Crna Gora dobila “non paper” o poglavljima 23 i 24

Crna Gora dobila “non paper” o poglavljima 23 i 24

Napredak na EU putu ne zavisi samo od sprovođenja strateških dokmenta i akcionih planova, već je potrebno pokazati jaču političku volju na nivou vlade, navodi se u neformalnom dokumentu EK za poglavlja 23 i 24. U Komisiji upozoravaju i na hitno rešavanje pitanja kadra u pregovaračkim strukturama.

U izveštaju se ističe da se nakon promene sastava vladajuće većine posle avgustovskih izbora i formiranja nove koalicione vlasti, funkcionisanje administrativnih struktura u oblasti vladavine prava suočava sa novim izazovima, “zbog široko rasprostranjenih zamena i promena na upravljačkim nivoima, uključujući i vakuum u izboru šefova i članova radnih grupa za oba poglavlja (23 i 24), što je sprečilo nastavak njihovih aktivnosti”.

To je pitanje koje, kako naglašavaju, treba rešiti kao hitno.

Kako javlja dopisnik RTCG iz Brisela, Komisija naglašava da ispunjavanje privremenih merila u Crnoj Gori ne zavisi samo od sprovođenja odgovarajućih akcionih planova i strateških dokumenata.

“To takođe podrazumeva demonstraciju jače političke volje na nivou vlade za rešavanje preostalih izazova, posebno u pogledu oblasti koje obuhvata poglavlje 23 i onih koja spadaju pod nadležnost Ministarstva pravde i ljudskih i manjinskih prava. Ovo uključuje odbacivanje i osudu svakog poricanja, relativizacije ili pogrešnog tumačenja genocida u Srebrenici”, navodi se u non-paperu.

Na nivou parlamenta, dovoljna većina za sva očekivana imenovanja u pravosuđu i drugim institucijama može se osigurati samo političkim dijalogom, kaže se u dokumentu.

Dodaje se da zakonodavne promene, koje su od suštinskog značaja za uspeh reforme u oblasti vladavine prava, moraju biti pripremljene u skladu sa evropskim standardima, najboljom praksom i preporukama Venecijanske komisije i nakon širokog i inkluzivnog procesa konsultacija.

“To se posebno odnosi na mišljenje Venecijanske komisije o zakonskoj inicijativi o tužilaštvu, kao i u pogledu finalizacije i sprovođenja tih zakonskih rešenja“, navodi se u dokumentu.

U delu koji se odnosi na slobodu medija konstatuje se da je nastavljen rad na medijskom zakonodavstvu.

“Transformacija Javnog emitera RTCG u nezavisni i profesionalni javni servis zavisiće od očekivanog imenovanja novog Saveta RTCG”, ističe se u dokumentu, uz ocenu da “medijska scena ostaje polarizovana, i da je pandemija dodatno pogoršala tešku ekonomsku situaciju novinara i medijskih radnika, stvarajući dodatne rizike za autocenzuru i uticaj vlasnika na uređivačku politiku“.

Promene u sastavu i načinu rada komisije za praćenje slučajeva nasilja nad medijima trebalo bi, kako se navodi, da dovede do konkretnih rezultata u pogledu istrage starih slučajeva napada na medijsku imovinu.

„Stvaranje okruženja pogodnog za slobodu medija zahteva od vlasti i svih političkih strana da se uzdrže od pritiska na novinare, uključujući i kroz javne izjave“, navodi se u izveštaju.