Bugarska: Neophodno smanjenje sive ekonoimje i neprijavljenih radnika, smatraBICA

Bugarska: Neophodno smanjenje sive ekonoimje i neprijavljenih radnika, smatraBICA

Bugarsko udruženje industrijskog kapitala (BICA) predstavilo je onlajn u ponedeljak svoje nacionalne istraživanje o neprijavljenom zapošljavanju. Događaju je prisustvovalo više od 60 predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, poslodavaca, sindikata, naučnih i nevladinih organizacija i medija.

Prema podacima poslodavaca, neprijavljeno zapošljavanje u bugarskoj ekonomiji iznosi 25,3%, a prema zaposlenima oko 33%, kako je pojašnjeno tokom okruglog stola.

„Više od 10 godina, BICA dosledno sprovodi politike i pokreće akcije pred izvršnom vlašću radi smanjenja sive ekonomije. Poslednji rekord indeksa ove ekonomije u Bugarskoj, koji se pominje u kompozitnom indeksu, iznosi 21,48%, dok je 2010. godine, kada smo počeli da ga merimo, iznosio 36,65%. Uprkos naglom padu, njegova stopa je znatno viša od evropskog proseka. Od 2019. godine poseban akcenat je stavljen na naš napor da smanjimo i sprečimo rad na crno. Svrha Nacionalne povelje o zapošljavanju na crno, koju danas predstavljamo, je davanje konkretnih preporuka za sprovođenje mera i politika kroz koje će se u bugarskom društvu desiti trajne i održive promene u stavovima prema praksama u senci,

„Pitanje neprijavljenog zapošljavanja izuzetno je važno za sve učesnike na tržištu rada. Vidimo opadajući trend, koji možemo pripisati nizu zakonodavnih i izvršnih mera koje je vlada preduzela poslednjih godina. Verujem da ćemo nastavkom naših zajedničkih napora doprineti još većem smanjenju sive ekonomije u Bugarskoj,” rekao je zamenik ministra rada i socijalne politike Lazar Lazarov, koji je i predsednik Javnog saveta za ograničenje i sprečavanje neformalne ekonomije i zapošljavanje na crno. Njegovu izjavu podržala je i Marinela Petrova, zamenica ministra finansija, koja je rekla da je „kriza izazvana pandemijom COVID-19 pomogla da se promeni stav prema deklaraciji o zapošljavanju, jer samo na ovaj način preduzeća i građani imaju koristi od mera državne pomoći protiv krize. Ljudi moraju da shvate da prijava za posao dovodi do poboljšanja prihoda, što zauzvrat daje državi mogućnost da koristi više investicionih fondova “.

Predsednica Ekonomske i socijalne unije Zornitsa Rusinova podelila je sa učesnicima okruglog stola da je „Savet izuzetno pogodna platforma za nastavak narednih diskusija o smanjenju neprijavljenog zapošljavanja. Svakako mogu da kažem da je odbornička grupa spremna da sarađuje sa vladom i socijalnim partnerima na proučavanju odnosa između postojećih praksi u senci i novih oblika zapošljavanja“.

Nacionalno istraživanje je prvi takav dokument ove vrste ne samo u Bugarskoj već i na evropskom nivou. Rezultat je to jednogodišnjeg rada više od 50 stručnjaka koji su analizirali rezultate dve nacionalne reprezentativne ankete, u fokus grupama, u kancelarijskim anketama, dubinskim intervjuima i još mnogo toga.

Prema istraživanjima, pet je najčešćih oblika neprijavljenog zapošljavanja. Neugovarački posao, ugovorni rad, ali sa fiktivnim klauzulama i dodatnom uplatom neoporezivog iznosa u gotovini, prikriveni ugovori o radu, lažno samozapošljavanje i neplaćeni prekovremeni rad.

Prema rečima dr Milene Angelove, koja je generalni sekretar udruženja i menadžer projekta, i poslodavci i zaposleni su istakli da je najčešća praksa sklapanje ugovora sa fiktivnim klauzulama i doplata neoporezivog gotovinskog novca. „Raspon je između 25% i 30%. Na drugo i treće mesto, oba tima plasirala su izvođenje neplaćenog prekovremenog rada, odnosno prikrivene ugovore o radu. Naši rezultati pokazuju da su najranjiviji sektori trgovina, popravka motornih vozila i motocikala, građevinarstvo, hoteli i restorani, transport, logistika i kuriri, kao i poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo “.

Najveće stope neprijavljenog rada prijavljene su u Vidinu (33,5%), Jambolu (32,6%) i Sofiji (32,5%), dok su najniže u regionima Ćustendil (24,1%), Smoljan (23,6%) i Trgovište (21,1 %). Najugroženije grupe su mladi ljudi koji stupaju na tržište rada, kao i penzioneri, odnosno ljudi koji su već dostigli kraj radnog veka i traže načine za povećanje prihoda.

Tekuća istraga potvrdila je početne pretpostavke BICA-e o zavisnosti između karakteristika obuke i kvalifikacija zaposlenih i njihovih šansi da budu uključeni u prakse u senci na radnom mestu. To će se verovatno dogoditi manje obrazovanim i nekvalifikovanim zaposlenima.

Da bi se smanjio oblik neprijavljenog zapošljavanja, istaknuta je potreba za smanjenjem mogućnosti gotovinskog plaćanja, koje su izvor prakse u senci.

Među glavnim preporukama anketiranih poslodavaca je promena trenutnog modela na 57% prosečnog iznosa osiguranja za sva osiguranja na teret poslodavca i 43% prosečnog iznosa osiguranja na teret zaposlenog. Predlaže se povećanje udela doprinosa za socijalno osiguranje na štetu zaposlenog uz zadržavanje iznosa neto naknade. Ovo će značajno smanjiti finansijsku zainteresovanost poslodavca za neprijavljeno zapošljavanje i istovremeno povećati finansijsku zainteresovanost zaposlenog ne samo za rad po ugovoru o radu, već i za osiguranje za puni iznos bruto zarada.

„Poslednjih godina rad na crno uvek je bio u fokusu rada Generalne inspekcije rada. Naši timovi će 2021. godine pregledati 2.000 kompanija za koje verujemo da imaju profil visokog rizika za rad sa fiktivnim ugovorima. Potpuno podržavam dane predloge, verujući da bi oni trebalo da budu deo jedinstvene nacionalne strategije za smanjenje rada na crno, u koju bi trebalo da budu uključeni i socijalni partneri“, rekla je Rumiana Mihailova, izvršna direktorka Generalne inspekcije rada.

Rezultati različitih analiza pokazuju da su potrebne veće javne kampanje između poslodavaca i zaposlenih za dobrobit prijavljenog rada, kao i istraživanje mehanizama za uvođenje sistema bonusa i podsticaja pravim poslodavcima koji se pridržavaju zakona o radu. / Ibna