Kada bi izbori bili održani danas, 20,5% građana Bugarske glasalo bi za GERB, 19,6% za BSP, 14,9% za stranku „Postoje takvi ljudi“, 9,9% za MRF i 9,4% za Demokratsku Bugarsku. Ostale stranke koje su trenutno zastupljene u parlamentu i dalje su znatno ispod potrebnog praga za ulazak.
To su pokazali podaci tromesečnog praćenja društveno-političkih trendova bugarskih građana koje je obavio Alpha Research Center.
Otprilike dve trećine odraslih Bugara (66,2%) i dalje izražava svoju početnu podršku protestima u zemlji, uprkos rezervama u pogledu njihovog sastava i sredstava.
Protesti, sukobi između institucija i snažni fokus medija na korupciju nagrizaju poverenje u one koji su na vlasti. Poverenje u Vladu utvrđeno je na kritičnih 12,8%, a u parlament pada na 7,6%, sa stopama nepoverenja preko 60%.
Generalni tužilac Ivan Gešev, čija je stopa podrške kretala se od 27% kada je stupio na funkciju, sada iznosi 12,2%, a 54,6% građana ga kritikuje.
Samo je policija uspela da poveća nivo poverenja, dok su u septembru pozitivne ocene njenih aktivnosti počele blago da dominiraju negativnim, za razliku od situacije u julu (30,2% naspram 27,7%).
Predsednik Rumen Radev zabeležio je blagi pad pozitivnih ocena (za 1,6%), mada su kritike naglo porasle (za 6 procentnih poena), ali sa odnosom odobrenja / neodobravanja od 42% naspram 28,6% sačuvao je pozitivan bilans u svom rezultat.
Premijer Bojko Borisov izgubio je još tri poena poverenja u odnosu na jul, dok je nepoverenje takođe poraslo za 6%. Sa stopama prihvatanja od 20,3%, njegov rejting fluktuira blizu nivoa Cornelie Ninove od 19,8%.
Najbolja alternativa za trenutnu vladu
Mišljenja su izuzetno različita – ne samo u društvu već i među pristalicama glavnih političkih snaga.
17,6% prepoznaje Rumena Radeva kao političkog protivnika Borisova i veruje da je rešenje u stvaranju njegove stranke. 15%, uglavnom pristalica Slavija Trifonova, oslanja se na formulu „svi protiv GERB-a“. 9,4% se zalaže za „levu alternativu“, a pristalice BSP-a i Maye Manolove oklevaju između ovog izbora i fronta ujedinjenog oko Radeva. 12,2% se odnosi na „ispravnu alternativu“. Podržava ga oko 75% pristalica „Demokratske Bugarske“, ali i oko petina pristalica GERB-a i Ujedinjenih Patriota.
14,5% glasača, uglavnom provladinih partija, smatra da ne postoji prihvatljiva alternativa.
Dve glavne karakteristike trendova javnog mnjenja krajem septembra odnose se na snažan pad poverenja u Vladu i neizvesnost u vezi sa ishodom političke krize i imaju direktan uticaj na izborne trendove. Među onima koji bi se odlučili da glasaju, GERB i BSP su se približili rezultatima, a GERB je i dalje 0,9% ispred levičarske Socijalističke partije (20,5% naspram 19,6%). Analiza pokazuje da su naizgled paradoksalno zadržavanje mesta od strane GERB-a posledica dva glavna faktora: ponovna mobilizacija tvrdog jezgra stranke i slab prelazak njenih glasača u rivalske desničarske stranke, navodi Alpha Research. / ibna