Bugarska: Sednica Narodne skupštine zbog budžeta i mera

Bugarska: Sednica Narodne skupštine zbog budžeta i mera

Bugarska narodna skupština sazvala je vanrednu sednicu na kojoj se glasalo o Zakonu o produženju vanrednog stanja u drugom čitanju, reviziji i ažuriranju državnog budžeta za ovu godinu i o odustajanju od parlamentarnih davanja.

U petak je produženje vanrednog stanja odobreno do 13. maja sa 122 glasa za, 47 protiv i 7 suzdržanih. Odbor za budžet i finansije Parlamenta odobrio je u nedjelju u drugom čitanju ažurirani budžet za ovu godinu.

Odobreno je povećanje iznosa kredita za obveznice bugarske države za dve milijarde evra, čime je limit za novi javni dug u zemlji u 2020. godini povećan na 10 milijardi leva, oko pet milijardi evra.

Poslanici GERB-a predložili su opciju za finansiranje iz Međunarodnog monetarnog fonda, ali ministar finansija Vladislav Goranov insistirao je da država nije u mogućnosti da se zadužuje kod najvećeg svetskog zajmodavca.

Menda Stojanova, koja je podnela predlog za finansiranje iz MMF-a, objasnila je da želi da pruži Vladi čitav niz mogućnosti da obezbedi potreban kredit za krizu izazvanu pandemijom COVID-19. Stojanova je povukla svoj predlog, s tim da je ministar finansija rekao da je „prerano za takvu raspravu“.

Prema Vladi, „Bugarska je u dobrom finansijskom položaju tokom ove vanredne situacije“.

„Bugarska kao otvorena ekonomija ne može ostati izolovana od tekućih procesa u glavnim ekonomijama evrozone, koje predstavljaju većinu partnera spoljne trgovine i izvoza zemlje. U trenutnoj situaciji bez presedana, u kojoj se mnoge zemlje širom sveta bore svim raspoloživim resursima za smanjenje širenja COVID-19, dimenzije krize za svetsku, a naročito za evropsku ekonomiju, još uvek ne mogu proceniti i predvideti “, smatra Vlada.

Očekuje se da će vanredne mere trajati duže i da će imati značajan uticaj na ekonomske aktivnosti u drugom i trećem kvartalu 2020. godine.

Prema procenama, očekuje se da će se BDP u Bugarskoj ove godine realno smanjiti za 3%. Takođe se procenjuje da će oko 75% potencijalnog broja zaposlenih u sektorima uključenim u spisak mera podrške nastaviti sa svojim radnim angažmanom, dok će preostalih 25% ostati nezaposleno. To znači da se prema procenama, očekuje da će se stopa nezaposlenosti povećati za oko 2 procentna poena u odnosu na stopu nezaposlenosti 2019. godine, štoće dostići 6,2%.

U opravdanje zakona o budžetu navodi se da će usluge, koje uključuju turizam i prevoz, pasti za gotovo 26%. Izvoz robe i usluga smanjit će se ukupno više od 16%. Smanjenje izvoza i domaće potražnje takođe će smanjiti uvoz robe i usluga za 12,9%, uz opipljiviji uticaj na usluge. Očekuje se da će cene za većinu robe pasti, osim hrane i osnovnih potrepština, na koje ne utiču ograničenja koja postavlja COVID-19. Očekuje se da će se cene hrane povećati za oko 4%. / Ibna