Crna Gora u političkom ćorsokaku

Crna Gora u političkom ćorsokaku

U Crnoj Gori imamo neodrživu situaciju u kojoj Zdravko Krivokapić ostaje premijer uprkos činjenici da nema podršku 41 poslanika, koliko mu je neophodno da ostane na toj funkciji, rekao je poslanik DPS-a Miloš Nikolić. On je, u izjavi za Radio Crne Gore, istakao da Crna Gora suštinski nema Vladu i da bi Krivokapić morao da zatraži od Skupštine glasanje o poverenju

Nikolić je naglasio da je u društvu stanje katastrofalno, da država nema usvojen budžet, policijski službenici nemaju goriva za automobile, naveo je revanšizam u prosveti, kao i blokadu evropskog puta.

“Imamo društvenu anarhiju, potpuno bezakonje i to je posledica činjenice što Vlada više ne postoji. Formalno imamo vladu, ali suštinski nemamo  jer ona više nema podršku parlamenta”, kazao je Nikolić za Radio CG.

Istakao je da se postojeći društveni ambijent mora brzo razrešiti.

“Građani i društvo su talac odnosa partija nove parlamentarne većine, koje se boje pada Vlade i novih parlamentarnih izbora. To je nezamislivo politikanstvo…”, saopštio je Nikolić.

Dodao je i da Vlada više nema nikakav legitimitet i da zato ne može doći do usvajanja važnih odluka i zakona.

“Krivokapić bi morao da zatraži od Skupštine glasanje o poverenju”, kazao je Nikolić i podsetio da je to Milo Đukanović uradio krajem 2015, početkom 2016. godine.

Krivokapić je svoje koalicione kolege naljutio sa poslednjih nekoliko poteza a kap koja je prelila čašu je odbijanje da potpiše Temeljni sporazum sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Zbog toga su Demokratski front i druge stranke okupljene u koaliciju “Za budućnost Crne Gore” izjavili da Krivokapić više nema njihovu podršku sve dok ne ispuni obaveze iz koalicionog dogovora. Međutim, nisu za nove izbore ali jesu za novi koalicioni dogovor. Jedina stranka koja je javno rekla da podržava Krivokapića je Demokratska stranka, koja smatra da premijer ne treba podneti ostavku.

Rešenje političkog ćorsokaka u kojem se trenutno nalazi Crna Gora još nije na vidiku ali će se uskoro morati dogoditi nešto što će biti prihvaćeno od većine stranaka kako bi se političari počeli baviti reformama na evropskom putu a ne samim sobom i svojim međusobnim odnosima.