Čavušoglu: EU nije ispunila obaveze oko pitanja izbeglica

Čavušoglu: EU nije ispunila obaveze oko pitanja izbeglica

U intervjuu nemačkom Bildu, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu govorio je o odnosima Turske i EU kao i o potezima ove zemlje u Siriji i Libiji.

Turski ministar spoljnih poslova u razgovoru je rekao da Evropska unija još nije  platila ni polovinu od šest milijardi evra na koje se obavezala, kako bi pomogla u rešavanju izbegličkog pitanja nakon građanskog rata u Siriji.

EU nije u potpunosti ispunila svoja obećanja u okviru sporazuma iz 2015. godine gde su obe strane postigle sporazum o izbegličkoj krizi i još nije platila ni početne tri milijarde evra koje su trebale da budu isplaćene do kraja 2016, naglasio je Čavušoglu .

Turski ministar spoljnih poslova rekao je i da je nemačka kancelarka Angela Merkel igrala važnu ulogu u potpisivanju izbegličkog sporazuma i to je stvorilo svojevrsnu „ljubomoru“ u nekim državama članicama EU.

Pozdravljajući hrabrost i podršku Nemačke za rešavanje izbegličkog pitanja, Mevlut Čavušoglu je rekao da je sporazumom EU i Turske značajno smanjen broj osoba koje su ilegalno ušle u Evropu.

“Pre zaključenja sporazuma, do 7.000 izbeglica svakodnevno je bežalo iz Turske prema Grčkoj”, rekao je on, dodavši da oko 57 izbeglica svakodnevno ulazi na grčka ostrva od potpisivanja sporazuma. On nije propustio da napomene da neke zemlje centralne i istočne Evrope ne žele da prihvate izbeglice.

Međutim, obećanja za unapređenje carinske unije EU – Turska nisu ispunjena, rekao je Čavušoglu.

Dalje je rekao da, iako obećanja nisu ispunjena, Turska ostaje posvećena nastavku provođenja sporazuma o migracijama sa EU.

Pozivajući se na otprilike 3,5 miliona Turaka koji žive u Nemačkoj, Čavušoglu je rekao da Turska smatra ove ljude mostom koji povezuje dve zemlje, a Ankara podržava integraciju Turaka u nemačku zajednicu.

S druge strane, međutim, izrazio je zabrinutost zbog podrške koju dobijaju Gulenove pristalice i terorističke grupe PKK koje beže u Nemačku.

Turski ministar spoljnih poslova pozdravio je nemačku inicijativu da bude domaćin samita u Berlinu, gde je razgovarano o primirju u Libiji u nastojanju da se postigne mir. Snage UN-ove priznate Vlade nacionalnog jedinstva (GNA) i one povezane sa generalom Halifom Haftarom bore se za kontrolu teritorija i kritične objekte infrastrukture.

Čavušoglu je napomenuo da je Vlada nacionalnog jedinstva (GNA) rekla da će se pridržavati zajedničke izjave koja je data nakon sastanka, dok Haftarova strana nije dala pozitivan ili negativan odgovor.

Upitan o interesu Turske za Libiju, Čavušoglu je rekao da su mir i stabilnost glavni podsticaji za Ankaru, dodajući da je ona postigla sporazum o bezbednosti sa Vladom koju su i UN priznale. Napomenuo je da je Turska rasporedila ograničen broj vojnih savetnika u Tripoliju.

Rekao je da zbog Assadovog režima i njegovih saveznika koji nastavljaju napade u gradu Idlibu na severozapadu Sirije, stotine hiljada ljudi beže iz svojih domova i okupljaju se blizu turske granice.

Čavušoglu je sa svoje strane rekao da je sirijski režim Bašara al-Asada preferirao vojno, a ne političko, rešenje, dok je Turska verovala u važnost političkih pregovora za rešavanje sukoba.

Podsjećajući na izjave njemačke ministarke odbrane Annegret Kramp-Karrenbauer o stvaranju međunarodne bezbedne zone u Siriji, Čavušoglu je rekao da se Turska ne protivi predlogu, ali je istakao da postoje veliki izazovi.

Takođe je napomenuo da se oko 372.000 Sirijaca vratilo svojim kućama nakon turskih antiterorističkih operacija na severu Sirije protiv YPG-a, što je sirijska organizacija terorističke grupe PKK u Turskoj.

Prema Čavušogluu, Turska je ugostila 3,6 miliona prognanih Sirijaca, a oko 350 000 njih je kurdskog porekla.

„Da li ste se ikad zapitali zašto se ti Kurdi ne žele vratiti na područje koje kontroliše YPG? Zapad, u ovom kontekstu, ima dvostruke standarde“, primetio je Čavušoglu.

On je naglasio da je teroristička grupa YPG promenila demografsku strukturu u Siriji, dok se Turska borila samo protiv terorističkih organizacija koje pokušavaju da podele zemlju./ibna