Bugarska: Tri scenarija ekonomskog uticaja COVID-19

Bugarska: Tri scenarija ekonomskog uticaja COVID-19

Institut za ekonomska istraživanja Bugarske akademije nauka predstavio je tri scenarija za makroekonomske posledice pandemije COVID-19 u Bugarskoj, saopštila je akademija. Brza analiza zasnovana je na informacijama o širenju zaraze i vladinim merama koje su primenjene do 12. aprila ove godine, a stručnjaci su ažurirali predviđanja kad god su se pojavile nove i značajne promene.

Prvi scenario predviđa vrhunac epidemije COVID-19 u Bugarskoj sredinom maja, nema drugog talasa, mere se postepeno ukidaju i tokom druge polovine godine ekonomija normalno funkcioniše. Verovatnoća da će se ovaj scenarij desiti je prema Institutu 20%, što će rezultirati padom BDP-a za 2,4% i blagim rastom inflacije u odnosu na 2019. Obim spoljne trgovine biće znatno smanjen u uvozu, uz pogoršanje stanje na računima, uglavnom zbog loše turističke sezone, za koju se predviđa da će biti smanjena za 20%.

Tržište rada biće umereno pogođeno, a nezaposlenost će porasti na 6,9%. Umesto uravnoteženog budžeta, doći će do deficita u BDP-u od 1,5%, koji će biti pokriven izdavanjem novih 2,5 milijardi leva obveznica. Fiskalne i devizne rezerve ostaće na približno istom nivou, a javni dug će iznositi 21,7% BDP-a.

Drugi scenario predviđa vrhunac krajem juna i polovinom jula, postepenim povlačenjem mera i mogućim ponovnim uvođenjem određenih ograničenja. Verovatnoća da će se to dogoditi je 60%, prema analizi. Ekonomisti predviđaju pad BDP-a od 4,3% i ubrzanje inflacije na 4,2% na godišnjem nivou. Obim spoljnotrgovinske razmene značajno će se smanjiti i pogoršanje tekućeg trgovinskog bilansa premašit će milijardu evra, uglavnom zbog pada izvoza za 4,6% i pada turističke sezone za oko 50%.

Tržište rada suočiće se s negativnim efektima, udvostručenjem u odnosu na 2019. godinu na 10% radne snage. Budžetski prihodi biće niži od predviđenih za 9%, dok će rashodi ostati u okviru budžeta predviđenog zakonom o državnom budžetu. Međutim, doći će do pomaka u zdravstvu i socijalnoj zaštiti na štetu kapitalnih troškova. Budžetski deficit dostići će 2,5% BDP-a i biće pokriven izdavanjem novih 3,8 milijardi leva obveznica. Devizne rezerve će se smanjiti za oko 500 miliona evra, a javni dug će porasti na 23% BDP-a.

Treći scenario predviđa vrhunac epidemije sredinom avgusta periodičnim pooštravanjem i opuštanjem mera. Verovatnoća da se ovaj scenario dogodi iznosi 20%, a pad realnog BDP-a će biti 5,7%. Inflacija će se povećati na 5,2% na godišnjoj osnovi, a razlozi će biti problemi u isporuci nekih uvezenih osnovnih dobara. Kompenzatorni faktor veće inflacije smanjiće potrošnju i smanjiti troškove energije. Doći će do značajnog smanjenja obima spoljnotrgovinske razmene i pogoršanja stanja na računu za više od dvije milijarde evra, uglavnom zbog izrazito pogođene letnje turističke sezone, koja će pasti između 50 i 70%.

Tržište rada pretrpiće snažan negativan šok, jer će nezaposlenost dostići skoro 350.000 ljudi ili 12% radne snage. Budžetski prihodi biće manji od predviđenih za skoro 10%, a izdaci za podršku različitim ugroženim grupama, zdravstvu ili poslovnim programima povećaće se za 5,5% u poređenju s onima predviđenim pre ažuriranja. Takođe će doći do preraspodele troškova, smanjujući kapital na štetu sadašnjih. Budžetski deficit dostići će 5% BDP-a i biće pokriven izdavanjem nove emisije obveznica od 8 milijardi leva. Devizne rezerve će pasti za oko milijardu evra, a javni dug će porasti na 26,5% BDP-a.

Pored tri scenarija, u analizi se takođe ocenjuju do sada preduzete mere u pogledu brzine, dubine i obima njihove primene. Prema ekonomistima Instituta, restrukturiranje budžeta, kao i druge ekonomske mere, preduzete su pravovremeno. Iako najavljeni ekonomski paketi u nekim od vodećih zemalja čine 10 ili više procenata njihovog BDP-a, u Bugarskoj fiskalne mere su oko 2%, što u potpunosti odgovara mogućnostima zemlje i sigurno će proći kroz promene tokom krize, naglašava Institut. Takođe se ne isključuje mogućnost novog restrukturiranja budžeta u slučaju drugog ili trećeg scenarija.

Pozitivno je ocenjena i odluka o povećanju maksimalnog iznosa novog državnog duga na 10 milijardi leva, iako je malo verovatno da će biti potrebno da budžetski deficit i zaduživanjedostignu ovaj nivo. Mere koje je preduzela Banka Bugarske takođe su dovoljne, s obzirom na ograničenja monetarnog saveta i, kako se kriza pogoršava, promene minimalnih obaveznih rezervi mogu se uzeti u obzir, kažu ekonomisti.

S obzirom na obim preduzetih mera, odlaganje poreza na dobit smatra se širokim i univerzalnim alatom, jer se odnosi na ceo poslovni sektor. U isto vreme, postoje i one mere koje ciljaju ranjive grupe sa približnim obimom primene – na primer, briga o hrani i lekovima za starije i osobe sa invaliditetom, hrana za siromašne i određene iznose za samohrane majke i druge kategorije stanovništva. Što se tiče mere 60:40 u korist zapošljavanja, ekonomisti veruju da država može postati hrabrija, primajući samo 60% plaće, bez potrebe da kompanije učestvuju u održavanju dohotka radnika.

Zaključno, ekonomisti Instituta za ekonomska istraživanja Bugarske akademije nauka ističu da su najbolje mere za borbu protiv COVID-19 namerno smanjenje ekonomske aktivnosti i smanjenje broja zaraženih. Problem ovog pristupa je što imunitet stanovništva kasni, ali u zavisnosti od toka epidemije može se razmotriti ciklično nametanje ili ukidanje ograničenja. Naučnici kažu da će biti potrebno 6 do 12 meseci da se infekcija trajno reši , a ovaj period može se skratiti samo ako postoji dokazano efikasan lek, s obzirom na to da se ne očekuje da će vakcina biti gotova najmanje još godinu dana ./ibna