Christodoulides: Spremni smo za nastavak rešavanja kiparskog pitanja čim uslovi dozvole

Christodoulides: Spremni smo za nastavak rešavanja kiparskog pitanja čim uslovi dozvole

U intervjuu kiparskoj novinskoj agenciji, ministar spoljnih poslova Republike Kipar Nikos Christodoulides izrazio je zahvalnost da će se nakon pandemije doći do promena i na međunarodnom nivou i u transnacionalnim odnosima.

Prema Christodoulidesu, mnoge države ocenjuju podatke koji karakterišu upravljanje pandemijom koronavirusa i njihovim efektima, uz mogućnost redefinisanja politika i pristupa.

Upitan o napretku napora da se reši kiparsko pitanje, on je naglasio da kiparska strana želi i spremna je da „nastavi napore čim uslovi to dozvole. Ne postoji druga opcija“, rekao je kiparski ministar spoljnih poslova, dodavši da se “između ostalog, eskalacija nezakonitih radnji Turske u Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Kipra ne može ignorisati, usred globalne pandemije i višestrukih efekata na sve sektore, uključujući energetski”.

Na pitanje kako na diplomatiju utiče pandemija koronavirusa ministar smatra da će u diplomatiji značajno uticati i na proceduralna pitanja, poput potrebe za fizičkim prisustvom na bilateralnim i multilateralnim sastancima, kao i u vezi sa pitanjima koja se odnose na međunarodni sistem, što je okvir u kojem je diplomatija pozvana da deluje.

Zatim je rekao da će se posle pandemije videti promene kako u međunarodnom tako i u međudržavnim odnosima. „Mi doživljavamo velike razmere rata i upućujem vas da vidite kako su se međunarodni sistem i međunarodni odnosi promenili posle Prvog i Drugog svetskog rata, kraja hladnog rata i drugih važnih međunarodnih događaja. Nakon ovih dešavanja, na međunarodnom nivou je nastupio novi period“, primetio je kiparski ministar spoljnih poslova.

Kako je napomenuo, pandemija i ekonomski i mnogi drugi efekti koje izaziva slede posle globalne ekonomske krize koja je počela 2008. i nedavne migracione krize. „Ove dve krize dovele su do toga da neke države postepeno osporavaju strukture, principe i vrednosti međunarodnog sistema kakve su nastale nakon završetka hladnog rata. Nekoliko zemalja je pribeglo izolacionizmu, introverziji, izazovima multilateralizma i ulozi i značaju međuvladinih organizacija. Verujem da će se nakon okončanja današnje pandemije takve tendencije i pristupi dodatno ojačati. Verujem da će prioriteti postavljeni kroz spoljnu politiku država biti revidirani i redizajnirani “, dodao je on.

Upitan da li je Ministarstvo spoljnih poslova pripremilo plan i napravilo plan za ovaj period i postkoronavirusnu eru u smislu promovisanja svojih politika, Christodoulides je rekao da su u okviru koje je pomenuo već planirali i napravili procenu, kako za proceduralna pitanja, tako i za prevashodno za suštinska pitanja, „tako da smo u stanju da odgovorimo na novu situaciju kada dođe do nje“.

Dodao je da je Vlada „u vezi sa suštinskim pitanjima, pored drugih aktivnosti koje preduzimamo u okviru Ministarstva, razgovarala i sa više akademika, tražeći od njih da nam dostave pismeno svoje pristupe, ocene i predloge“.

Upitan o uticaju trenutne situacije na bilateralne, trrilateralne i multilateralne odnose Kipra sa drugim državama i organizacijama, Christodoulides je naglasio da su sve države pozvane da upravljaju dosad neviđenim stanjem stvari. „Podsetiću vas na ono što je francuski predsednik vrlo primereno rekao: Mi smo u ratu. Neosporna je činjenica da su u mnogim stvarima na koje je uticalo upravljanje pandemije neke države, nažalost, odabrale usamljeni put. Čak i na nivou EU. To je test izdržljivosti i za EU ​​i za sve države, kao i za celu međunarodnu zajednicu, prelazni period za koji je moguće, kao što sam već napomenuo, da donese značajne promene u svom obliku“, rekao je.

Dodao je da „posebno za našu„ porodicu “, EU, postoji još jedna dimenzija, čije ćemo posledice, verujem, doživeti kao EU u bliskoj budućnosti“. Konkretno, on je rekao da “svih ovih dana, pored razgovora sa mojim kolegama iz EU, sam u kontaktu sa ministrima spoljnih poslova susednih zemalja. Jedan od njih, tokom naše diskusije, zatražio je da posredujem sa državama članicama EU koje nisu dozvolile izvoz medicinske opreme koju je kupila i otplatila njegova državai, a koja je bila na aerodromu za izvoz. U stvari, u istom razgovoru dao mi je kao primer ponašanje treće zemlje koja ne samo da ne sledi takve politike, već umesto toga pruža besplatnu pomoć“, rekao je on.

„Razumete da će takva ponašanja uticati ne samo na međunarodni sistem i međuvladine odnose u post-pandemijskoj eri, već i na prestiž i međunarodni kredibilitet EU. Siguran sam da sve podatke koji karakterišu upravljanje pandemijom i njen uticaj na međunarodnom nivou ocenjuju mnoge države i dovesti će, verovatno, do redefinisanja politika i pristupa. Niti jedan fenomen ne prolazi nezapaženo, a posebno vas upućujem na susednu državu koja interno ima posebne poteškoće u upravljanju pandemijom, ali odlučuje, slanjem zdravstvenog materijala u treće zemlje, da poboljša svoj imidž u inostranstvu”, dodao je Christodoulides./ibna