Da li je Bosna i Hercegovina spremna za migrante? Nije!

Da li je Bosna i Hercegovina spremna za migrante? Nije!

Povodom medijskih izveštaja da se zbog nekontrolisanog ulaska ilegalnih migranata iz Republike Turske u EU, od BiH očekuje da prihvati čak 10.000 migranata, ministar bezbednosti BiH Fahrudin Radončić rekao je da bi javnost i evropski partneri trebali znati da je to previše za Bosnu i Hercegovinu, njene građane i njene bezbednosne, humanitarne i smeštajne kapacitete.

“Još ranije sam upoznao sve ambasadore evropskih država u BiH da i cifru od oko 5 000 ilegalnih migranata jako teško preživljavamo. O prihvatanju kvote od 10 000 migranata, uopšte nisam hteo ni razgovarati”, napisao je Radončić na Instagramu.

Kaže da je o tome upoznao zamenika predsedavajućeg Doma naroda BiH, Bakira Izetbegovića, i predsedavajućeg Predsedništva BiH, Željka Komšića.

“Neki kantoni u BiH već su preumorni od toga što je teret međukontinentalnog preseljavanja naroda pao na njih. Da se ne govori da od prve migrantske krize iz 2015. godine, u Bosni i Hercegovini nije ništa sistemski urađeno da se izvuku pouke, inoviraju zakoni, povećaju budžeti, zaposli mnogo veći broj graničnih policajaca i učini više da BiH preuzme puni suverenitet nad upravljanjem migrantskom krizom u njenom bezbednosnom i humanitarnom aspektu”, smatra Radončić.

Dodao je da EU ne sme žrtvovati BiH i susedne zemlje i napraviti masovni prostor za suptilnu selekciju migranata.

“Nezavisno od toga što je neko prespavao ministarske mandate, EU ne sme žrtvovati našu i susedne zemlje i pokušati da se u BIH napravi masovni prostor za suptilnu selekciju i propuštanje radno sposobnih migranata koji, kao radna snaga, trebaju pojedinim zemljama EU, od onih nekvalitetnih, bolesnih, onih sa problematičnom prošlošću u kriminalnom ili radikalnom smislu, koje trgovci ljudima na kraju žele ostaviti nama”, kaže ministar bezbednosti.

Šef Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u BiH Peter Van der Auveraert rekao je u ponedeljak za N1 da Evropska unija (EU) i Zapadni Balkan moraju delovati zajedno kako bi pronašli rešenje migrantskog pitanja s kojim će se verovatno suočiti regija sada nakon što je Turska otvorila svoje granice omogućavajući izbeglicama prolazak u Evropu.

Prema njegovim rečima, BiH može očekivati još veći broj migranata koji tu zemlju koriste kao rutu do krajnjih odredišta u Evropskoj uniji nego prethodnih godina.

„To zavisi od broja onih koji uspeju da dođu u Hrvatsku. Ono što me brine je da Hrvatska povećava graničnu kontrolu, što znači da bi broj migranata u Bosni i Hercegovini mogao porasti. To znači da svakodnevno ovde može biti do 10.000 migranata. Rešenje ne može doći iz Bosne i Hercegovine“, rekao je on.

Komentarišući bezbednosne i humanitarne aspekte migrantske krize, Van der Auveraert je rekao da su usko povezane.

“Ako želite osigurati bezbednst građana Bosne i Hercegovine, tada humanitarni uslovi za migrante moraju biti prihvatljivi, što znači da ako želite kontrolisati migrante dok su oni u Bosni i Hercegovini, najlakši način da to učinite je da ih smesitie u centre kojima upravlja država, umesto da ih ostavite da spavaju u napuštenim zgradama”, rekao je on.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović smatra da BiH može biti suoena sa teškim periodom kada je reč o migrantskoj krizi i da je krajnje vreme da zemlje regiona pokušaju da reše probleme bližom saradnjom.

“Nažalost, sporazum koji je EU imala s Turskom nije uspeo iz različitih razloga. Možemo zažaliti zbog toga, ali problem je ako se od ovog mesta napravi migrantska bolnica. Evropa je zatvorila neke granice, a neke nije, i to je problem. Videli smo reakcije Grčke i biće mnogo problema. To bi trebalo da bude podsetnik svima u regionu da moramo blisko sarađivati“, rekla je Cvijanovićeva novinarima u Banjaluci.

Ona veruje da BiH još uvek nije svesna stvarne opasnosti od migrantske krize i šta ona znači za njene građane, kao i za Evropu.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik rekao je u pismu predsedniku i premijeru Grčke da “zaštitom vlastitih granica Grčka štiti i granice Balkana i Evropske unije”.

„Zaštitivši granice Grčke, stali ste i da zaštitite ne samo granice Evropske unije, već i celog Balkana. Ilegalne migracije nose sa sobom i niz humanitarnih i bezbednosnih izazova, a naše zajedničke odlučne akcije jedini su način da na adekvatan način odgovorimo“, rekao je Dodik.

Član Predsedništva BiH se zahvalio premijeru Kyriakosu Mitsotakisu i predsedniku Prokopiosu Pavlopoulosu na svemu što čine da promovišu mir i stabilnost na Balkanu.

“Grčki i srpski narod imaju neraskidivu vezu iz prošlosti, pokazanu u najtežim vremenima, međusobnim razumevanjem, poštovanjem i solidarnošću”, naglasio je Dodik./ibna