Crna Gora mora raditi na unapređenju političkog dijaloga

Crna Gora mora raditi na unapređenju političkog dijaloga

Evropska komisija procenila je u izveštaju za Crnu Goru da je, kada su u pitanju politički kriterijumi, izveštajni period obeležio nizak nivo poverenja u izborni okvir, koji mora biti revidiran na sveobuhvatam i inkluzivan način.

Navodi se da privremeni parlamentarni Odbor za reformu izbornog i drugog zakonodavstva mora da ispuni svoju ambicioznu svrhu.

“U izveštajnom periodu su održani predsednički i lokalni izbori u 11 opština. Lokalni izbori se održavaju na rotacionoj osnovi, zbog čega je teško posmatrati izbore, naročito za međunarodne posmatrače, a postoji veliki prostor za tvrdnje da su postojale nepravilnosti, što se ne može nezavisno oceniti”, navodi se u dokumentu.

Ocenjeno je da je poliitčka scena i dalje fragmentisana, polarizovana i obeležena nedostatkom političkog dijaloga.

“Ograničen napredak je napravljen u ponovnom uspostavljanju političkog dijaloga u Skupštini, sa privremenim i delimičnim povratkom opozicionih partija u parlament i uspostavljanjem privremnog parlamentarnog odbora”, piše u dokumentu.

U svakom slučaju, dodaje se, nakon pritvora opozicionog poslanika krajem prošle godine i navoda o korupciji i nelegalnom finansiranju politikih partija (afera Koverat), opozicija se većinski vratila bojkotu parlamenta.

“Ove optužbe su mobilisale građane, kroz redovne ulične proteste, pokušaje vanparlamentarnog političkog dijaloga i opozicionih zahteva za formiranjem tehničke vlade. Vraćanje političkog dijaloga u parlament je odgovornost svih političkih aktera”, poručili su iz EK.

Dodaje se da su potrebni dalji rezultati kako bi se došlo do ubedljivijeg bilansa ostvarenih rezultata, posebno u kompleksnim vidovima organizovanog kriminala, gde su u pitanju lokalni interesi, uključujući pranje novca, trgovinu ljudima i cigaretama, kao i u oduzimanju imovine stečene kriminalom.

“Kada je reč o temeljnim pravima, Crna Gora je nastavila sa usklađivanjem svog zakonodavstva sa standardima EU. Konkretno, rad institucije Zaštitnika ljudskih prava i sloboda je poboljšan, ali su i dalje neophodni veći napori u osnaživanju institucionalnog okvira i efektivne zaštite ljudskih prava”, kaže se u Izveštaju.