Centar za životnu sredinu uložio žalbu na odluku Republike Srpske

Centar za životnu sredinu uložio žalbu na odluku Republike Srpske

Republika Srpska prekršila je zakone koji se odnose na tržišnu konkurenciju tako što je iznenada zaustavila šemu podsticaja za vetroelektrane u martu ove godine, navodi se u žalbi koju je Sekretarijatu Energetske zajednice u Beču podneo Centar za životnu sredinu sa sedištem u Banjaluci.

U saopštenju za javnost, Centar podseća da je Bosna i Hercegovina potpisnica Ugovora o Energetskoj zajednici koji zabranjuje „javnu pomoć koja narušava ili preti narušavanju konkurencije favorizovanjem određenih preduzeća ili određenih energetskih resursa“.

Pored činjenice da Republika Srpska nema ni jednu vetroelektranu, u martu ove godine na snagu je stupio novi Zakon o izmenama i dopunama zakona o obnovljivim izvorima energije kojim su zaustavljene feed-in tarife ili premije za

vetroelektrane.

Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske, Petar Đokić, u julu je izjavio da su vjetroelektrane održive i bez podsticaja. Od ovog Ministarstva i Regulatorne komisije za energetiku Republike Srpske, Centar za životnu sredinu zatražio je dodatne informacije koje potkrepljuju ovu tvrdnju, ali ih nije dobio.

Zvanično opravdanje ovakve odluke bila je potreba za smanjenjem troškova podsticaja za obnovljive izvore energije za krajnje potrošače.

“Ovakav potez Republike Srpske, da ukine podsticaje za vetroelektrane, ostavio je hidroenergiju, tj. male hidroelektrane kao jedini obnovljivi izvor energije koji ima značajnu podršku u ovom entitetu, uprkos  njihovom malom doprinosu ukupnoj proizvodnji električne energije i ogromnoj šteti koju nanose prirodi, ekonomiji i lokalnim zajednicama. Na ovaj način se podstiču samo male količine solarne energije, a sada je isključena energija vetra. Na čemu će se zasnivati naša energetska tranzicija?”, ističe Jelena Ivanić iz Centra za životnu sredinu.

Pippa Gallop iz evropske organizacije CEE Bankwatch Network smatra da je ova mjera neshvatljiva, s obzirom na potrebu da Bosna i Hercegovina u narednim godinama zameni stare elektrane na ugalj.

„Ako je Republika Srpska htela smanjiti troškove podsticaja obnovljivim izvorima energije za krajnje potrošače, osim ukidanja svih podsticaja za vetroelektrane, postojali su brojni drugi načini, poput prelaska na aukcije i system premija, smanjenja kvota za vetar ili smanjenja feed-in tarifa za sve tehnologije”, pojasnila je Pippa Gallop./ibna