Da li su rezultati izbora iskazivanje protesta ili konsolidacija pre pobede?

Da li su rezultati izbora iskazivanje protesta ili konsolidacija pre pobede?

Sa završetkom drugog kruga regionalnih izbora u Grčkoj, zaključci koji se bez napora vide već s prvim čitanjem rezultata, su skoro univerzalna nadmoć Nove demokratije, kao i velika apstinencija, posebno u drugom krugu izbora. Međutim, pažljivije posmatrajući ponašanje birača, pokušaću da obuhvatim one tačke koje su, po mom mišljenju, dale vodstvo Novoj demokratiji, kako na evropskim izborima, tako i na regionalnim izborima, porazu Sirize i promeni političke scene, četrdeset dana pre održavanja nacionalnih izbora 7. jula.

Kolika je pobeda Nove demokratije i zašto tolika?

Tradicionalno, desna opcija i opcija desnog centra predstavljaju oko 40% grčkih glasača, sa neznatnim razlikama gore ili dole, koje su pojačane ili ne u zavisnosti od glasača. Viša stranka na ovoj strani je Nova demokratija. U vreme ekonomske krize, ova moć se značajno smanjila.

Velika razlika od 9,3 procentna poena između ND i SIRIZE na evropskim izborima, koji su jasan pokazatelj partijskog rukovodstva, iznosila je 1,87 miliona glasova za Novu demokratiju. Na prethodnim evropskim izborima 2014. godine, ND je dobila 1,29 miliona glasova, tokom perioda uspona SIRIZE i velike reakcije javnosti na dve dominantne stranke do tada, ND i PASOK.

Na nacionalnim izborima u januaru 2015. godine, ND je dobila 1,72 miliona glasova, dok je u septembru imala 1,52 miliona glasova. Ako se posmatraju brojke na evropskim izborima ili na nacionalnim izborima, koji imaju veću iulaznost, ND izgleda da osvaja između 100 i 580 hiljada glasova. Da li to povećanje omogućava ND-u da veruje da će pobediti na izborima 7. jula? Ostaje da se vidi.

Ono što je, međutim, pozitivno funkcionisalo za dolazak ND, je, s jedne strane, ljutnja birača prema SIRIZI zbog njene politike i, s druge strane, velika podrškanpristalica ND, koja je prema merenjima dostigla 92%.

Jedan od važnih razloga, ako ne i glavni razlog velikog zbijanja redova Nove demokratije, bio je višestruka kombinacija rukovodilaca iz partije koja je učestvovala na lokalnim izborima, ili uz zvaničnu podršku ili kao “pobunjenici”. Ova činjenica, da je bilo mnogo “plavih” kandidata, mobilisala je većinu glasača ND. Zajedno sa mobilizacijom birača od strane kandidata, kojih je na lokalnim izborima mnogo, doveli su ND-a gotovo do njihove najveće stope.

Zašto je SIRIZA izgubila?

Tokom memorandumskog perioda, nijedna vlada u Grčkoj nije provela više od 2 godine na vlasti, sa izuzetkom SIRIZE, koja se održala više od četiri godine. Logično, slabljenje moći i raspoloženje birača da kazne vladu učvrstili su atmosferu protiv vladajuće stranke.

U opuštenijem izbornom sukobu, pošto se ne bira vlada, ali se šalju jasne poruke strankama, mnogi birači su odlučili da glasaju protiv Sirize ili se suzdrže od izbornog procesa. To se odrazilo na podršku Sirizi na evropskim izborima, koja nije prelazila 61%, kao i u apstinenciji koja je premašila 40%. Zajedno, oba pokazatelja su radila negativno protiv vladajuće stranke, dajući joj nešto više od 23%. To, naravno, nije sasvim negativno ako se zna da je Siriza imala 4,5% pre 2012. godine, dok je 2015. godine izgubila još 2% zbog neslaganja sa starim članovima Sirize. Tako se čini da stranka Alexisa Tsiprasa konsoliduje veoma dobru stopu za predstojeće izbore.

Greške i nedostaci Sirize

U četiri godine vladavine Sirize, komunikacija je bila i ostaje veliki problem. Jednostavno rečeno, administracija Alexisa Tsiprasa nije bila u stanju da pojasni posao koji je sve vreme radila. Dobar primer je Sporazum iz Prespe.

Prvo, došlo je do neuspeha da se uspostavi kredibilan medijski mehanizam za pozitivnu agendu. Drugo, izolacija Alexisa Tsiprasa i nekoliko ministara iz društva, i treće, blokiranje u skandalu koji je bio neosnovan.

Izbor rukovodilaca SIRIZA-e za ND i PASOK (KIN.AL) sa referencama na prošlost, a ne na budućnost, s jedne strane polarizirao je atmosferu i okupio dvije strane zajedno, a s druge strane, vizija i program SIRIZE nisu bili saopšteni javnosti. To je nešto što sada treba da urade kako bi imali osnova da se nadaju da se rezultati evropskih izbora neće ponoviti.

Mala partijska baza i nesklonost u ranim godinama vladavine da se otvori društvu, pokazalo je nedostatke osoblja. U isto vreme, mala grupa lidera, veoma posvećenihi partiji, izostavila je svakog sposobnog nestranačkog člana koji je mogao da pomogne u radu vlade.

Nije slučajno da najuspešniji ministri ne dolaze iz SIRIZE, kao što su Christos Spirtzis, Elena Kountoura i drugi.

Deficit rukovodstva i odlaganje stvaranja široke koalicione politike doveli su do velikog poraza SIRIZA-e na regionalnim izborima, čemu je prethodio poraz na evropskim izborima.

Nacionalni izbori svakako imaju potpuno drugačije karakteristike od evropskih i regionalnih. Na stranačkim rukovodstvima ostaje da pravilno upravljaju pobedom ND-a i porazom SIRIZE, tako da se na izborima 7. jula demokratija i građani pojave kao pobednici./ibna