Crna Gora menja Zakon o slobodnom pristupu informacijama

Crna Gora menja Zakon o slobodnom pristupu informacijama

Ministarstvo za državnu upravu Crne Gore organizovalo je okrugli sto o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Ministarka javne uprave Suzana Pribilović i šef delegacije EU u Crnoj Gori Aivo Orav na početku su objasnili važnost ovih amandmana.

Orav je istakao da poverljivost podataka predstavlja stabilnu osnovu za razvoj korupcije. Efikasna administracija koja je orijentisana na usluge trebala bi obezbediti pristup svim relevantnim informacijama, posebno istraživačkim organizacijama i novinarima.

On je rekao da je poslednji Izveštaj EK o Crnoj Gori pozvao crnogorske institucije da obezbede transparentnost i odgovornost, posebno u oblastima sklonim korupciji i u sektorima zaduženim za raspodelu budžeta ili imovine.

„Važno je da se zakon izmeni i da se uzmu u obzir sve preporuke u izveštaju EK“, rekao je Orav.

Ministarka Pribilović je rekla da pristup informacijama ima javni značaj i da je to nezamenljiv instrument za nadzor nad radom državnih organa.

„Uviđajući važnost stalnog poboljšanja stanja u ovoj oblasti, Vlada Crne Gore je prepoznala potrebu predlaganja izmena i dopuna ovog zakona, s ciljem poboljšanja normativnog okvira i stvaranja efikasnijih uslova za ostvarivanje prava na besplatan pristup informacijama. Predloženi amandmani preciznije definišu pojmove „informacije“ i „državni organi“. Na taj način je jasno šta se smatra informacijom i na koga će se primjenjivati ​​ovaj zakon“, rekla je Pribilović.

Poseban naglasak stavljen je na troškove ostvarivanja ovog prava. Prema opštem standardu, ostvarivanje ovog prava trebalo bi biti vrlo jednostavno, sa što manje troškova ili uopšte bez troškova.

Pored toga, izmenama se predlaže uvođenje novog instituta – zloupotreba prava na pristup informacijama. Ovaj institut obvezuje vlasti da spreče svaku zloupotrebu ovog prava.

„Iako smo svesni činjenice da je transparentnost rada državnih vlasti ideal svakog demokratskog društva, također bismo trebali znati da to ne mora nužno značiti i apsolutnu transparentnost i otvorenost. Građani će odredbe zakona koristiti u skladu sa potrebama i namerama,” rekla je Pribilović./ibna