U 2019. godini bugarske bruto međunarodne rezerve su blago pale, s tim da je relativni udeo zlata i dolara u porastu u odnosu na eure.
“Knjigovodstvena vrednost bruto međunarodnih rezervi na kraju 2019. godine iznosi 24.835,6 miliona evra, što je smanjenje za 236,6 miliona evra na kraju 2018. ili za 0,94%”, napominje Narodna banka Bugarske u svom godišnjem izveštaju.
Smanjenje je opravdano povlačenjem 906,5 miliona evra sa računa komercijalnih banaka u Narodnu banku.
Relativni udeo zlata u bruto međunarodnim rezervama porastao je u odnosu na 2018. godinu, sa prosečnom vrednošću od 7,11% u toku godine (u poređenju sa 6,57% u proseku u 2018. godini).
Bugarski bruto domaći proizvod (BDP) realno je porastao za 3,4% u 2019. godini (3,1% u 2018. godini), pri čemu je privatna potrošnja bila najveći doprinos povećanoj ekonomskoj aktivnosti, dok su potrošnja države i stalna ulaganja dali manji doprinos.
Došlo je do značajnog usporavanja strane potražnje za bugarskom robom i uslugama, uglavnom kao odraz slabije potražnje od velikih trgovinskih partnera kao što su Turska, Rumunija, neke zemlje evrozone i Kina. Pod jakom domaćom potražnjom, uvoz robe i usluga porastao je za 2,4% u odnosu na isti period prethodne godine.
Državne investicije značajno su doprinele povećanju ulaganja u privredu, kao rezultat istovremenog rasta kapitalnih rashoda koji se sufinansiraju na nacionalnom nivou i na nivou Zajednice.
Trendovi na tržištu rada ostali su povoljni. Došlo je do povećanja realnih zarada, dok su stope nezaposlenosti padale, pri čemu je broj zaposlenih porastao za 0,3% (-0,1% u 2018. godini), uglavnom zbog rasta u sektoru usluga.
Prema istraživanju NSI, stopa nezaposlenosti je pala u prosjeku 4,2% u 2019. godini (sa 5,2% u 2018. godini). Prema podacima Zavoda za zapošljavanje o broju registrovanih nezaposlenih osoba, stopa nezaposlenosti takođe je stalno opadala i u proseku je iznosila 5,7% u 2019. godini (6,2% u 2018. godini).
Krajem 2019. godine, godišnja inflacija što se tiče potrošačkih cena dostigla je 3,1%, porasla je u odnosu na decembar 2018. godine (2,3%). Hrana (1,5 procentnih poena) i usluge (0,8 procentnih poena) značajno su doprineli inflaciji iz godine u godinu. Kako su goriva za transport negativno doprinela ukupnoj inflaciji tokom većeg dela godine, rast međunarodnih cena nafte u evrima na godišnjoj osnovi krajem 2019. godine predstavljao je glavni faktor u oblikovanju pozitivne inflacije u ovoj oblasti.
Inflacija u sektoru usluga naglo je usporila krajem godine u odnosu na decembar 2018. godine, dostigavši 2,9%, uglavnom kao rezultat prijavljenog pada cena putnih osiguranja i telekomunikacionih usluga te niže inflacije u uslugama prevoza. / ibna