Bugarske političke stranke manevrišu pred izbore za Evropski parlament u maju 2019. godine

Bugarske političke stranke manevrišu pred izbore za Evropski parlament u maju 2019. godine

Širom političkog spektra, bugarske stranke manevrišu pred izbore u Evropskom parlamentu 26. maja 2019. godine, pri čemu i velike i male traže saveznike, ali i „bruse“ svoje poruke pred ono što se očekuje da će biti vrela izborna trka.

Očekuje se da će se najžešće trka voditi između dve najveće stranke. Jedna je stranka desnog centra premijera Bojko Borisova – GERB, a druga je opoziciona Bugarska socijalistička partija Kornelije Ninove. Većina anketa pokazuje da GERB ima malu prednost u odnosu na BSP u izbornoj utakmici za 17 mesta, koiko ima Bugarska u Evropskom parlamentu.

Komplikaciju predstavlja činjenica da će glasanje te nedelje u maju biti na kraju trodnevnog vikenda, što bi moglo smanjiti izlaznost birača.

U širem kontekstu trke za Evropski parlament, gde će glavna tema biti izazov koji dolazi od ekstremnih populističkih i nacionalističkih partija širom bloka, predsednik centralno-desne Evropske narodne partije, Joseph Daul, za partije desnog krila formira zajednički front za majske izbore.

Kako je najavljeno, 20. marta, rukovodstvo GERB-a, uključujući Borisova i lidera parlamentarne grupe Cvetana Cvetanova, trebalo bi da se sastanu sa Savezom demokratskih snaga (UDF) kako bi razgovarali o izbornom sporazumu.

UDF je krajem devedesetih godina prošlog veka bila ugledna politička sila u Bugarskoj i bio je u vladi, ali je njen put u raspad bio konstantan zbog konkurencije od strane prolazno popularnih političkih snaga, kao što je stranka Simeona Saks-Koburga, te zbog unutrašnje borbe frakcija. Koliko god da je sada beznačajno prisustvo UDF-a, GERB očigledno želi da u svoj bataljon doda vod ili dva.

“Uveren sam da takvim sastancima, možemo zapravo konsolidovati sve bugarske građane koji razmišljaju demokratski”, rekao je Cvetanov za Bugarski nacionalni radio uoči sastanka sa UDF-om.

Razgovori GERB-UDF-a uznemirili su Demokratsku Bugarsku, koja se formirala oko bivšeg reformističkog ministra pravde Hrista Ivanova, koji je također tražio savez sa grupama poput UDF-a kako bi povećao šanse da pređu prag, ispod koga se prema anketama sada nalaze.

Demokratska Bugarska smatra da je bila obavezna da traži partnerstvo sa drugim demokratskim političkim snagama, imajući u vidu potrebu da se građani iz demokratske zajednice ujedine “kako bi se suprotstavili antidemokratskim i anti-evropskim tendencijama u sadašnjoj vladi GERB-a”.

“Ključ za nas je bio stav naših mogućih partnera prema ‘Borisovom modelu’ i sadašnjoj upravi zemlje sa takozvanim ‘Patriotima’ u kontekstu pretnje po EU od talasa nacionalnog populizma i uspostavljanja autoritarnih režima pod snažnim uticajem Kremlja.

“Bez sumnje, Borisovljev unilateralni korumpirani režim ima istu prirodu kao i režimi Orbana ili Kačinskog, a ovi izbori, iako evropski, biće referendum o sadašnjoj vladi i parlamentu koji rade protiv demokratske evropske budućnosti naše zemlje,” kaže Demokratska Bugarska.

Nažalost, kroz niz nedavnih odluka, izjava i akcija, sadašnje rukovodstvo UDF-a očigledno je izabralo stranu moći i “Borissov model”, smatra Ivanovljeva stranka.

Bugarska socijalistička stranka, Kornelije Ninove, takođe traži saveze, mada izigleda da je njihov glavni poticaj za izbore za Evropski parlament pokušaj da se Borisova vlada opiše kao korumpirana a da je ona jednina alternativa.

BSP je vodila razgovore sa jednom od manjih “zelenih” stranaka u Bugarskoj. Upoznali su se i sa programom ABC partije koju je osnovao bivši lider BSP-a i bivši predsednik Georgi Purvanov, iako su Ninova i njena stranka bili hladni prema mogućnosti da se sadašnje vodstvo ABC-a vrati u njeno okrilje.

U veoma osporavanom manevru, nacionalni savet stranke Ninove odlučio je da Elenu Jončevu, narodnu poslanicu koja je bivša novinarka, imenuje za lidera liste kandidata za izbore za Evropski parlament,  zaobilazeći Sergeja Staniševa, lidera Partije evropskih socijalista, bivšeg lidera BSP-a i bivši premijera koalicione vlade pod vodstvom BSP-a.

Ovaj manevar Ninove je u velikoj meri viđen kao potez za uklanjanje Staniševa, sa kojim su ona i njen BSP imali javne nesuglasice, na primer o Istanbulskoj konvenciji. Poguravši Jončevu ispred Staniševa (puna lista kandidata za Evropski parlament će biti razmatrana kasnije, podiže spekulacije da bi ga Ninova mogla potpuno blokirati sa liste), BSP se trudi da Jončevu opiše kao borca protiv korupcije.

Ninovina stranka je takođe nastojala da se suprotstavi činjenici da se Jončeva trenutno suočava sa optužbama za pranje novca velikih razmera. Jončeva negira ove optužbe, koje ona i BSP vide kao pitanje političkog progona.

Manevar sa Jončevom je iznervirao članove stare garde BSP-a, koji su otvoreno tvrdili da postoji manipulacija u njenom izboru. Od „civilne kvote“ narodnih poslanika stranke u Narodnoj skupštini, Jončeva čaki nije član stranke.

Stanišev je Ninovoj javno postavio pitanje da li bi trebalo primeniti isti princip, da lider BSP ne bi trebalo da bude poslanik Narodne skupštine.

Kao što je do sada poznato, tri stranke u Ujedinjenim patriotima, grupaciji ultranacionalista koja je manjinski partner u Borisovoj trećoj vladi, su sve osim ujedinjene.

Izuzimajući poslednji dogovor između VMRO-a Krasimira Karakačanova, Nacionalnog fronta za spas Bugarske Valerija Simeonova i Atake Volena Siderova, čini se da će sve tri stranke biti same na izborima za Evropski parlament. Svaka od tri stranke ove grupe – precizno opisane u nedavnom izveštaju bugarskog nacionalnog radija kao “neprestano prepiranje” – ima svog lidera na listi kandidata.

Jedini preostali optimista među tri ko-lidera čini se da je Karakačanov, koji je rekao da se nada da će jedna karta za United Patriots u maju biti i dalje moguća.

Iz trenutne perspektive je jasno da je najbolja šansa za grupu da osvoji mesto – da budu zajedno. U najboljem slučaju, sa njihove tačke gledišta, jedna od tri partije može osvojiti mesto, iako su šanse izgleda veće da će po sadašnjem izbornom sistemu jedino mesto koje drži grupa (na kojem je sada VMRO sa već odbačenom kartom iz 2014. godine) otići nekome drugom.

Pokret za prava i slobode napreduje prema izborima u maju 2019. godine bez očigledne drame. Odloženi projekat DOST koji je vodio bivši lider MRF-a, Liutvi Mestan, propao je, a ankete pokazuju da će se oni birači MRF-a koji su ga podržali vratiti nazad.  MRF će, 30. marta, objaviti listu od 17 kandidata za poslanike u Evropskom parlamentu. Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da će dobiti treće mesto, što možda znači oko četiri poslanika.

Deo slagalice koji nedostaje je, za sada, pitanje ko će biti lider liste za GERB, za koji se očekuje da će objaviti svoje kandidate 31. marta, najkasnije od svih stranaka. Navodno, kandidat sa najvećim brojem nominacija iz partijskih ogranaka je Marija Gabriel, izabrana za poslanika GERB-a 2009. godine i ponovo 2014. godine, pre nego što je imenovana za evropskog komesara u maju 2017. godine.

U međuvremenu, GERB je od januara u kampanji pod nazivom „Evropa u vašem domu“. Cvetanov je nedavno rekao da će jedna od ključnih poruka biti kako su politike GERB-a usklađene sa politikama šire EPP-a, za razliku od situacije sa drugim strankama – što je pozivanje na neslogu između Ninovine BSP i Staniševljeve PES./IBNA