Bugarska: Privremena Vlada i novi prevremeni izbori

Bugarska: Privremena Vlada i novi prevremeni izbori

Posle tri neuspela pokušaja 45. saziv bugarske Narodne skupštine, izabran na izborima 4. aprila, nije uspeo da formira redovnu Vladu, te je sada  na predsedniku Rumenu Radevu da imenuje prelazni kabinet koji će se obavezati da pripremi održavanje vanrednih izbora za parlament u naredna dva meseca. Ustav zemlje ne obavezuje šefa države da izda dekret o raspuštanju Narodne skupštine i određivanju datuma izbora, iako je Rumen Radev najavio da će to učiniti nakon 10. maja.

„Formiranje Vlade bio je najvažniji zadatak ovog Parlamenta. Nakon što to nisu učinili, sada prelazimo na sledeći korak u ustavnoj proceduri – zakazivanje novih izbora. To znači da će izbori verovatno biti u julu, najraniji mogući datum je 11. jul“, kaže dr Simona Veleva, stručnjak u oblasti ustavnog prava.

„Sve zadatke u zemlji izvršavaće prelazna Vlada koju imenuje predsednik. Funkcionisaće najviše tri meseca“, kaže Simona Veleva.

Bugarska će uskoro potonuti u veliku krizu i „ova politička kriza će ljudima znatno otežati život“, predviđa sociolog Jurij Aslanov u intervjuu za kanal Horizont BNR-a. Predsednik Rumen Radev nije žurio da imenuje prelazni kabinet, ali sada to mora da učini, kaže on.

S druge strane, politički analitičar Kalojan Metodijev kaže da se nada da će prelazna Vlada biti konstruktivnija i uravnoteženija: „Oni će ili morati da vode izborni proces kompetentno, mirno i odgovorno ili će zemlju gurnuti u haos“.

Novi izbori će se održati prema novim pravilima, koja je na brzinu odobrila 45. Narodna skupština. To uključuje uspostavljanje nove izborne jedinice za Bugare koji žive u inostranstvu, glasanje samo putem mašina i novu Centralnu izbornu komisiju.

„Najznačajnija promena je mogućnost povećanja broja biračkih mesta u zemljama koje nisu u EU“, kaže Simona Veleva. „Komentatori su obično fokusirani na Tursku, ali ne smemo zaboraviti koliko naših sunarodnika živi u Velikoj Britaniji, SAD-u i drugim zemljama i suludo je prisiljavati ljude da moraju satima čekati u redu, kako bi ostvarili svoje ustavno pravo da biraju članove bugarskog Parlamenta. Druga promena je ta da sada treba podneti manje zahteva za formiranje biračkog mesta u stranoj zemlji – sa 60 njihov je broj sveden na 40. Sada u tom pogledu imamo mnogo čvršću garanciju prava Bugara da učestvuju na izborima nego što smo to imali ranije“.

Prema političkom analitičaru Ognjanu Minčevu, svrha hitnih promena izvršenih u Izbornom zakoniku – pre predstojećih vanrednih izbora za Parlament – je stvaranje situacije u kojoj neće biti šanse da GERB upravlja zemljom:

„To je cilj kojem teže nove stranke promena, oni misle da, ukoliko ne zbace GERB, neće moći da vladaju. Druga stvar je da li će moći da vladaju bez GERB-a“. Prema njegovim rečima, hitne promene Izbornog zakona nikada nisu mogle da ispune „snove i ambicije onih koji su ih napravili“.

„Postoji prilična šansa da izbori propadnu, jer će za dva i po meseca morati da ih organizuje nova Centralna izborna komisija sa novim članovima i prema novim pravilima kojima je potrebna organizaciona, finansijska i tehnološka podrška,” kaže Ognjan Minčev. „Ako se to ne dogodi, prvi mogući kurs je osporavanje izbora, drugi je uspostavljanje nekog formata autoritarne vladavine koja će začepiti usta neistomišljenicima.“

Iako se pridržavaju novih pravila, bojazan da predstojeći vanredni izbori neće dati rezultat koji se značajno razlikuje od prošlih izbora nije bez naloga. Politički analitičari kažu da mogu postojati samo male varijacije, npr. stranke koje sada nisu u Parlamentu bi mogle završiti u njemu ili bi neke stranke koje su sada u Parlamentu mogle odustati. Ali velika je verovatnoća da bismo opet mogli da dođemo u situaciju u kojoj Parlament neće moći da formira Vladu. Ako se to dogodi, „zemlja će se naći u političkoj i institucionalnoj krizi“, upozorava predsednik Rumen Radev. / ibna

Izvor: BNR