Članovi Saveta bezbednosti usaglasili su tekst nacrta rezolucije za UNFICIP, koji će sutra biti na usvajanju

Članovi Saveta bezbednosti usaglasili su tekst nacrta rezolucije za UNFICIP, koji će sutra biti na usvajanju

Tekst je kraći po dužini i sa sasvim drugom strukturom

Piše: Michalis Michael

Članovi Saveta bezbednosti složili su se oko teksta nacrta rezolucije, za koji će biti pozvani da usvoje u četvrtak na otvorenom sastanku, kojom će mandat mirovnih snaga Ujedinjenih nacija na Kipru biti obnovljen za još šest meseci.

Štaviše, dokument potvrđuje sve relevantne rezolucije u vezi sa Kiprom, posebno Rezoluciju 1251 iz 1999. godine koja identifikuje karakteristike federalnog rešenja, i pored ponovljenog poziva strani kiparskih Turaka i turskih snaga da vrate Stroviliji vojni status kuo koji je tamo postojao prije 30. juna 2000. godine, ovaj put se “podsjeća na specijalni režim za Varošu, kako je definisano u relevantnim rezolucijama”.

Tekst rezolucije je kraći po dužini i sa sasvim drugačijom strukturom od prethodne, dok je bitka sa strane Nikozije uglavnom prikazana u paragrafima 5 i 15 operativnog dela, gde god se spominju reference koje se mogu vidjeti kao izazov rezolucijama 550 i 186. Konačne formalnosti, prema diplomatskom izvoru, ne dovode do pogrešnih tumačenja.

U paragrafu 5, u vezi sa takozvanim mehanizmima, Savet bezbednosti “poziva strane i relevantne osobe da intenziviraju svoje napore, sa UNFICIP kao posrednikom, u cilju uspostavljanja direktnog vojnog mehanizma za kontakte, te da nastavi da istražuje načine za uspostavljanje mehanizama i jačanje postojećih inicijativa gdje god je to potrebno, kako bi se efikasno ublažile tenzije, povećali zajednički napori u krivičnim predmetima i pomoglo u rešavanju pitanja koja se tiču celog ostrva i svih Kiprana“.

S obzirom da u 15. paragrafu perativnog dela, Savet bezbednosti zahteva od generalnog sekretara da do 15. novembra 2019. podnese izveštaj o svojim pozitivnim naporima, posebno u pogledu napretka u postizanju dogovora o polaznoj tački za smislene pregovore koji mogu dovesti do razultata. Rezolucija ohrabruje lidere dve zajednice da dostave pismene izveštaje Misiji pozitivnih napora generalnog sekretara u vezi sa akcijama koje su preduzeli da podrže relevantne delove ove rezolucije kako bi se postiglo trajno i sveobuhvatno rešenje. Nadalje, poziva generalnog sekretara da uključi sadržaj ovih ažuriranja u izvještaj. Takođe se od generalnog sekretara traži da do 10. januara 2020. podnese izveštaj o sprovođenju ove rezolucije, kao i dodatne informacije o tome kako najbolje ojačati ulogu UNFICIP-a u tampon zoni da bi ublažila napetosti, te da po potrebi informiše Savet bezbednosti o događajima”.

Savet izražava žaljenje zbog nedostatka napretka u postizanju sporazuma nakon zaključenja Kiparske konferencije 2017. i poziva strane i sve učesnike da obnove svoju političku volju i posvećenost rešavanju pod okriljem Ujedinjenih nacija, uključujući i aktivno angažovanje, osećaj hitnosti, sa visokim funkcionerom Ujedinjenih nacija, Jane Holl Lute, kako bi se postigao dogovor o projektnom zadatku, tako da se pregovori mogu voditi u svetlu predviđenih rezultata koji mogu dovesti do rešenja što je brže moguće.

Ono što je interesantno je četvrti paragraf preambule, prema kojem je Savet bezbednosti u suštini direktno uključen u nesuglasice oko pitanja političke jednakosti. Takođe poziva strane da “obnove svoje napore da postignu trajno, sveobuhvatno i pravično rešenje, zasnovano na dvo-zonskoj federaciji sa političkom ravnopravnošću, kao što je definisano u relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti, uključujući četvrti paragraf operativnog dela rezolucije 716 (1991), naglašavajući da status kuo nije održiv“.

Ovaj paragraf se direktno odnosi na 11. paragraf prvog aneksa izveštaja tadašnjeg generalnog sekretara Javier Perez de Cuellara u martu 1990. godine, o pitanjima političke jednakosti i efikasnog učešća./ibna