće. U Bugarskoj je udeo ispitanika koji se osećaju nesigurno ispod proseka EU sa 38%, dok njih 42%, takođe ispod proseka EU, izražava nadu u poboljšanje.

S obzirom na to da se sve veći broj građana EU oseća nesigurno u vezi sa svojom budućnošću, dve trećine ispitanika (66%) slaže se da bi EU trebalo da ima više moći da upravlja pandemijom. U Bugarskoj se 70% ispitanika slaže sa ovom tvrdnjom. Štaviše, većina ispitanika širom EU (54%) smatra da je Uniji potrebno više finansijskih sredstava da bi se bavila efektima pandemije. 51% bugarskih ispitanika deli isto mišljenje.

Za građane EU je vitalno da se fondovi EU dodeljuju samo onim državama članicama koje imaju funkcionalno pravosuđe i poštuju zajedničke evropske demokratske vrednosti. Više od tri četvrtine ispitanika (77%) slaže se da bi EU trebalo da finansira samo države članice, sve dok njihova vlada primenjuje vladavinu zakona i demokratske principe.

Odgovori bugarskog uzorka odražavaju isto gledište i čak premašuju prosek EU za jedan procentni poen (78%). Prema evropskim građanima, glavni prioritet potrošnje trebalo bi da bude javno zdravlje (54%), a zatim ekonomski oporavak i nove poslovne mogućnosti (42%), klimatske promene i zaštita životne sredine (37%), kao i zapošljavanje i socijalna pitanja ( 35%).

Za bugarske ispitanike prioritetne teme uključuju javno zdravlje (53%), obrazovanje i kulturu (49%), ekonomski oporavak i nove poslovne mogućnosti (48%), i na kraju zapošljavanje i socijalna pitanja (37%).

Stav prema EU se poboljšao u poređenju sa prvim istraživanjem iz aprila ove godine. Udeo ispitanika koji održavaju pozitivan stav prema EU neprekidno se povećavao sa samo 31% u aprilu 2020. na 41%, prema trenutnom istraživanju.

U Bugarskoj 38% ispitanika ima pozitivna stanovišta, što je porast od 3 procentna poena u poređenju sa prethodnim istraživanjem. Međutim, većina ispitanika na nivou EU i dalje je nezadovoljna nivoom solidarnosti ili čak nedostatkom solidarnosti između država članica.

Otprilike polovina ispitanika na evropskom nivou (49%) navodi da je bila zadovoljna merama koje su njihove vlade do danas preduzele protiv pandemije COVID-19, dok je sličan procenat (48%) mere ocenio kao nezadovoljavajuće. Negativni trendovi su se pogoršali u poređenju sa prošlim istraživanjem, sa smanjenim zadovoljstvom zbog državnih mera. 32% bugarskih ispitanika odobrava mere koje je preduzela vlada, dok se 64% ne slaže.

Više od trećine ispitanika na evropskom nivou (39%) i 53% učesnika u bugarskom uzorku izjavilo je da je pandemija COVID-19 već uticala na njihov lični dohodak. Još 27% ispitanika u svim državama članicama kaže da očekuju negativan uticaj na njihove finansije u budućnosti.

U Bugarskoj se trendovi kreću u sličnom smeru: 26% ispitanika navodi da očekuju finansijske probleme izazvane pandemijom u budućnosti. Podaci pokazuju da su mladi i porodice sa decom najviše pogođeni krizom: 64% građana starosti od 16 do 34 godine već je u nekom obliku iskusilo finansijske poteškoće, dok je 27% ispitanika sa decom pribeglo ličnoj štednji ranije nego što je planirano.

U pet država članica, više od polovine ispitanih odgovorilo je da je pandemija već uticala na njihove lične dohotke: Kipar, Grčka, Španija, Rumunija i Bugarska.

Od početka pandemije, Evropski parlament je naručio tri ankete EU sa posebnim naglaskom na uticaj COVID-19. Najnovije istraživanje sproveo je Kantar na mreži (telefonom sa Malte) između 25. septembra i 7. oktobra 2020. godine, među 24.812 učesnika iz svih 27 država članica.

Istraživanjem su obuhvaćeni građani starosti između 16 i 64 godine (16-54 u Bugarskoj, Češkoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Portugaliji, Rumuniji, Sloveniji i Slovačkoj). Kvote za pol, starost i region na nacionalnom nivou osiguravaju reprezentativnost istraživanja. Zbirni rezultati za EU ​​određeni su veličinom stanovništva svake od anketiranih zemalja. / ibna