Bugarska: Bugari protiv podrške Severnoj Makedoniji na putu u EU dok ne prizna “istorijske činjenice”

Bugarska: Bugari protiv podrške Severnoj Makedoniji na putu u EU dok ne prizna “istorijske činjenice”

Bugari ne podržavaju razgovore između Republike Severne Makedonije i EU dok ova zemlja ne prizna “istorijske činjenice”.

Velika većina Bugara (83,8%) protivi se podršci Republici Severnoj Makedoniji za njeno pristupanje Evropskoj uniji sve dok se ne postigne dogovor u vezi sa događajima iz bugarske istorijske prošlosti, pokazalo je istraživanje javnog mnenja koje je sprovela kompanija Alpha Research.

Samo 10,2% građana veruje da bi Bugarska trebalo da podrži Severnu Makedoniju u procesu pristupanja EU, bez obzira na njen stav prema događajima iz bugarske prošlosti, dok 5,9% nije dalo odgovor.

Istraživanje je tražilo odgovore u vezi sa stavovima Bugarske o dva važna pitanja u vezi sa identitetom i jezikom Severne Makedonije.

Više od polovine ispitanika (54,10%) izjavilo je da bi Bugarska trebalo da prepozna savremeni makedonski identitet tek nakon što Severna Makedonija prizna da je na početku dvadesetog veka velika većina njenog stanovništva bila definisana kao Bugari i da konstrukcija identiteta novog „makedonskog državljanina“ nije započela pre 1944. godine, a da to nije uticalo na građane Bugarske i njihove pretke.

Skoro jedna trećina (29,5%) je protiv priznavanja makedonskog identiteta, a samo 6,10% ga podržava. 10,2% nije imalo mišljenje i nije ih zanimalo to pitanje.

Gotovo su oprečna mišljenja o tome da li bi Bugarska trebalo da prizna postojanje makedonskog jezika, pod uslovom da Severna Makedonija zauzvrat prepozna da je ovaj jezik počeo da se gradi oko 1944. na osnovu zapadnobugarskih dijalekata.

45,5% veruje da Bugarska uopšte ne bi trebalo da prizna njegovo postojanje, dok je 42,2% spremno da je prizna, prema formulaciji pitanja.

Samo 4,5% kaže da bi Bugarska trebala bezuslovno priznati makedonski jezik, dok 7,6% nije zainteresovano za to pitanje.

Velika većina takođe smatra da bi Bugarska trebalo da dadne zeleno svetlo za početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije EU, pod uslovom da napusti antibugarske temelje na kojima cementira svoj moderni identitet odričući se bugarskog identiteta preporoditelja kao što su braća Miladin ili revolucionari poput Goce Delčeva.

67,2% u potpunosti podržava takav stav, dok se 15,8% protivi, a 17% izgleda neodlučno.

76,1% ispitanika povezalo je bugarski pristanak za započinjanje pregovora sa uklanjanjem tekstova iz udžbenika i sa spomenika kao što je „bugarski fašistički okupator“ koji se koristio za opisivanje bugarske administracije tokom Drugog svetskog rata. Takav zahtev ne podržava 10,5%, a 13,4% nije odgovorilo.

„Opšti zaključak koji se može izvući na osnovu istraživanja je da bugarsko javno mnenje ne deli navode ili negativnost prema samoopredeljenju moderne makedonske države, dok podržava njen evropski kurs. U isto vreme, čini se izrazito negativnim kada je reč o izmeni istorijskih događaja, manipulaciji formiranjem antibugarskih osećanja i, u tom smislu, pogoršanju odnosa dveju zemalja. Iako su očigledna neka radikalnija osećanja u vezi sa jezikom i identitetom građana Severne Makedonije, većina Bugara podržava kompromisno rešenje. Međutim, podrška bezuslovnom „zelenom svetlu“ za pristupanje Severne Makedonije EU, bez rešavanja ključnih kontroverznih pitanja, prilično je slaba“, zaključuje se u studiji. /ibna